„Nuklearna energija i dalje predstavlja jedan od najčistijih i najekonomičnijih izvora električne energije, ali istovremeno i dalje sa sobom nosi veliki strah, koji je rezultat ranijih akcidenata. Stabilnost proizvodnje električne energije u nuklearnim elektranama, kao i održavanje visokog nivoa sigurnosti i bezbednosti nuklearnih postrojenja u doba pandemije korona virusa pokazalo je pouzdanost i održivost celokupnog sistema nuklearne energetike”, rekla je Maja Gojković, potpredsednica Vlade Republike Srbije, ministarka kulture i informisanja i predsednca Odbora SRBATOM-a otvarajući drugu po redu konferenciju „Nuklearna sigurnost danas”, koja je ove godine održana (juče) u virtuelnom formatu.

Konferenciju, posvećenu najnovijim trendovima u dve najveće grane primene nuklearne energije – medicini i energetici, kao i u primeni modernih tehnika zasnovanih na jonizujućem zračenju u proučavanju i očuvanju kulturne baštine organizovao je Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) u saradnji sa Institutom za nuklearne nauke Vinča.

„SRBATOM je, i pored izazovne epidemiološke situacije, radio nesmetano omogućivši izdavanje dozvola za uvoz kako nove opreme za kovid bolnice tako i opreme za dijagnostikovanje i terapiju drugih bolesti, kao i radiofarmaceutika neophodnih za dijagnostiku i terapiju najtežih bolesti. Osim toga, SRBATOM je u saradnji sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju obezbedio donaciju za opremanje tri laboratorije u Srbiji za brzu detekciju korona virusa, a vrednost donirane opreme veća je od 250.000 evra”, izjavio je Slađan Velinov, direktor SRBATOM-a.

Institut Vinča je u ovom periodu globalne pandemije radio sve vreme u kontinuitetu.

„Saradnici Instituta su angažovani u borbi protiv Kovida-19, sa različitih aspekata i na različitom nivou. Naši saradnici su bili angažovani u okviru sve tri laboratorije gde je rađena detekcija virusa korona primenom PCR tehnologije”, naglasila je dr Snežana Pajović, direktorka Instituta za nuklearne nauke Vinča.

Dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut navela je da se epidemiološka situacija na teritoriji Republike Srbije, tokom pandemije koja je zahvatila svet od kraja 2019. godine, u ovom trenutku ocenjuje kao teška i neizvesna.

„Veliki značaj u celokupnom procesu praćenja epidemije imaju i one institucija koje se bave, u ovo teško vreme, jonizujućim zračenjem”, rekla je dr Verica Jovanović.

Učesnici prvog panela „Medicinske primene: moderne tehnike“ bile su Eva Kuli-Kala (Eve-Külli Kala) direktorka departmana Tehničke saradnje za Evropu pri Agenciji za međunarodnu atomsku energiju i prof. dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i načelnik Odeljenja za stereotaksičnu neuroradiohirurgiju.

„Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je od izbijanja pandemije Kovid-19 isporučila esencijalne RT PCR-test opremu i potrošni materijal za detekciju virusa za 281 medicinske i veterinarske laboratorije u 126 zemalja i teritorija. IAEA uspešno obezbeđuje pomoć i podršku Srbiji decenijama, u primeni nuklearne tehnologije, u oblasti zdravstva, zaštite životne sredine i industrije, ali, takođe, i u zaštiti od zračenja, i u oblasti upravljanja radioaktivnim otpadom. U oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti, zaštita od zračenja u Srbiji u oblasti medicinskog izlaganja danas u potpunosti usklađena sa standardima IAEA” izjavila je Eva Kuli-Kala.

Dr Danica Grujičić izjavila je da se nuklearne energije ne treba plašiti, već nuklearnu energiju treba znati, i nju treba ispitivati i kontrolisati, a stručnjaci u Srbiji mogu sve to.

„Značaj nuklearne energije u medicini postaje sve veći. Nuklearna energija, odnosno nuklearna medicina, predstavlja poseban vid specijalizacije, gde zahvaljujući lekovima koji su obeleženi određenim radioaktivnim supstancama i materijama koje ubrizgavate u krvne sudove pacijenta, možete tačno da odredite gde se nalazi određeni patološki proces. Pored toga, ti isti lekovi obeleženi radioaktivnim materijama, mogu u velikom broju slučajeva, posebno za neke tumore, da budu veoma korisni u lečenju, kao što su tumori štitaste žlezde i neuroendokrini tumori“,istakla je Grujičić.

Na drugom panelu „Nuklearna energija: korak napred” Zoran Drače, stručnjak Međunarodne agencije za atomsku energiju u penziji, predstavio je najnovije trendove na polju nuklearne energetike kao i aktivnosti na projektovanju i razvoju nuklearnih energetskih reaktora IV generacije i malih modularnih reaktora.

Cilj nuklearne energetike na globalnom nivou je da razvojem novih, pouzdanijih i sigurnijih rešenja omogući proizvodnju električne energije i druge primene reaktorskih tehnologija obezbeđujući zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine kroz minimizaciju generisanja radioaktivnog otpada i sprečavanje nastajanja vanrednih događaja. Poseban pravac razvoja nuklearne energetike ide u smeru minimizacije nuklearnih energetskih postrojenja omogućavajući njihovu lakšu izgradnju, korišćenje i, konačno, dekomisiju. Postizanjem održivosti nuklearnog energetskog sistema obezbedilo bi se dugoročno pouzdano i sigurno snabdevanje električnom energijom, zaključak je izlaganja.

Treći panel „Radioaktivnost, umetnost, kulturna baština“ bio je posvećen primeni izvora jonizujućih zračenja u istraživanju, analizi i konzervaciji umetničkih dela i predmeta kulturne baštine. Pored pregleda tehnika kojima se ispituje hemijski sastav boja i mastila, starost umetničkih dela i njihova verodostojnost, prikazani su i rezultati u ovoj oblasti. Konzervacija kulturne baštine gama zracima omogućava njeno očuvanje za buduće generacije. Na panelu su govorili Velibor Andrić iz Instituta za nuklearne nauke Vinča (Laboratorija za hemijsku dinamiku i permanentno obrazovanje), dr Vladan Desnica iz Sveučilište u Zagrebu, Akademije likovnih umetnosti i Slobodan Mašić iz Instituta za nuklearne nauke Vinča (Laboratorija za radijacionu hemiju i fiziku).

Cilj konferencije bio je da približi, kako stručnoj javnosti tako i građanima, najnovija dostignuća u primenama izvora zračenja i nuklearnoj energetici, zatim da prikaže trenutnu praksu u primeni izvora jonizujućeg zračenja u dijagnostici i lečenju različitih bolesti od KOVID-19 do onih najtežih, ali i da približi sledeće korake razvoja nuklearne energetike i dostignuća tehnika zasnovanih na jonizujućem zračenju kojima se proučava i čuva kulturna baština.