Obezbeđeno finansiranje još jedne faze Transbalkanskog koridora u Srbiji

Izgradnja Transbalkanskog koridora, sekcija 3, najmodernijeg viskonaponskog dalekovoda od Obrenovca do Bajine Bašte i podizanje naponskog nivoa u TS Bajina Bašta, projekta za koji je juče potpisan ugovor o finansiranju, veliki korak u daljoj realizaciji Transbalkanskog koridora, kao i korak bliže tome da Srbija postane ključno energetsko čvorište ovog dela Evrope.

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, direktorka EMS Jelena Matejić i direktor Kancelarije nemačke KfW banke u Srbiji Rudiger Hartman potpisali su juče Ugovor o dodeli investicionih sredstava za projekat Transbalkanskog koridora, sekcija 3, za izgradnju novog dvostrukog dalekovoda Obrenovac–Bajina Bašta.

Vrednost investicije u sekciju 3 Tranbalkanskog koridora iznosi 58,95 miliona evra i realizuje se kroz zajam KfW u iznosu od 40 miliona evra, investicioni grant Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF) u iznosu od 12,8 miliona evra, a preostali iznos od 6,15 miliona evra obezbeđen je iz tehničke pomoći WBIF i sredstava EMS-a.

Mihajlović je tom prilikom istakla da je cilj Srbije da bude tranzitni koridor i u energetici, kao što je već u saobraćaju, ocenivši da ovaj koridor predstavlja regionalni projekat od strateškog značaja.

Prema njenim rečima, Transbalkanski koridor znači stabilnost na tržištu električne energije ne samo u Srbiji, već i u regionu, Rumuniji, Crnoj Gori, Italiji.

Ukupna vrednost izgradnje ovog koridora u Srbiji je 157 miliona evra, a ukupna dužina 321 kilometar, precizirala je ministarka i dodala da je do sada već završena jedna sekcija koridora, a u izgradnji je sekcija od Kragujevca do Kraljeva.

Sekcija od Obrenovca do Bajine Bašte, duga je 109 kilometara, ukupna vrednost projekta je približno 60 miliona evra, a ostaje da se izgradi još jedna deonica, od Bajine Bašte do granice sa Crnom Gorom i granice sa Bosnom i Hercegovinom, najavila je Mihajlović ističući da je jedan od ciljeva ovog projekta, pored smanjenja gubitaka na prenosnoj mreži, povezivanje Srbije sa regionom.

„Naš cilj je da budemo tranzitni koridor i u energetici, zbog čega mreža na visokom naponu mora da bude najbolja i na tome radimo zajedno sa svojim međunarodnim partnerima”, rekla je potpredsednica Vlade zahvaljujući svim učesnicima u projektu na podršci..

Vrednost projekata realizovanih u prethodnom ministarstvu sa KfW bankom iznosila približno 300 miliona evra, a u resoru rudarstva i energetike vrednost projekata na kojima se radi sa ovom finansijskom institucijom iznosi 830 miliona evra.

Joksimović je podvukla da je u saradnji sa međunarodnim partnerima na projektu Transbalkanskog koridora napravljen važan korak u procesu evropskih integracija. Kako je objasnila, oblast energetike je deo klastera četiri po novoj metodologiji pregovora o članstvu sa Evropskom unijom, gde je, između ostalog, Srbija preuzela obavezu da unapredi energetsko tržište i poveže se sa zemljama EU.

Šef Sektora za saradnju u Delegaciji Evropske unije Ingve Engstrom podsetio je na to da je do sada kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan, koji kombinuje finansiranje zemalja članica, Evropske unije i međunarodnih banaka, uloženo približno 220 miliona evra samo u Srbiju. Ukupna ulaganja kroz ovaj mehanizam u regionu iznose više od 5,5 milijardi evra u oblasti saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine i digitalne infrastrukture.

Engstrom je ocenio da ovaj mehanizam može mnogo da pomogne u razvoju čitavog regiona, uključujući i Srbiju.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib je rekao da je Nemačka već duže od 20 godina posvećena razvojnoj saradnji sa Srbijom i da je do sada uložila više od dve milijarde evra u različite projekte, od čega približno 800 miliona evra u energetiku, kao oblast od velikog značaja.

Današnji ugovor, kako je objasnio, odnosi se na projekat koji je važan za efikasniji prenos energije i za regionalnu saradnju, i koji će čitav region približiti Evropskoj uniji.

Jelena Matejić je istakla da je današnjni ugovor za izgradnju najmodernijeg viskonaponskog dalekovoda od Obrenovca do Bajine Bašte i podizanje naponskog nivoa u TS Bajina Bašta veliki korak u daljoj realizaciji Transbalkanskog koridora, kao i korak bliže tome da Srbija postane ključno energetsko čvorište ovog dela Evrope.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti