Evropska komisija je predložila sveobuhvatne mere za unapređenje efikasnosti Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama EU (CBAM) i sprečavanje mogućih zloupotreba.
Od 1. januara 2028. godine, obuhvat CBAM-a biće proširen na niz prerađenih proizvoda sa visokim udelom čelika i aluminijuma. Cilj ove mere je zaštita proizvođača u EU koji su izloženi riziku od „curenja ugljenika“, nagrađivanje ekološki čistijih kompanija na globalnom nivou i obezbeđivanje pravednih i konkurentnih tržišnih uslova.
Nove mere uzimaju u obzir zabrinutosti koje su izneli pouzdani međunarodni partneri i uvode koncept ekvivalentnosti u pogledu oporezivanja ugljenika i povraćaja cena. Komisija takođe olakšava trgovinu kroz novu odredbu koja omogućava međusobno priznavanje pouzdanih akreditacionih tela.
Postojeći CBAM okvir EU trenutno se odnosi na osnovne materijale poput aluminijuma, cementa, električne energije i čelika. Od 2028. godine uvoznici će biti u obavezi da plaćaju cenu ugljenika za emisije povezane sa tim proizvodima, čime se obezbeđuju jednaki uslovi sa materijalima proizvedenim u EU koji podležu Sistemom trgovine emisijama (ETS). Međutim, rast troškova čelika i aluminijuma u finalnim proizvodima – poput kućnih aparata – nosi rizik premeštanja proizvodnje u zemlje sa slabijim klimatskim politikama ili zamene proizvoda iz EU uvozom sa većim ugljeničnim otiskom.
Kako bi se taj rizik ublažio, Komisija planira da proširi primenu CBAM-a na oko 180 proizvoda sa visokim udelom čelika i aluminijuma, uključujući mašine i kućne aparate. Većinu tih proizvoda (94%) čine teške mašine i specijalizovana oprema sa visokim sadržajem čelika i aluminijuma, koje se koriste u industrijskim lancima snabdevanja, dok manji deo (6%) obuhvata robu široke potrošnje. Ovo proširenje ima za cilj da se emisije zaista smanje, a ne samo prebace na druga tržišta.
Komisija takođe podstiče upotrebu sekundarnih sirovina radi smanjenja emisija kod energetski intenzivnih proizvoda, uključivanjem aluminijumskog i čeličnog otpada iz pretpotrošačke faze u CBAM obračune. Unapređeni zahtevi za izveštavanje i mere protiv pogrešnog prijavljivanja intenziteta emisija trebalo bi da dodatno ojačaju efikasnost CBAM-a i spreče zloupotrebe koje prevazilaze njegove finansijske obaveze.
Radi podrške proizvođačima u EU i smanjenja rizika od curenja ugljenika, uspostavljen je i privremeni Fond za dekarbonizaciju. Ovaj fond će pokrivati deo troškova ugljenika u okviru EU ETS-a i pružati podršku povezanu sa naporima proizvođača u dekarbonizaciji. Finansiranje će se obezbediti iz doprinosa država članica i sopstvenih prihoda EU: 25% prihoda od CBAM sertifikata u 2026. i 2027. godini zadržaće države članice, dok će preostalih 75% biti usmereno u budžet EU.
Pored toga, Evropska komisija je objavila izveštaj o sprovođenju CBAM-a tokom prelaznog perioda od oktobra 2023. do 2025. godine. Izveštaj naglašava važnu ulogu CBAM-a u suzbijanju curenja ugljenika i podsticanju globalnog određivanja cene ugljenika, uz prikaz mape puta za primenu i mera potrebnih za efikasan i delotvoran sistem od 2026. godine nadalje.
CBAM je pozicioniran kao ključni instrument za ostvarenje cilja EU o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, u skladu sa Pariskim sporazumom. Dok EU ETS određuje cenu emisija ugljenika unutar EU, CBAM uvodi cenu ugljenika za robu koja se u EU prodaje izvan njenih granica. Pokrenut u prelaznoj fazi u oktobru 2023. godine, CBAM će od 1. januara 2026. ući u fazu postepene finansijske primene, paralelno sa postepenim ukidanjem besplatnih dodela u okviru EU ETS-a do 2034. godine.
Izvor: Eurometal
