U Hrvatskoj neodrživ sistem podsticaja za OIE

Obnovljivi izvori energije u BiH – dugotrajni i skupi projekti

Na osnovu iskustva u gradnji vetroelektrane na području BiH, elektroprivreda preduzeća poručuju da je jako teško i pobrojati sve dozvole, uslove i dokumente potrebne za završetak takvog projekta i početak rada vetroelektrane. Pitanje je koliko će biti zainteresovanih za ulaganje u OIE u BiH kada države u okolini poput Srbije formiraju one-stop-shop servise i u kojima je znatno lakša procedura za takve objekte”, objašnjavaju iz EP HZ HB.

Dok se očekuje da energija dobijena snagom vetra bude okosnica obnovljivih izvora električne energije u Evropskoj uniji, u Bosni i Hercegovini do sada su izgrađene tri vetroelektrane – dve na području Tomislavgrada i jedna na području Podveležja kod Mostara.

U Republici Srpskoj do sada nije izgrađen nijedan vetropark, ali kako su potvrdili iz Elektroprivrede Republike Srpske, u toku su pripremni radovi za izgradnju vetroparka Hrgud, u opštini Berkovići.

Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg Bosne (EP HZ HB), pokrenula je nekoliko projekata u oblasti obnovljivih izvora energije. Ova kompanija  trenutno u svom portfoliju raspolaže vetroelektranom Mesihovina, koja je puštena u rad u martu 2018. godine.

„Ukupna instalisana snaga 22 vetroagregata VE Mesihovina je 50,6 MW, s planiranom godišnjom proizvodnjom od 165,17 GWh električne energije“, pojasnili su iz EP HZ HB.

Nekoliko OIE projekata

Kako su dodali, Elektroprivreda HZ HB trenutno razvija više projekata u domenu obnovljivih izvora energije i to u različitim fazama, od početne do visoke pripremljenosti za izgradnju.

„U kontekstu vetroelektrana možemo da spomenemo VE Poklečani u opštini Posušje, ukupne instalisane snage 132 MW, planirane godišnje proizvodnje od 437 GWh”, istakli su iz ovog elektroprivrednog preduzeća. Prema ranijim informacijama, pomenuta vetroelektrana trebalo bi da bude završena za nekoliko godina.

Iako je izgradnja vetroelektrana dug i skup projekt jer, na primer, ukupni procenjeni investicioni troškovi za VE Poklečani iznose približno 255 miliona maraka, iz Elektroprivrede HZ HB smatraju kako tehnologija napreduje, pa se time povećava i efikasnost vetroagregata.

Višestruko isplativa investicija

„Primera radi, pojedinačna instalisana snaga vetroagregata u VE Mesihovina je 2,3 MW, dok se za VE Poklečane planiraju vetroagregati pojedinačne snage 6,6 MW, dakle, gotovo trostruko veće snage. Samim tim se ujedno skraćuje i period povraćaja investicije, dok se, uz trenutne uslove na tržištu električne energije, slobodno može reći da je višestruko isplativa svaka investicija u postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Uz činjenicu da proizvodite „čistu“ energiju, ujedno ste u skladu sa savremenim tekovinama i samim tim, delom šireg pokreta za ublažavanje klimatskih promena”,  smatraju iz EP HZ HB.

Proizvodni portfolio Elektroprivrede HZ HB u potpunosti je, kako navode, zasnovan na obnovljivim izvorima energije (na sedam hidroelektrana i jednoj vetroelektrani), dok su u svojim planovima orijentisani na kontinuirani razvoj proizvodnih postrojenja i sistem distribucije električne energije, kao na sveukupno poslovanje Društva, prema načelima održivog razvoja. To, između ostalog, podrazumeva razvoj, izgradnju i korišćenje obnovljivih izvora energije.

Proces – težak i složen

Proces ishodovanja svih potrebnih dozvola u Bosni i Hercegovini je izuzetno težak i složen, naglasili su iz Elektroprivrede HZ HB.

„Zato je jako teško, zapravo nemoguće, pobrojati sve dozvole, uslove i dokumente koje je potrebno dobiti i ispuniti kako bi jedan ovako veliki projekt bio završen i vetroelektrana konačno puštena u pogon. Upravo na studiji slučaja VE Mesihovina, u sklopu USAID EIA projekta prikazano je koliko je ovaj projekt komplikovan i zahtevan u administrativnom smislu, odnosno koliko je neverovatno veliki broj koraka potrebno napraviti da bi se došlo do cilja”, kažu iz Kompanije.

Kao rezultat ove saradnje nastao je i Vodič za investiranje u sektor energije USAID-a pod nazivom „Vodič za investitore“, što je, zapravo, priručnik od gotovo 200 stranica sa svim navedenim koracima koji vas očekuju ukoliko se odlučite da investirate u obnovljive izvore energije u Bosni i Hercegovini.

Komplikovana procedura i investitori

„Pitanje je koliko će bilo ko biti zainteresovan za ulaganje u OIE u BiH kada države u okolini poput Srbije oforme one-stop-shop servise i u kojima je znatno lakše poslovanje i ishodovanje svih potrebnih dozvola i dokumenata”, objašnjavaju iz EP HZ HB.

Iz EP HZ HB dodaju da je u periodu od 2006. do 2017. godine za izgradnju VE Mesihovina pribavljeno toliko različitih dozvola i saglasnosti , kao i projektne dokumentacije da je jedna cela prostorija u upravnoj zgradi VE Mesihovina u Tomislavgradu bila potrebna za njeno odlaganje, što samo po sebi govori o količini dokumentacije.

Neusklađene nadležnosti

„Naravno, nije pomoglo nepostojanje prostornih planova kao ni nedorečenost pojedinih zakonskih akata, kao i njihova neusklađenost s podzakonskim aktima zbog čega neretko dolazi do preklapanja i sukoba nadležnosti različitih nivoa vlasti, odnosno nejasnoća u definicijama nadležnosti i obaveza subjekata u elektroenergetskom sektoru BiH”, ističu iz EP HZ HB.

S obzirom na to da je prepoznato koliko je sistem izuzetno komplikovan, iz EP HZ HB napominju da se, ipak, čine određeni koraci u olakšavanju procedura za dobijanje potrebnih dozvola i investiranje u sektor energije.

„U toku je izmena zakonske regulative, konkretno, Zakona o električnoj energiji FBiH i Zakona o korišćenju OIEiUK. Izmene koje će biti sadržane u novim zakonima podrazumevaju značajna pojednostavljenja sadašnjih procedura, što bi na kraju trebalo da doprinese povećanju investicija u OIE i boljoj integraciji obnovljivih izvora u BiH”, zaključili su iz EP HZ HB.

Ostali vetroparkovi u BiH

Vetroelektrana Podveležje 1, prva u vlasništvu Elektroprivrede BiH, zahvaljujući instalisanoj snazi značajno povećava udeo proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u sistemu Elektroprivrede BiH. Nalazi se na području Hercegovačko-neretvanske županije (Podveležje-Mostar), a  sastoji se od 15 proizvodnih vetroagregata čija pojedinačna instalisana snaga iznosi 3,2 MW, dok je ukupna instalisana snaga objekta 48 MW. Planirana godišnja proizvodnja objekta VE Podveležje 1 je 130 GWh.

U Bosni i Hercegovini još stoji vetroelektrana Jelovača koja se nalazi na području opštine Tomislavgrada. U probni pogon puštena je krajem 2018. godine. Investitor je firma F.L. Wind sa sedištem u Tomislavgradu. Instalisana snaga je 36 MW (18×2 MW), a planirana godišnja proizvodnja od 85,68 GWh.

Na području opštine Nevesinje u toku je izgradnja vetroelektrane Grebak u koju će biti uloženo 130 miliona maraka i koja je, kako su investitori iz Nemačke ranije rekli, najveća na području BiH.

Pored toga, kineski investitori ulažu 130 miliona evra u vetroelektranu Ivovik na području Tomislavgrada i Livna i to će biti prva vetroelektrana u BiH koja je u javnosti najavljena kao kineska investicija.

Izvor: Dnevnik

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti