Odblokirane cene goriva u Hrvatskoj

Formula najviše maloprodajne cene naftnih derivata u Hrvatskoj zasniva se na osnovnoj ceni fosilnog goriva u prethodnom sedmodnevnom periodu, s ograničenom maržom od 0,65 kuna po litru za dizel gorivo i benzin, zatim, 6,20 kuna po kilogramu smese propana i butana za boce, odnosno 2,80 kuna po kilogramu za velike rezervoare.

Vlada Republike Hrvatske je odustala od produženja blokade cena goriva, a posledica toga je poskupljenje koje će građani zateći na benzinskim stanicama. Na telefonskoj sednici doneta je Uredba o utvrđivanju najviših maloprodajnih cena naftnih derivata, prema kojoj se najviše maloprodajne cene računaju po formuli prema osnovnoj ceni fosilnog goriva u prethodnom sedmodnevnom periodu, s ograničenom maržom od 0,65 kuna po litri za dizel gorivo i benzin, zatim, 6,20 kuna po kilogramu smese propana i butana za boce, odnosno 2,80 kuna po kilogramu za velike rezervoare.

Nove cene važiće sledeće dve nedelje i iznose 11,10 kuna za litar benzina, odnosno povećane su za 38 lipa. Litar dizela iznosi 13,44 kuna, odnosno 1,14 kuna više nego dosad. Cena plavog dizela fiksirana je na 8,49 kuna po litru. Tečni naftni gas za rezervoare iznosi 10,11 kuna po kilogramu, što je rast od deset lipa – odnosno 14,36 kuna po kilogramu za boce, što je poskupljenje od 42 lipe.

Dosadašnje mere obuzdale cene

Da nema mera Vlade i da se maloprodajne cene u potpunosti slobodno formiraju na nivou premija energetskih subjekata pre prve Uredbe, benzin bi danas koštao 12,91 kunu, a dizel čak 15,42 kune, podsećaju u Vladi. Tečni naftni gas  bi bio oko dve kune skuplji.

„Vlada je svojom prošlonedeljnom intervencijom – fiksiranjem cena naftnih derivata sprečila rast cena, čime smo zadržali niže cene za naše građane i privredu i obezbedili da ovonedeljni rast cena bude niži nego što bi bio prošlonedeljni”, objašnjavaju u Vladi.

U korist malih distributera

Stručnjak za energetiku kaže da je Vlada očigledno odlučila da joj je dosta formiranja cena, a tim potezom ide na ruku malim distributerima naftnih proizvoda.

„Ostavili su plavi dizel za ribare i poljoprivrednike jer je to važno za privredu, a građanima je prepušteno da sami odluče hoće li se voziti ili ne. Poskupljenje dizela je posledica štrajkova u rafinerijama u Francuskoj koji je poremetio skladišne kapacitete, što je izazvalo i psihološki efekt. Osim toga, većina proizvodnje električne energije koja je bila na gas prešla je na dizel, pa je porasla i potražnja za dizelom. Rezultat toga je posljedica je poskupljenje – kaže ovaj energetski stručnjak.

Cene u Evropi

Kako dodaje, to pokazuje koliko je i za formiranje cena derivata važno da država ima barem jednu rafineriju. U Austriji je cena evrosupera 95 krajem prošle nedelje iznosila 1,786 evra, a dizela 2,048, u Nemačkoj 2,012 i 2,156 evra, u Mađarskoj 1,224 i 1,634 evra, u Italiji 1,698 i 1,883, u Sloveniji 1,389 i 1,659 evra… U Švedskoj je litar evrosupera 95 koštao 2,161 evra, a dizela 2,561. Najjeftiniji evrosuper 95 može da se kupi u Mađarskoj, a najjeftiniji dizel na Malti – za 1,210 evra

Izvor: Večernji list

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti