Neuspešna aukcija rumunske Hidroelektrike

Odblokirati razvojne projekte u BiH i Srpskoj

Neophodno je da se što pre odblokiraju strateški projekti poput HE Buk Bijela, Gornji horizonti, ali i gasovoda koji bi zajedno sa izgradnjom solarnih elektrana obezbedio diverzifikaciju energetskog sektora u BiH i Srpskoj. Ukupna snaga ugovorenih projekata u Republici Srpskoj - gradnja hidroelektrana, solarnih i vetroelektrana, iznosi oko 700 megavata, vrednosti 2,2 milijarde konvertibilnih maraka.

S obzirom da aktuelna situacija u svetu ukazuje na to da će samo energetski nezavisne zemlje moći da računaju na ekonomsku stabilnost i razvoj, neophodno je da se prekine sa višegodišnjom opstrukcijom velikih infrastrukturnih i energetskih projekata u BiH, odnosno Srpskoj i da se krene, odnosno nastavi sa njihovom realizacijom.

Ovo je stav stručnjaka i ekonomista koji navode da je zbog sve većih energetskih izazova struja postala dragocena poput zlata, ali i da vreme curi, pa je neophodno da se što pre odblokiraju započeti projekti i započne izgradnja strateških objekata.

Diversifikacija i pouzdano snabdevanje

To se odnosi, između ostalog, na HE Buk Bijela, Gornji horizonti, ali i na gasovod koji bi zajedno sa izgradnjom solarnih elektrana obezbedio diversifikaciju energetskog sektora u BiH i Srpskoj. Samim tim omogućilo bi se i pouzdano snabevanje u ovim kriznim vremenima.

Na ovu situaciju upozorava i izvršni direktor za proizvodnju i tehničke poslove u preduzeću Hidroelektrane na Trebišnjici Ilija Tamindžija.

Investicije su neophodne

U skladu s tim, kako kaže, podržava potez i odluku lidera SNSD-a Milorada Dodika da će nova vlast na nivou BiH biti formirana samo sa onim bošnjačkim strankama koje obećaju da će odblokirati ove strateške projekte, važne ne samo za Srpsku, već i za samu BiH.

„Stvarno ne mogu da shvatim one bošnjačke političare koji toliko pričaju da vole BiH, a u isto vreme su protiv ključnih razvojnih projekata. Ne može država živeti bez investicija. Kako ćete izdržavati porodicu, ako ne zarađujete platu, pogotovo u ovo današnje više nego neizvesno vrijeme. Oni na ovaj način ne blokiraju samo Srpsku, već i BiH”, istakao je Tamindžija.

Jačanje energetskog sektora

Republika Srpska trenutno raspolaže sa termo i hidroobjektima snage, okvirno, oko 1.000 megavata, što joj omogućava da gotovo trećinu proizvedene električne energije izveze u godinama kada je povoljna hidrološka situacija. Izgradnjom planiranih novih kapaciteta, energetski sektor Srpske bio bi jači za gotovo 60 do 70 odsto, ne računajući planirane solarne projekte, što bi prema rečima Tamindžije, omogućilo BiH da se lakše uhvati u koštac sa aktuelnim, ali i predstojećim izazovima.

Izgradnjom HE Buk Bijela, instalisane snage 93,5 megavata, moglo bi da se proizvodi 355 gigavat-časova električne energije godišnje, što iznosi više od 150 miliona evra po sadašnjim tržišnim cenama.

Prošteni benefiti

„Pet godina su opstruisali i izgradnju Hidroelektrane Dabar. Možete li da zamislite koje bismo benefite sada imali da je ona u funkciji, da nije bilo tih kočnica. Nakon što je proces odblokiran, gradnja teče predviđenom dinamikom. Kada bude puštena u funkciju, ona će povećati bilans HET-a za čak 50 odsto“ rekao je Tamindžija, dodajući da dolazi vreme kada neće biti pitanje koliko će struja koštati, već da li će je biti na tržištu.

Struja – pitanje opstanka

Na kraju je dodao i da su energetska stabilnost i niske cene struje, koje su najniže u Evropi i regionu, bili sigurno i dobar mamac za privlačenje novih inostranih investicija i zapošljavanje.

„Sve je to povezano. Nadam se da će u mračnim glavama tih koji godinama sve opstruišu konačno zasijati sijalica”, konstatovao je Tamindžija, poručujući da je pitanje električne energije postalo pitanje opstanka.

Neophodni OIE i diversifikacija

S njim se slaže i ekonomista Miloš Grujić, pojašnjavajući kako je primer Nemačke, koja je čitav svoj privredni sistem bazirala samo na jeftinom ruskom gasu, pokazao da je više nego neophodno da se grade obnovljivi izori energije i pravi diversifikacija energetskih izvora.

„Na taj način bi BiH stekla dodatnu energetsku nezavisnost, ali bi i sa jeftinom strujom, kao velikom konkurentskom prednošću, mogla da privučei značajan broj investitora. To bi trebalo da bude naš imperativ u narednom periodu”, naveo je Grujić.

Za pet godina 700 megavata

Iz Ministarstva energetike i rudarstva Republike Srpske nedavno je saopšteno da je ukupna snaga ugovorenih projekata gradnje hidroelektrana, solarnih i vetroelektrana oko 700 megavata i da oni vrede 2,2 milijarde konvertibilnih maraka. Kako je naglašeno, kada ne bi bilo eventualnih opstrukcija, one bi mogle biti završene za dve do pet godina.

Izvor: Glas Srpske

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti