Odgovor hrvatskih kompanija na energetsku krizu

Mnoge kompanije u Hrvatskoj je iznenadio ogroman rast cena gasa i električne energije, jer se većina procena kretanja cena bazirala na dosadašnjim podacima i analizama fundamentalnih i tehničkih faktora. Neki preduzetnici su energetsku krizu pokušali da reše potpisivanjem višegodišnjih ugovora o nabavci energenata s nešto nižim cenama od trenutnih, što im je omogućilo konkurentnu prednost.

Značaj pravilnog upravljanja rizicima u poslovanju, hrvatskim preduzetnicima je postao jasan u aktuelnoj energetskoj krizi. Naime, nekima od njih troškovi električne energije i gasa su na godišnjem nivou porasli za više desetina miliona kuna (1 EUR = 7,5477 HRK). Ta poskupljenja će se, sigurno, preliti i na nivo cena i konkurentnost proizvoda i usluga, zavisno od toga koliki udeo u njihovim ukupnim troškovima predstavlja energija.

Najviše su pogođene proizvodne kompanije.

Upravljanje rizicima

„Kod proizvodnih kompanija je i očekivano da bude mnogo veći udeo energije u ukupnim troškovima, nego kod neke kompanije koja ima nekoliko kancelarija i bavi se, na primer, razvojem softvera. Ima kompanija kod kojih preko 95 odsto troškova otpada na troškove nabavke prirodnog gasa i/ili električne energije”, smatra dr sc. Darko Dvornik, energetski stručnjak i konsultant, koji je i sam vodio jednu takvu kompaniju, pa mu je poznato što znači upravljanje takvim rizicima.

Dvornik smatra da je dosta hrvatskih preduzetnika tokom proteklih meseci shvatilo da su prošla vremena povoljnih cena energenata, posebno električne energije i gasa, tako da su postali svesniji toga na koji način poremećaji na globalnim tržištima mogu da utiču na ponudu i potražnju, a time i na cene nabavke energije u Hrvatskoj.

„Neki preduzetnici su navedene probleme nastojali da reše potpisivanjem višegodišnjih ugovora o nabavci energenata s nešto nižim cenama od trenutnih, upravljajući na taj način ovim rizicima”, dodaje ovaj energetski stručnjak.

Konkurentska prednost

„Oni koji su na vreme potpisali takve ugovore za isporuke gasa ili struje sada imaju konkurentsku prednost koja im može pomoći u ostvarivanju svojih ciljeva. Ponekad to znači razliku hoće li kompanija opstati ili propasti, pogotovo ako se radi o ključnoj sirovini za poslovanje“, upozorava Robert Jurišić, direktor kompanije S-Grain BI za posredovanje u trgovini, posebno poljoprivrednom berzanskom robom.

Uz odgovore stručnjaka na pitanja kada i kako kupovati berzansku robu, a posebno energente, otkrivamo i strategije (uspešne) kupovine berzanske robe od hrvatskih proizvodnih kompanija.

Višegodišnji ugovori

Potpisivanje višegodišnjih ugovora smatra se jednim od alata za upravljanjem rizicima, kaže Jurišić, a s tim se slažu i u Fortenova grupi. Kod trgovine berzanskom robom, Fortenova, koja u svom portfoliju ima brendove Konzum, Tisak, Jamnicu, Zvijezdu, PIK Vrbovec, Belje i druge, kombinuje različite strategije upravljanja rizicima.

„S obzirom na vrlo široku lepezu bezanske robe kojima trguju operativne kompanije Fortenova grupe, nije moguć jedinstveni pristup niti strategija, već se ona prilagođava od slučaja do slučaja i u velikoj meri se oslanja na dugogodišnje iskustvo i znanje u trgovini. Sklapanje višegodišnjih ugovora jedan je od načina upravljanja rizicima promene cena, ali retko donosimo odluke da odjednom fiksiramo cenu za celokupne potrebne količine”, navode iz Fortenove.

Alternativni dobavljači

U Atlantic grupi, čiji su dio Cedevita, Barcaffe, Argeta i brojni drugi brendovi, za svaku pojedinu berzansku robu izrađuju analize i prognoze kretanja cena.

„Nakon toga sledi izrada mitigacijskog plana svakog rizika svake od nabavnih kategorija, koji uključuje aktivnosti kao što je blagovremeni hedžing, odnosno ugovaranje količina i nabavnih cena, uvođenje paralelnih izvora nabavke, odnosno traženje alternativnih dobavljača, stvaranje dodatnih zaliha kritičnih roba, kao i prelazak na alternativne sirovine ili ambalažu u slučaju problema s dostupnošću izvornih materijala”, objašnjavaju iz Atlantica i naglašavaju da se kao proizvodna kompanija „ne bave berzanskim špekulacijama”.

Priznaju da ih je, kao i mnoge druge kompanije, iznenadio ogroman porast cena gasa i električne energije, jer je većina procena kretanja cena bazirana na istorijskim podacima i analizama fundamentalnih i tehničkih faktora.

Ključ u bravu

„Na nekim od tržišta na kojima imamo proizvodne operacije ipak smo imali određene ranije sklopljene ugovore za snabdevanje energentima koji su nas neko vreme štitili od ovih ekstremno visokih cena. Međutim, ti ugovori su uglavnom već istekli ili su pred istekom u narednim mesecima.

S obzirom na to da se povećanja cena energenata mere višestotnim procentima u odnosu na ranije cene, jasno je da neke energetski intenzivne industrije i neki proizvođači neće moći da podnesu takva povećanja i da će privremeno, a možda i trajno, morati da stave ključ u bravu. I iz našeg kruga dobavljača već imamo nekih takvih naznaka – dodaju iz Atlantica.

Nepredvidivost otežava prognoze

S obzirom na to da u okolnostima ovako volatilnih cena nije lako biti precizan u predviđanjima, u Atlantic grupi koriste napredne alate i tehnologije, poput veštačke inteligencije i sofisticiranih matematičkih modela.

„Kada glavni uticaj na kretanja cena berzanskih roba imaju geopolitički događaji, koji su po svojoj prirodi prilično nepredvidivi, a često i neracionalni, onda i mnogi profesionalni berzanski analitičari ili servisi koji su specijalizovani za izradu projekcija kretanja cena berzanskih roba, nisu u mogućnosti da daju tačne prognoze”, poručuju iz Atlantica.

Ovakva situacija na tržištima berzanske robe dovodi do toga da su i dobavljači puno suzdržaniji u ugovaranju dužih perioda na fiksnu cenu, pa je iz tog razloga nekada jedina mogućnost kupovina po spot cenama, odnosno ugovaranja cena na vrlo kratak rok kao što je mesec ili kvartal unapred – otkrivaju iz Atlantic grupe svoju strategiju.

Hedžovanje protiv rizika na tržištu

Špekulacije izbegavaju u širokom luku i u Elki, najvećoj fabrici električnih kabala u ovom delu Evrope. U svojoj industriji najviše koriste bakar i aluminijum, pa za te metale prate Londonsku berzu metala (LME).

„Kao proizvođač kabla, želimo da izbegnemo svaki oblik špekulacije i rizika povezanog s kretanjem cena koje se objavljuju na berzama, pa imamo uspostavljen sistem hedžinga kod koga usklađujemo izlazne cene za udeo metala u gotovom proizvodu koji ide kupcu s ulaznim cenama u nabavi od dobavljača. Takav način hedžinga je uvrežen u kabalskom poslovanju i svi subjekti koji posluju u toj industriji ga prihvataju i ponašaju se u skladu s njim, nezavisno da li je na tržištu prisutan trend rasta ili pada cena”, objašnjavaju iz Elke.

U nabavci metala u Elki sklapaju godišnje ili dvogodišnje ugovore s dobavljačima u poslednjem kvartalu godine za sledeću ili dve godine unapred.

Kriza remeti pravila

„Međutim, tim ugovorima se ne definiše konačna cena nego samo mesečne količine i takozvani dodatak za preradu metala u oblik koji nam je potreban za proizvodnju. Pune cene formiraju se tek u trenutku nabavke dodavanjem iznosa željene LME kotacije u formulu koja je definisana ugovorom”, pojašnjavaju iz Elke.

Što se tiče energenata, smatraju da je najbolji period za ugovaranje cena – kraj prvog i početak drugog kvartala u godini, međutim, ta pravila u trenutnoj situaciji visokih cena ne vrede. Zato nastoje da što više smanje potrošnju energije, ali i da osiguraju alternativne izvore energenata u slučaju nestašica.

Izvor: Lider

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti