Višegodišnje odlaganje odluke o izgradnji drugog bloka Nuklearne elektrane Krško izazvalo bi veliko poskupljenje struje i ugrozilo konkurentnost slovenačke privrede, pokazalo je istraživanje kompanije Grant Thornton.

Ekonomista Jože P. Damijan, koautor studije, koju je, između ostalih, izradila i Privredna komora Slovenije (GZS), objasnio je da četvorogodišnje kašnjenje sa odlukom o izgradnji drugog bloka Nuklearne elektrane Krško i priključenje na mrežu 2039. umesto 2035. godine, utiče na cenu električne energije.

„Za korisnike bi to značilo između 180 i 210 evra po megavat-satu. Troškovi električne energije bi porasli i do 1,4 milijarde evra godišnje“, rekao je Damijan.

Uvoz nedostajuće struje

Istovremeno, povećala bi se emisija gasova štetnih po životnu sredinu, jer obnovljivi izvori energije nisu bez ugljenika, uprkos suprotnim tvrdnjama, naglasio je ovaj stručnjak.

„U ovom slučaju nedostajući deo struje trebalo bi da se uvozi iz inostranstva, gde se proizvodi na prljaviji način, uglavnom sagorevanjem uglja i gasa“, rekao je Damijan i dodao da će ovi efekti biti najizraženiji nakon zatvaranja šestog bloka Termoelektrane Šoštanj, što bi trebalo da se desi 2033. godine.

Ubrzanje izgradnje – optimalan scenario

Čak i da nije bilo kašnjenja u izgradnji drugog bloka nuklearke, mišljenje ovog ekonomiste je da bi u međuvremenu nastali veliki dodatni troškovi. Upozorio je na to da sa visokim cenama energenata domaće kompanije teško mogu da se takmiče sa inostranim, što može da bude razlog za preseljenje proizvodnje u inostranstvo.

„Zato je optimalni scenario da se što pre započnu procedure za izgradnju drugog bloka nuklearne elektrane Krško, kako bi bio priključen na mrežu oko 2035. godine“, istakao je Damijan. Kako je dodao, većina zemalja je pristupila menjanju energetskog koncepta zbog nedavne energetske krize, a potražnja za tehnologijom nuklearnih elektrana će biti sve veća. Rokovi isporuke se zbog toga produžavaju, ali cena raste.

Potrebe za strujom biće udvostručene 2050.

Studija je zasnovana na predviđanju da će se potrebe slovenačkih potrošača za električnom energijom udvostručiti do 2050. godine. Zato je od strateškog značaja da Slovenija do 2035. postigne uvoznu nezavisnost i istovremeno klimatsku neutralnost, rekla je generalna direktorka Privredne komore Slovenije Vesna Nahtigal.

Privrednici traže Krško 2

U privredi su, kako kaže, iznenađeni što se zemlja toliko oslanja na obnovljive izvore energije.

„Nikako nije tačno da privreda ne podržava obnovljive izvore energije. Međutim, ovaj izvor energije, nažalost, nije dovoljan i dovoljno stabilan“, rekla je Nahtigal.

U privredi se zalažu za to da Vlada donese što pre odluku o izgradnji drugog bloka nuklearke. Iskustvo iz inostranstva pokazuje da mnoge druge zemlje deluju znatno brže, pa vreme za održavanje konkurentnosti ističe, dodala je generalna direktorka Privredne komore Slovenije.

Rizici nekonkurentnih cena električne energije

Prezentacija rezultata studije, u kojoj je učestvovao i njen koautor Drago Babič, održana je u okviru prve sednice Upravnog odbora Privredne komore u novom mandatnom periodu. Na njemu je predsednik PKS Tibor Šimonka istakao značaj energetske samoodrživosti i upozorio na rizike koje nekonkurentne cene struje donose privredi.

Članovima upravnog odbora obratio se i ministar privrede, turizma i sporta Matjaž Han, koji je istakao da Vlada dobro poznaje i razume njihove potrebe i želje, ali da uvek mora da vodi računa i o drugim oblastima.

Privredni rast

„Jasno nam je da bez privrednog rasta i poštovanja prema privredi nema rezultata ni socijalne države, ni razvoja“, rekao je on.

U raspravi su članovi Upravnog odbora istakli, između ostalog, preslabu distributivnu mrežu za savremene aktivne potrošače energije i kašnjenje u postavljanju objekata u prostoru, što je veliki problem, posebno kod novih investicija.

Izvor: Radio-televizija Slovenija