Ograničenje cena derivata zaključava i pumpe u Srbiji

Dok se čeka nova odluka Vlade Republike Srbije o primeni Uredbe o ograničenju cene goriva u novembru, mali distributeri apeluju na državu da ukinu ograničenje, ne da bi, kako kažu, profitirali, već da bi mogli da pokriju troškove poslovanja i obezbede redovnu nabavku derivata. Statistički podaci ukazuju na to da nema većih oscilacija u broju privatnih benzinskih stanica, dok sa terena stižu informacije o zatvaranju ovih maloprodajnih objekata zbog nerentabilnosti poslovanja.

Primena Uredbe o ograničenju cena naftnih derivata i te kako pogađa i male vlasnike benzinskih stanica u Srbiji, koji se već duže vreme zalažu za ukidanje njene primene, da bi se omogućili uslovi za održivo poslovanje. U suprotnom upozoravaju, zatvaranje ovih maloprodajnih objekata je put kojim se neminovno ide.

Kakve probleme Uredba, zapravo, stvara malim distributerima goriva u Srbiji? U Udruženje naftnih kompanija Srbije podsećaju da bazna načela trgovine, u skladu sa regulativom kojom je uređena ova oblast kod nas, obezbeđuju da se trgovina na tržištu obavlja slobodno, kao i da se zabranjuje ograničavanje slobode obavljanja trgovine. Ipak, kako podsećaju, izuzetno ograničenje slobode trgovine se može uvesti, ali sami privremeno i na način i pod uslovima propisanim zakonom. Upravo s tim načelom je usaglašeno regulisano tržište derivata nafte, koje je Vlada uvela još 10. marta ove godine. Osam meseci kasnije ove privremene mere su još na snazi.

Od pozitivnih, do negativnih efekata

„Cilj je bio umanjenje uticaja globalne energetske krize na cene goriva u Srbiji i nema sumnje da je ograničavanjem marže u naftnom sektoru i smanjenjem akciza on gotovo odmah i dostignut. Međutim vremenom su počeli da se generišu negativni efekti ovih mera, koji bi i kratkoročno i dugoročno mogli da ugroze snabdevenost tržišta”, kaže za Energiju Balkana generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

Kako objašnjava, jedan od tih negativnih efekata se odrazio na rad benzinskih stanica.

„Uredbom o ograničenju visine cena benzina i dizela propisana je razlika između prosečne veleprodajne i maloprodajne cene od sedam dinara, što ni blizu nije dovoljno da pokrije troškove rada benzinskih stanica. Čak nije pokazano ni razumevanje za način utvrđivanja ove razlike, pa posle plaćanja PDV-a, maloprodavcu zapravo ostaje 5,83 din od litre prodatog benzina i dizela“, objašnjava Mićović.

Zatvaranje pumpi otvara novi problem

Benzinske stanice koje su deo većih maloprodajnih lanaca, kaže naš sagovornik, imaju nešto više snage, „pa još uvek rade u ovim neodrživim uslovima“, dok su mnogi vlasnici samo jedne ili manjeg broja benzinskih stanica već prinuđeni da zatvaraju svoje objekte.

Ovim je generisan novi problem, jer te benzinske stanice u velikom broju predstavljaju jedini izvor goriva u ruralnim predelima i ove manje naseljene sredine, praktično, ostaju bez ikakvog snabdevanja gorivom.

Gorivo za poljoprivrednike

„Drugi negativni efekat takođe obesmišljava rad benzinskih stanica, naročito u sredinama u kojima značajan deo dizela potroše poljoprivrednici. Već pomenutom Uredbom, NIS je obavezan da na svojim benzinskim stanicama prodaje dizel poljoprivrednim gazdinstvima za 179 din/l, tj. u odnosu na današnju cenu dizela za sve ostale potrošače, 43 din/l jeftinije. Zbog ove razlike u ceni, poljoprivrednici su spremni da punim prikolicama kanistera prevale 20 do 30 km kako bi zadovoljili svoje potrebe, ali sve češće i potrebe mnogih drugih potrošača”, naglašava Mićović.

Realnost na terenu

Generalni Sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije kaže da je, s obzirom da nije propisana kontrola namene potrošnje, pa ni limit u zavisnosti od potreba poljoprivrednika, razvijeno paralelno tržište dizela, dok su tankovi benzinskih stanica – što je, opet, izraženo u ruralnim sredinama – presušili. Dizel po ceni od 179 din/l već uveliko koriste brojni taksisti, autoprevoznici, pa i fizička lica, a to, svakako, nije bila intencija Vlade.

Kako kaže Mićović, Udruženje naftnih kompanija Srbije do danas nije dobilo jasan odgovor na više puta upućene zahteve za ukidanje ili izmenu Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, u kojima je pored ostalog ukazano i na problem neodrživosti celokupne maloprodaje goriva, a posebno objekata u manje naseljenim područjima i onih koje ne posluju u okviru nekog većeg lanca benzinskih stanica.

Statistički podaci

Kako se problemi sa kojima se suočavaju mali vlasnici pumpi, odražavaju na današnju statističku sliku maloprodajnih objekata naftnih derivata u Srbiji?

Sektor tržišne inspekcije, u skladu sa Uredbom o monitoringu derivata, vodi podatke o maloprodajnim objektima na teritoriji Republike Srbije koji vrše promet derivata nafte i objavljuje je kao javnu bazu, ažuriranu na 15 dana.

Iz evidencije se može videti da je na kraju 2020. godine u Srbiji evidentirano 1532 maloprodajna objekta, dok je na kraju 2021 evidentirano njih 1566. Prema pomenutoj bazi, na dan 17.10.2022, evidentirano 1557 benzinskih stanica.

Kako saznajemo, posle prekida rada određenog subjekta, na tom objektu započinje rad novi vlasnik i to je već redovna pojava.

Slika sa terena

A, kako to, zapravo, izgleda na terenu?

Dejan Mihajlović, direktor Poslovnog sistema DOO Mihajlović, ističe za Energiju Balkana da je zbog nerentabilnosti odlučio da od 1. oktobra 2022. godine zatvori 10 benzinskih stanica.

Da ovaj poslovni sistem, koji gubi snagu u ograničenim uslovima poslovanja, nije od juče, naš sagovornik potkrepljuje podatkom da je benzinska stanica Mihajlović prva privatna pumpa u Srbiji, otvorena u oktobru 1990. godine.

„Za 32 godine poslovanja uspeli smo da napravimo mrežu  sa  72 benzinske stanice u centralnoj i istočnoj Srbiji, u 35 opština. Neke od tih benzinskih stanica su u našem vlasništvu, a neke stanice su u zakupu. Na ovaj način smo uspeli da dođemo na 3,5 miliona litara prodaje na mesečnom nivou, a čitav naš sistem je upošljavao oko 400 radnika. Za sve to vreme uspešno smo plaćali obaveze prema državi, lokalnoj zajednici, bankama, dobavljačima i zaposlenima, i za sve to vreme nismo dozvolili da naša pravna lica budu ikada u blokadi”, ističe Mihajlović.

Marža pokrenula probleme

Problemi su, kako objašnjava, nastali upravo uvođenjem Uredbe o ograničenju marže na 7,00 dinara po litru, jer ona ne može da pokrije  troškove poslovanja.

„S druge strane, došlo je do zloupotrebe poljoprivrednih kartica i na osnovu toga odliva prometa sa malih, seoskih pumpi, ka NIS-ovim pumpama koje prodaju gorivo za poljoprivredu po nižoj ceni”, ocenjuje Mihajlović, dodajući: „Mi smo svi poslove gradili na bazi očekivanja i na osnovu toga investirali, uzimali kredite, i organizovali rad. Sada, u bitno izmenjenim uslovima, banke više nemaju sluha za naš posao. Nema novih plasmana niti žele da reprogramiraju postojeće, dobavljači koji su ostali u poslu, a neki su se povukli jer im više nije isplativo – strogo se drže limita koje su smanjili u isporuci robe i valuta, tako da manevarski prostor za dalji rad gotovo i ne postoji“.

Gde je kraj?

Kako kaže, troškovi su smanjeni na svim nivoima i prvi „paket“ nerentabilnih pumpi je već zatvoren. Međutim, naglašava Mihajlović, strahuje se da to nije kraj, jer privremena državna odluka o ograničenju cena, za koju se verovalo da će biti kratkotrajna, traje već osam meseci, tako da je firma potpuno iscrpljena.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.