Udruženje poslodavaca Federacije Bosne i Hercegovine nedavno je zatražilo od Vlade Federacije BiH da, u skladu sa Zakonom o električnoj energiji u FBiH, što pre donese odluku kojom se rast cena električne energije za privredna društva ograničava na 20 odsto, za 2023. godinu.

„S obzirom da je pitanje cene električne energije od izuzetnog značaja za poslovanje privrednih subjekata u FBiH, hitno je i neophodno da do kraja ove godine, u skladu sa Zakonom o električnoj energiji u FBiH, ograničite, odnosno utvrdite cenu električne energije za privredne subjekte za 2023. godinu“, navodi se, između ostalog, u zahtevu UPFBiH, upućenom federalnoj Vladi.

Kako prenosi Dnevni avaz, na predlog Nermina Džindića, ministra energije, rudarstva i industrije, Vlada FBiH je na današnjoj sednici donela odluku o ograničavanju povećavanja cene električne energije za privredne subjekte, za narednu godinu. 

Razlog za donošenje pomenute odluke je taj što je Elektorprivreda BiH počela da šalje privrednim subjektima ugovore veće od 500 do 800 odsto. Ovim predlogom Džindića, koji je usvojila Vlada FBiH, cena električne energije će biti ograničena do 20 odsto. 

„Vlada FBiH ograničava tokom 2023. godine povećanje cena snabdevanja električnom energijom za kvalifikovanog kupca do 20 odsto maksimalno, u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu se isto odnosi na godišnje ugovore ili duži rok”, navodi se u ovoj odluci Vlade. 

Ograničenja na tržištu

Stručnjak za energetiku Nihad Harbaš analizirao je uticaj ograničenja cena električne energije na tržište uslove, kao i na cene kompanijskih proizvoda u BiH, prenosi Buka Magazin.

„To je dosta složena situacija, s obzirom da mi sledimo direktive Evropske unije, kojoj težimo, a tamo je otvoreno tržište. To znači da je tržište i u BiH za električnu energiju otvoreno od 2015. godine i da svaki kupac, uključujući i fizička i pravna lica, može da izabere svog snabdevača od koga će kupovati električnu energiju. To ne mora biti Elektroprivreda, i bilo je dosta slučajeva gde su određeni kupci uzeli od drugih snabdevača električnu energiju. Međutim, ti drugi snabdevači, kojih ima 24 pored elektroprivreda, nisu konkurentni elektroprivredama jer nemaju dovoljne proizvodne kapacitete, tako da se sve svelo na to da su elektroprivrede najpovoljnije”, govori Harbaš.

Kada je reč o tržištu, on kaže da bilo kakva ograničenja remete tržišnu utakmicu.

Neophodna zaštita potrošača

„Međutim, nalazimo se u vremenu energetske krize kada je logično da vlasti i državne kompanije moraju da urade sve kako bi zaštitile svoje potrošače, prvenstveno javno snabdevanje odnosno građane, a kasnije i privredu. Ono što je, na neki način, prošle godine urađeno i što nije dobro je da ta ograničenja u ceni električne energije nisu pratila ograničenja cena u proizvodima tih preduzeća koja se bave proizvodnjom. Tako, recimo, imamo slučaj peleta. Ako je ograničena cena električne energije koju jedna peletara koristi, onda je trebalo ograničiti i cena peleta ili cena čelika u ArcelorMittalu, koji nema nikakva ograničenja. Dakle, ako želimo da zaštitimo potrošače i ta privreda mora biti spremna da ne može sada svoje cene povećati za 300 odsto, s obzirom da njima neko nije povećao cenu električne energije za više od 20 odsto. Prema tome, sam zahtev da se ograniči cena električne energije prema njima, a da oni kasnije rade šta žele sa svojim proizvodima, plasirajući ih na tržište po enormno visokim cenama, nije opravdan”, ističe Harbaš.

Svako gleda svoju korist

Naš sagovornik navodi da smo svedoci da je pelet poskupeo za 200 odsto.

„Da ne govorimo o industriji čelika, o drugim proizvodima i ostalim životnim namirnicama, puteru od osam ili devet maraka. Nema opravdanja da je on porastao zbog cene električne energije. Čelik se prodavao i u BiH i u inostranstvu po nekoj jediničnoj ceni i porasla mu cena za 200 ili 300 odsto, a niko ga nije ograničio da to prodaje. Zamislite da Vlada sada kaže: Ograničićemo cenu električne energije, ali ćemo ograničiti i cenu vašeg čelika kojeg izvozite. Pitanje je kako bi tada ti poslodavci postupili”, kaže Harbaš.

Smatra da se igra neka dupla igra, gde svako gleda neku svoju korist. Prema rečima ovog energetskog stručnjaka, Vlada, sve ovo mora da izbalansira, i izađe u susret privredi, ali i da ograniči njihove cene i marže.

Dupli aršini

„Opet se vraćam na pelet zato što građani tu na kraju ispaštaju zbog ove situacije. Moramo biti objektivni. Ako vi tražite od nekoga da vam ograniči cenu sirove kafe, a proizvodite tu kafu i plasirate je na tržište po enormno visokim cenama, onda tu nešto ne štima. I poslodavci moraju biti spremni na to da ne dižu cene svojih proizvoda”, podvlači Harbaš.

Kako kaže, važno je da se zaštiti domaće tržište, kako kompanije tako i potrošači.

„Kada je reč o peletu, savetovali smo da sve ono što je proizvedeno prošle godine bude prodato u BiH, po cenama od, recimo, 350 ili 450 maraka. Sa druge strane, sve one količine koje su proizvođači izvozili, neka i dalje izvoze po cenama koje ugovore. Ali, zaštitimo domaće potrošače, ograničimo cenu peleta”, kaže Harbaš.

Takođe, smatra stručnjak, potrebno je zaštititi domaće tržište sa cenama električne energije, ali, takođe, i sa  cenama proizvoda.