Projektovani godišnji profit kompanija BP, Ševron, Eni, EksonMobil, Šel i TotalEnerdži iznosi 147 milijardi dolara, što je više od njihovog kombinovanog profita tokom perioda od 21 meseca (od drugog kvartala 2024. do četvrtog kvartala 2025. godine). Među najvećim dobitnicima, očekuje se da će Ševron prijaviti da je učetvorostručio svoj profit na 1.200 dolara u sekundi u poslednja tri meseca, dok se očekuje da će se profit EksonMobila utrostručiti na 1.800 dolara u sekundi, piše .

Šest najvećih korporacija za fosilna goriva očekuje da će profit u drugom kvartalu skoro udvostručiti nivo u prvom kvartalu. Godišnji profit za 2026. godinu trebalo bi da premaši prethodnih 21 mesec zajedno.

Emisije pet korporacija za fosilna goriva bile su dovoljne da izazovu jedan od četiri toplotna talasa između 2000. i 2023. godine, što bi bilo praktično nemoguće bez klimatskih promena.

Porez na najbogatije naftne i gasne korporacije mogao bi da prikupi do 400 milijardi dolara u prvoj godini, dovoljno da pokrije godišnje troškove prilagođavanja klimatskim promenama u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Očekuje se da će šest najvećih svetskih korporacija za fosilna goriva skoro udvostručiti svoj kombinovani neto prihod u drugom kvartalu 2026. godine, skočivši sa 23 milijarde dolara u prethodnom kvartalu na 45 milijardi dolara, otkriva nova analiza Oksfama uoči njihovih objava o zaradi. Novi podaci, takođe, pokazuju da su emisije ovih korporacija značajno povećale učestalost i intenzitet toplotnih talasa ovog veka.

Ogromna odgovornost za klimatsku krizu

Naftne i gasne korporacije dele ogromnu odgovornost za klimatsku krizu. Nova analiza akademskih podataka koju je sproveo Oksfam, objavljena u časopisu Nature, pokazuje da su emisije BP, Ševrona, EksonMobila, Šela i TotalEnerdžisa bile dovoljne da izazovu jedan od četiri toplotna talasa prijavljena širom sveta između 2000. i 2023. godine – toplotne talase koji bi bili praktično nemogući bez klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem. Koristeći podatke S&P Capital Trucost-a, Oxfam procenjuje da su velike naftne kompanije odgovorne za štetu na životnoj sredini od 60 milijardi dolara prošle godine.

Ova otkrića dolaze u trenutku kada rekordni toplotni talasi pogađaju Južnu Aziju, Evropu i Severnu Ameriku, usmrtivši desetine hiljada ljudi. U međuvremenu, zemlje zapadne Afrike se bore sa razornim monsunima i poplavama koje su odnele hiljade života i uništile vitalnu infrastrukturu širom regiona.

Ipak, umesto da smanje proizvodnju fosilnih goriva i ubrzaju prelazak na obnovljive izvore energije, šest najvećih korporacija za fosilna goriva planiraju da povećaju proizvodnju nafte i gasa za 14 procenata do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 2024. godine, što je ekvivalentno pumpanju dodatnih 2,5 miliona barela nafte dnevno.

Oksfam predlaže porez na profit najvećih korporacija fosilnih goriva

„Korporacije koje se bave fosilnim gorivima zarađuju ogromne pare, bukvalno i figurativno. Kako ekstremne vrućine, poplave i oluje uništavaju zajednice širom sveta, industrija priprema još jedan obilje profita. Porodice plaćaju cenu tri puta: kroz uništene domove i žetve, kroz rastuće cene energije i kroz krizu troškova života koju pogoršava zavisnost od fosilnih goriva. Pohlepa velikih naftnih kompanija je nespojiva sa planetom pogodnom za život i ukoliko je vlade ne obuzdaju, ismevaće međunarodne klimatske ciljeve“, rekla je Marijana Paoli, rukovodilac za klimatsku politiku u Oksfamu.

Oksfam procenjuje da bi porez na profit najvećih korporacija fosilnih goriva mogao da prikupi do 400 milijardi dolara globalno u prvoj godini, dovoljno da pokrije godišnje troškove prilagođavanja klimatskim promenama na globalnom jugu. Dodatni porez na višak profita svih korporacija mogao bi da generiše do 681 milijardu dolara globalno.

Korporacije za fosilna goriva moraju da osete posledice klimatskih promena

„Dok velike naftne kompanije podstiču ekstremne vremenske događaje, bogate zemlje odbijaju da povećaju javno finansiranje klimatskih promena koje je siromašnijim zemljama hitno potrebno da bi se izborile sa klimatskom krizom. Dok vlade ne nateraju najbogatije zagađivače da plate, korporacije za fosilna goriva će nas nastaviti gurati dublje u klimatski haos. Oporezivanje najbogatijih zagađivača moglo bi pomoći u smanjenju jaza u finansiranju za klimatske promene i ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije. Korporacije za fosilna goriva moraju da osete posledice, a ne mi“, rekla je Paoli.

Politički zamah za oporezivanje najbogatijih zagađivača raste. Italija, Nemačka, Španija, Portugal i Austrija pozvale su na novi porez na neočekivani profit od energije. U Australiji, gde je istraživanje Oksfama pokazalo da jedna od tri korporacije za ugalj, naftu i gas ne plaća porez na dobit preduzeća, mnogi članovi parlamenta govore u prilog poreza na izvoz gasa od 25%, uz snažnu podršku javnosti.

Istraživanje u 60 zemalja pokazalo je da je 28% njih poslednjih godina uvelo privremeni porez na neočekivani profit kompanija za fosilna goriva, a dodatnih 13% podržava tu meru. Samo 12% je eksplicitno protiv ove mere.

(Napomena: Istraživanje Oksfama zasniva se na konsenzusnim procenama S&P Capital IQ-a, sastavljenim od prognoza finansijskih analitičara. Šest najvećih korporacija za fosilna goriva trebalo bi da objave svoje zarade za drugi kvartal tokom naredne nedelje. Projektovani porast profita odražava nagli rast cena nafte nakon nezakonitog rata SAD i Izraela protiv Irana.)