Savez zemalja koje podržavaju automobile sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, predvođen Nemačkom, zaoštrio je spor oko evropskog zakona čiji je cilj da te motore pošalje na otpad, u sklopu istorijskih nastojanja da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte u saobraćaju.

Nakon sastanka u Strazburgu, ključni ministri iz te grupe zemalja rekli su da je potrebno da se promene pravila koja bi zabranila prodaju novih automobila i kombija s motorima s unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, što je već prihvatio Evropski parlament i o čemu su se načelno dogovorile države članice.

„Ne postoji predlog (Evropske komisije) koji odgovara onome što mi očekujemo i zato još nismo postigli cilj”, rekao je nemački ministar saobraćaja Volker Wissing nakon sastanka.

Francuska ne odustaje

Pariz je nagovestio da će ostati uz plan EU da se 2035. postignu nulte stope emisija iz novih automobila i kombija. Isto misli i zvanični Madrid, čime su se te dve zemlje, koje spadaju među najveće proizvođače automobila u Evropi, svrstale uz grupu manjih zemalja koje su se već obvezale da će smanjiti emisije CO2 iz ličnih vozila.

„Spremni smo da se borimo za to, jer bi odgađanje predstavljalo grešku u ekološkom smislu, a mislim i da bi to bila ekonomska greška”, rekao je francuski ministar privrede Bruno Le Maire.

Korišćenje rupe u zakonu

Suprotni ugao zauzela je nemačka vlada koja se zajedno sa saveznicima Italijom, Poljskom, Bugarskom i Češkom zalaže za to da se rupom u zakonu omogući da automobili mogu da korist e-goriva, sintetičku i, u određenoj meri, zeleniju alternativu fosilnim gorivima, koja se može koristiti u konvencionalnim motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Postoji osnova da ove zemlje zajedno blokiraju zakon, u paketu sa drugim budućim zakonima o toksičnim emisijama iz automobila pod nazivom Euro 7, kao i pravilima za efikasnija goriva za kamione.

Nije svima toliko stalo do e-goriva kao Nemcima, rekao je češki ministar saobraćaja Martin Kupka, koji je sazvao samit saveza za motore u Strazburgu. Popisom zahteva za Komisiju biće obuhvaćena sva tri zakona.

Dogovor visi u vazduhu

Nemačka je već odbila prvi predlog Brisela da se postigne primirje u vezi sa ciljem za 2035. godinu.

Politico je prošle nedelje objavio da je Komisija spremna da predloži pravnu deklaraciju koja bi stvorila zakonsku rupu za e-goriva tako da se pojačaju neobavezujuće odredbe na marginama dogovorenog teksta o standardima za emisije CO2 iz automobila i kombija od 2035. godine.

Međutim, to nije odgovaralo Berlinu, gde Slobodna demokratska stranka (FDP), koja podržava automobile s motorom s unutrašnjim sagorevanjem kontroliše ministarstvo saobraćaja.

FDP smatra da je otvorio važno političko pitanje slušajući strahove zbog bolne promene koja će pratiti tranziciju na električna vozila. To će, naime, značiti gašenje na stotine preduzeća specijalizovanih za delove za motore s unutrašnjim sagorevanjem za koje nema mesta u svetu električnih vozila.

Nedovoljno manevarskog prostora

„Predlog komisije formulisan je tako oprezno da se na osnovu njega ne može mnogo toga uraditi”, rekao je Bernd Reuther, portparol FDP-a za saobraćajnu politiku.

Komisija ima malo manevarskog prostora da postigne dogovor s obzirom da je Evropski parlament rekao da neće ponovo da otvara konačni tekst dogovoren prošle godine. A, ostalo je još jako malo vremena do evropskih izbora sledeće godine.

„Ne možemo sebi da dopustimo ni da budemo dovedeni u vremenski stisak jer nismo mi ostavili to pitanje otvorenim mesecima”, rekao je Wissing, tvrdeći da je Komisija trebalo da reši to pitanje prošle godine.

Predlozi da se osnuje radna grupa koja bi razmotrila opcije za e-goriva i dogovorila da se zakon ponovno preispita 2026. godine, što je uobičajena praksa za EU zakone, takođe nisu bili prihvatljivi. „Oni nisu ono što nama treba”, rekao je Wissing.

Veruju u dogovor sa Komisijom

Češki ministar Kupka rekao je da su ministri koji podržavaju motore s unutrašnjim sagorevanjem uvereni da se dogovor s Komisijom može postići u danima koji dolaze, uključujući „zakonski obavezujuće izuzeće po drugom osnovu, a ne novim otvaranjem zakona.”

Ipak, Francusku ne zanima promena mere za čiji je dogovor trebalo skoro dve godine teških pregovora i koja je ušla u finalnu fazu tokom francuskog predsedavanja Većem EU-a prošle godine. Potrebno je da meru još samo formalno potvrde ministri država članica (Veće EU) da bi postala zakon.

Odugovlačenje plana „nije ekonomski koherentno, industrijski je opasno, nije u našem nacionalnom interesu, nije u interesu naših nacionalnih proizvođača i, iznad svega, nije u interesu planete”, rekao je Le Maire.

Spor podriva klimatske ciljeve EU

Francuska se u tom sporu slaže s drugim zemljama koje podržavaju cilj – čiste automobile od 2035. godine, poput Španije, Belgije, Švedske, Danske, Irske i Holandije.

Ovaj spor podriva nastojanja Evrope da bude globalni lider u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i riskira da preraste u šire rasprave o ravnoteži sile u evropskoj politici.

„Za Francuze ova situacija je i prilika”, rekao je jedan diplomata iz zemlje koja podržava zabranu motora s unutrašnjim sagorevanjem.

„Što više budu mogli da doprinesu ideji da je Nemačka usamljena, više će ojačati stanovište da su Nemci nepouzdan partner u Evropi.”

Državne subvencije za električna vozila

Umesto da štite zastarelu tehnologiju, Le Maire želi da evropski proizvođači automobila brzo pređu na električna vozila i podržava francuske velike državne subvencije za električna vozila, kao i nastojanja EU da uloži milijarde u izgradnju evropske industrije baterija.

Za Le Mairea je važnije maksimalno ubrzavanje prelaza na električna vozila, od usporavanja ritma tranzicije stvaranjem neizvesnosti u vezi sa 2035. godinom.

„Ne možemo govoriti da postoji klimatska kriza – što je istina, što znamo svi u našim gradovima, u našim metropolama, koji su i dalje previše zagađeni – i onda se povući u vezi sa ciljem da se pređe na električna vozila”, rekao je Le Maire.

Izvor: Poslovni dnevnik