Najbolji afrički izvoznici nafte Nigerija i Angola boriće se da povećaju proizvodnju na nivo koji je odredio OPEK, najmanje do sledeće godine. Nedovoljna ulaganja i problemi sa održavanjem nastavljaju da koče proizvodnju.

Njihova bitka odražava borbu i nekoliko drugih članova grupe OPEK+ koji su u prošloj godini smanjili proizvodnju, kako bi podržali cene, kada je usled pandemije izazvane korona virusom smanjena potražnja. Međutim, sada ne uspevaju da povećaju proizvodnju kako bi zadovoljili rastuće globalne potrebe za gorivom, jer se ekonomije oporavljaju, o čemu je Energija Balkana već pisala.

Nigerija i Angola ne mogu da ispune kvotu

Organizacija zemalja izvoznica nafte i njeni saveznici (OPEK+) dogovorile su se u julu da dodaju 400.000 barela dnevno (bpd) u proizvodnju, počev od avgusta do decembra 2021. Postepeno ukidajući do sada neviđena smanjenja u snabdevanju.

Međutim, Nigerija i Angola su do sada ove godine smanjile proizvodnju u proseku za 276.000 bpd, u poređenju sa svojom kombinovanom prosečnom kvotom OPEK -a koja iznosi 2,83 miliona bpd prema podacima Refinitiva. Prema izvorima iz industrije i proračunima Rojtersa, oni će verovatno ostati ispod ove kvote do kraja godine.

Nafta koja se ne pumpa vredi stotine miliona dolara

Zaključavanja, čiji je cilj bio sprečavanje širenja virusa korone prošle godine, ometala su nabavku rezervnih delova i sprečavala radove na održavanju naftnih polja. Kompanije pogođene niskim cenama sirove nafte takođe su odložile velike investicije.

Kola Karim, izvršni direktor nigerijskog proizvođača Shoreline Natural Resources, koji ima osam proizvodnih polja koja pumpaju oko 50.000 bpd, rekao je da će proći jedan do dva kvartala pre nego što Nigerija ispumpa svoj puni kapacitet.

Zaostali radovi na održavanju pokrivaju sve, od servisiranja bunara do zamene ventila, pumpi i delova cevovoda. Preduzeća, takođe, kasne sa planovima za dodatno bušenje, kako bi proizvodnja ostala stabilna. Ovi problemi su uticali na gotovo sve kompanije u Nigeriji. Zemlja će dostići proizvodnju do početka 2022. godine, jer kompanije žure sa održavanjem i popravkama, rekao je Karim za Rojters.

Još dva izvora potvrdila su da se zemlje bore za povećanje proizvodnje.

Ministar nafte Timipre Sylva rekao je novinarima prošle nedelje da očekuje da će Nigerija ispuniti svoju kvotu u roku od mesec ili dva. Ali, nije precizirao kako. Vlada je prethodno ukazala na nedavno potpisani zakon o remontu u oblasti nafte – kao ključ za povećanje investicija i proizvodnje.

Ministarstvo finansija Angole je reklo da bi moglo godinama da se bori za postizanje cilja.

Smanjeno ulaganje

U junu, ministar nafte Angole, Diamantino Azevedo, smanjio je ciljanu proizvodnju nafte za 2021. godinu za 27.000 bpd na 1,19 miliona barela dnevno. U saopštenju su kao razlozi navedeni pad proizvodnje na zrelim poljima, kašnjenja u bušenju zbog Covid-19 i „tehničke i finansijske izazove“ u dubinsko istraživanje nafte. To je ispod sadašnje kvote od 1,33 miliona bpd.

Angola je u 2020. godini ispumpala otprilike 1,3 miliona bpd, što je više od 1,8 miliona bpd u odnosu na rekordnu 2008. godinu.

Država je započela niz reformi kako bi povećala proizvodnju.

„Realnost je da, po našem mišljenju, samo pet zemalja može zaista da dostigne ove kvote. Ostali se bore sa visokim stopama pada i nedovoljnim ulaganjima“, rekla je Amrita Sen iz Energy Aspects (Energetskih aspekati).

Tih pet su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Irak i Azerbejdžan.

Neispumpana nafta – propuštena zarada

U Nigeriji je pet kopnenih izvoznih terminala, koje vode velike naftne kompanije, a koji obično izvoze oko 900.000 bpd, u julu prevozilo 20% manje nafte nego u isto vreme prošle godine. Uprkos ublaženim kvotama. Pad ukazuje na manju proizvodnju sa svih kopnenih polja koja napajaju ove terminale.

Samo je veliko francusko naftno polje TotalEnergies (TTEF.PA), duboko naftno polje u moru i izvozni terminal Egina, moglo brzo da vrati obim proizvodnje. Ponovno puštanje u rad bušotina bilo je izazovnije nego što su mislili, rekao je Mickael Vogel, direktor kompanije Hawilti, pozivajući se na analizu zasnovanu na podacima iz Nigerijskog ministarstva za naftne resurse.

Proizvodnja naftnih polja na kopnu je zaostala, jer su se kompanije borile sa nedostatkom radnika i gotovine.

Nigerija nije ispunila svoju kvotu od jula prošle godine prema podacima Refinitiva.

Angola se takođe bori sa povećanjem proizvodnje

Angola, drugi najveći afrički izvoznik, od septembra prošle godine pala je ispod cilja.

Angola se godinama bori sa starenjem naftnih polja i opadanjem proizvodnje, a istraživanja nisu bila dovoljna da bi se ona nadoknadila, rekao je Justin Cochrane, direktor Afričkog regionalnog istraživanja za IHS.

Najveća naftna polja u Angoli, koja su započela proizvodnju početkom 2000-ih, na kraju su svog perioda eksploatacije.

Zemlja je napravila niz reformi tokom 2019. godine, s ciljem podsticanja istraživanja. Uključujući omogućavanje kompanijama da proizvode sa marginalnih polja u blizini onih koja već rade. Pandemija je smanjila uticaj tih reformi. Tokom maja 2020. nijedna bušotina nije radila naftu u Angoli. Prvi put za skoro 40 godina. Da podsetimo, pad cena nafte u aprilu 2020. na najniži u poslednje dve decenije naterao je sve međunarodne energetske kompanije koje posluju u Angoli – Total, Ševron, ExonMobil, BP i Eni – da miruju ili odbace svoje bušilice. Francuski Total, odgovoran za skoro polovinu proizvodnje nafte u Angoli, rekao za Rojters je da neće bušiti više nafte zbog krize sa virusom korone. Već će se fokusirati na trenutnu proizvodnju.

„Obustavili smo sve naše aktivnosti bušenja kao i svi drugi operateri u Angoli“, navodi se u saopštenju iz maja.

Od tada su samo tri platforme na moru nastavile sa radom.

„Kreću se protiv plime sa padom koji nadmašuje novu proizvodnju“, rekao je Cochrane.

Izvor: Rojters