Kada analitičari procenjuju rizike od rata u Persijskom zalivu, instinktivno gledaju na naftu: rute tankera, cenu nafte Brent i strateške rezerve nafte.

Međutim, eskalacija sukoba sa Islamska Republika Iran preti jednom drugom stubu svetske ekonomije, onom koji dobija mnogo manje pažnje, ali podjednako snažno podržava modernu proizvodnju kao i energija.

Nedavno zatvaranje kompanija Qatar Aluminum Manufacturing Co (Qatalum) i Aluminum of Bahrain (ALBA) zbog nestašice naftnih derivata predstavlja ozbiljno upozorenje.

Topionica aluminijuma nije fabrika u kojoj se jednostavno pritisne prekidač i proizvodnja ponovo pokrene kada se uslovi stabilizuju. Kada se jednom zaustavi, proces ponovnog pokretanja može trajati gotovo godinu dana. To nije privremeni poremećaj, to je praktično eliminacija ponude.

Na tržištu koje je već zategnuto, nestanak samo jednog velikog proizvođača iz Persijskog zaliva odmah se odražava na proizvodnju automobila, građevinske projekte, vazduhoplovnu industriju, ambalažu za hranu i proizvodnju elektronike.

Američki zvaničnici godinama analiziraju scenarije šokova na tržištu nafte. Bezbednosti snabdevanja metalima je međutim, posvećeno je mnogo manje pažnje. Taj strateški propust sada je nemoguće ignorisati.

Države Saveta za saradnju zalivskih zemalja (GCC) — Bahrein, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati tiho proizvode oko 6,2 miliona tona aluminijuma godišnje, što je približno 8% svetske proizvodnje.

One su postale najvažniji dobavljači aluminijuma zapadnim tržištima van Kine. Pošto je ruski aluminijum praktično izbačen iz zapadnih trgovinskih tokova sankcijama, GCC više nije samo dodatni izvor, već ključni stub snabdevanja. A taj stub je sada postao žrtva eskalacije sukoba.

Ormuški moreuz predstavlja kritično usko grlo ne samo za naftu i tečni prirodni gas (LNG), već i za izvoz metala. Poremećaji bilo zbog direktnih napada, rasta troškova osiguranja, usporavanja rada luka ili nesigurnosti u pomorskom saobraćaju, ograničavaju izvoz aluminijuma.

Posledice se brzo šire

Aluminijum nije specijalizovana roba kojom trguje mali broj stručnjaka; on je ugrađen u gotovo sve. Od trupa aviona i pikap vozila do limenki za piće, dalekovoda i kućišta poluprovodnika.

Dugotrajan prekid snabdevanja pogodio bi oko 70 zemalja u desetinama kategorija proizvoda, od sirovih ingota do poluproizvoda.

Produženi sukob u Persijskom zalivu ne bi samo potkopao ekonomije Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika, već bi i Rusiji i Kini dao značajnu pregovaračku prednost nad ovim strateškim resursom.

Neprijatna istina je da su zapadna tržišta aluminijuma u ovu krizu ušla sa smanjenim zalihama i ograničenim alternativama.

Čak i pre početka sukoba tržište je već bilo pod pritiskom. Zalihe na London Metal Exchange opadale su tokom cele 2024. i početkom 2025. godine. Kina kontroliše gotovo šest od deset tona svetske proizvodnje.

Strukturna ograničenja i kineski plafon proizvodnih kapaciteta ostavili su vrlo malo prostora za povećanje ponude.

Rusija, treći najveći proizvođač, praktično je nedostupna zapadnim kupcima zbog sankcija. Indija nema infrastrukturu za izvoz niti komercijalnu usklađenost da brzo nadoknadi manjak.

Zbog toga je GCC postao nezamenljiv dobavljač zapadnoj industriji, a ove nedelje taj dobavljač je ispao iz sistema.

Ako i deo proizvodnje GCC-a nestane na šest do dvanaest meseci, posledice neće ostati ograničene na robne berze. Osetiće se od montažnih linija u Detroitu, preko nemačkih industrijskih izvoznika, do rafova prodavnica u Baltimoru.

Manifestovaće se kroz kašnjenja u isporuci vozila, rast troškova stanovanja, poremećaje u lancima snabdevanja ambalažom i probleme u rokovima nabavke za odbrambenu industriju.

Bezbednost snabdevanja metalima mora se posmatrati jednako ozbiljno kao i energetska bezbednost.

To zahteva više od ad hok prilagođavanja tržišta. Potreban je koordinisan industrijski odgovor saveznika: strateško gomilanje zaliha primarnog aluminijuma, ubrzana ulaganja u domaće topionice i kapacitete kod pouzdanih partnera, brže izdavanje dozvola za energetske projekte koji podržavaju proizvodnju metala i detaljno mapiranje lanaca snabdevanja otpornijih na sankcije i ratne šokove.

Sjedinjene Države ne mogu sebi da priušte da usred pravog rata otkriju da njihova proizvodna baza zavisi od jednog uskog pomorskog prolaza koji je pod pretnjom.

Ormuški moreuz nije samo energetsko usko grlo. On je i usko grlo za aluminijum. A dok donosioci odluka ne počnu tako da ga posmatraju, svetska ekonomija ostaće na samo jedan korak eskalacije od metalnog šoka za koji se malo ko ozbiljno pripremio.

Izvor: Newsmax