Osnaživanje žena u energetici – put do održivog razvoja

Žene u energetici, rodna ravnopravnost, održivi razvoj i energetsko siromaštvo – pojmovi su koji su se čuli na konferencije „Energetika, rodna ravnopravnost i održivi razvoj”, koju su organizovali Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, NIS i Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women). Poruke govornika su da će se stvari menjati na bolje, ne samo po pitanju uloge žena u energetici već i smanjenju energetskog siromaštva. Preostaje da se pređe sa reči na delo.

Poziv na konferenciju pod nazivom „Energetika, rodna ravnopravnost i održivi razvoj“ najpre me je asocirao na sve one žene koje pokušavaju da u kućnom budžetu izbalansiraju troškove. Ide zima pa su energenti za grejanje, svakako, stavka koja zadaje najviše glavobolje. A žene su te koje, najčešće brinu o preraspodeli kućnog budžeta.

I, tu dolazimo do uloge rodne ravnopravnosti u održivom razvoju.

Moderno je danas pričati o ta dva pojma. Ne zameram. Jer, što se više o nečemu priča pre će društvo početi da se i konkretno bavi nekom temom.

A ove teme – energetika, rodna ravnopravnost i održivi razvoja se prožimaju. Potrebno je samo da se sa reči pređe na dela.

Cilj konferencije „Energetika, rodna ravnopravnost i održivi razvoj”, koju su organizovali Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, energetska kompanija Naftna industrija Srbije i Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), bio je da se ukaže na značaj rodne ravnopravnosti, koju su Ujedinjene nacije istakle kao jedan od 17 globalnih ciljeva održivog razvoja, kao i da se govori o položaju žena u energetskom sektoru Srbije.

Žene moraju imati istu priliku kao muškarci

„Rodna ravnopravnost i rodna perspektiva moraju da se nađu u svakoj pori našeg društva, kako bismo za nekoliko godina mogli da kažemo da smo uspeli da stvorimo jednake uslove za žene kao i za muškarce, da se razvijaju, žive i rade. Ova godina je ključna za razvoj energetike, zaštitu životne sredine, ali i rodnu ravnopravost, u kojoj smo pokrenuli brojne procese i prepoznati smo u svetu po dostignućima”, rekla je na otvaranju konferencije, U Botaničkoj bašti u Beogradu potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović.

Ističući da su u obe oblasti pokrenuti značajni procesi, doneti važni zakoni i strateška dokumenta, što će doprineti daljem razvoju Mihajlovićeva, koja je i ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije je naglasila da, ako govorimo o položaju žena u energetskom sektoru, među zaposlenima ih ima po brojnosti.

„Ali, na rukovodećim mestima na kojima se donose odluke i odlučuje o novcu i investicijama, koje iznose po nekoliko stotina miliona evra, gotovo da ih nema. Od sedam državnih preduzeća u ovom sektoru, samo Elektromrežu Srbije vodi žena. Žene više upisuju i završavaju fakultete, pa i u ovoj oblasti. Hajde da im damo šansu da na tržištu rada primene ono što su naučile”, poručila je Mihajlovićeva.

Energetsko siromaštvo posebno pogađa žene

Ministarka energetike se posebno osvrnula na energetsko siromaštvo. Podsećajući da je osnovana i Nacionalna koalicija za smanjenje energetskog siromaštva, koje posebno pogađa žene.

„Žene su naročito opterećene u domaćinstvima, što je pokazala i ova pandemija. Na nivou EU podaci kažu da 6,9% domaćinstava nije u stanju da adekvatno zagreje dom, a 6,2% da redovno plaća račune. Kada je reč o Srbiji, 25% ne može da plaća redovno račune, a 9,9% ne može da dovoljno zagreje svoj dom. Zato smo i formirali ovu koaliciju i doneli dokumenta da pomognemo energetski ugroženim kupcima”, dodala je Mihajlovićeva.

U NIS-u svaki treći zaposleni žena

Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, istakao je da su za kompaniju najvredniji resurs njeni zaposleni, kao i da NIS angažuje više od 11.000 zaposlenih, od kojih su trećina žene.

„Rodna ravnopravnost za NIS nije samo lepa ideja koju treba ostvariti u budućnosti. Za nas je ravnopravnost svakodnevna praksa koju vredno unapređujemo iz dana u dan. Našu različitost vidimo kao šansu da ujedinimo najbolja iskustva i unapredimo svoje poslovanje u svim oblastima. Radno okruženje u kome se bezuslovno poštuje ravnopravnost svih zaposlenih je prioritet za NIS. Rodna ravnopravnost je jedan od temelja održivog razvoja kompanije, koji ćemo nastaviti da negujemo i razvijamo uz podršku partnera, među kojima istaknuto mesto zauzima Ministarstvo rudarstva i energetike“, naveo je Tjurdenjev.

Blerta Ćela, zamenica regionalne direktorke UN Women za Evropu i centralnu Aziju, istakla je da su žene ključni pokretači promena koje mogu oblikovati navike cele porodice kada je reč o upotrebi energije i drugih aktivnosti usmerenih na zaštitu životne sredine.

„Ne možemo razvijati održiva energetska rešenja ako ne uzmemo u obzir glavne potrošače energije koji se brinu o domaćinstvu, a to su žene. Sva rešenja o energetskom siromaštvu moraju osigurati da nikoga ne ostavimo iza sebe, da damo prioritet potrebama i interesima žena, da se pozabavimo energetskim siromaštvom žena i niskim prihodima”, rekla je Ćela.

Panel

Nakon uvodnih obraćanja održan je panel pod nazivom «Rodna ravnopravnost i energetika: izazovi i potencijali» kojim je moderirala Maja Lalić, predsednica Udruženja MIKSER.

Na panelu su nastupili Jovanka Atanacković i Zoran Lakićević, državni sekretari u Ministarstvu rudarstva i energetike, Jelena Popara, direktorka Funkcije za internu reviziju i upravljanje rizicima kompanije NIS, Milana Rikanović, šefica Kancelarije UN Women u Srbiji i Danijela Isailović, menadžerka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije.

Neophodna sinergija države i rodno senzitivnih kompanija

Jelena Popara je istakla da je NIS kompanija koja ohrabruje žene da se bave zanimanjima koja su tradicionalno percipirana kao muška, tako da među 1.853 inženjera u kompaniji ima više od 500 žena. Takođe, NIS omogućava postepeni povratak zaposlenih sa porodiljskog odsustva, omogućava slobodan dan 1. septembra za koleginice čija deca polaze u osnovnu školu, ne pravi razlike u zaradama na osnovu pola, te podstiče usavršavanje i profesionalni razvoj zaposlenih.

„Želimo da pružimo dobar primer i potvrdu toga da rodno senzitivne kompanije postižu bolje rezultate. Ali rodna ravnopravnost je kompleksna oblast u kojoj se napreduje kroz sinergiju države, kompanija, nevladinog sektora. Zbog toga je za NIS od velike važnosti podrška koju pruža zajednici i kroz različite programe kompanija je u te svrhe od 2009. godine uložila više od četiri milijarde dinara. Tim putem ćemo i da nastavimo“, rekla je Jelena Popara.

Ohrabruje najava velike kompanije, kakav je NIS, da razvija i unapređuje svoj odnos prema ženama.

Njihov primer bi, svakako trebali da slede i druge firme koje posluju u Srbiji.

Ali, taj profesionalni odnos, koji je, svakako, ključan za osnaživanje žena i poboljšanje njihovog ekonomskog statusa je samo jedna strana priče.

Jer, ako pričamo o rodnoj ravnopravnosti onda žene, bez obzora da li i gde rade, treba da budu pošteđenja opasnosti od toga da njima samima, kao i njihovim porodicama preti energetsko siromaštvo.

A ako je porodica energetski siromašna u njoj nema rodne ravnopravnosti. O održivom razvoju da i ne govorimo.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti