Oštre osude argentinske odluke da dozvoli uzgoj GMO pšenice

Posle odluke Argentineda i službeno postane prva zemlja na svetu koja je odobrila upotrebu genetski modifikovane pšenice, otporne na sušu, pobunili su se argentinski ratari, ali i brazilski mlinari, poručujući da neće da melju i prerađuju GMO pšenicu.

Brazilsko udruženje mlinara, Abitrigo, protivi se odobravanju prodaje proizvoda izrađenih od genetski modifikovane pšenice, jer smatraju kako će to dovesti do poskupljenja uvoza žitarica i uticati na cene domaćeg tržišta.

Argentina je u petak, 9. oktobra, službeno postala prva zemlja na svetu koja je odobrila upotrebu genetski modifikovane (GMO) pšenice otporne na sušu. Ova vest izazvala je žestoke kritike na račun te južnoameričke zemlje, koja već ima masovnu izvoznu poljoprivrednu industriju.

Transgena pšenica HB4 kompanija Bioceres otporna je na sušu i podnosi herbicid natrijum glufosinat, kombinaciju za koju kompanija kaže da može pomoći u povećanju prinosa u godinama bez padavina. Ali, vlada je rekla da se ipak seme ne može prodati pre nego što Brazil, najveći njihov kupac ove kulture, odobri njegov uvoz.

Prošle godine je 45 odsto od 11,3 miliona tona zrna koju je izvezla Argentina otišlo u Brazil.

Abitrigo, brazilsko udruženje mlinara je radi toga sproveo interno istraživanje u saradnji sa brazilskim mlinarima i došao do zaključka da se velika većina protivi GMO pšenici. Tako se njih 85 odsto izjasnilo da ne žele da je koriste, a čak 90 odsto kaže da je voljno zaustaviti kupovinu argentinske pšenice ako tamo započne komercijalizacija takvih proizvoda, stoji u saopštenju udruženja.

Zakazana je i serija sastanaka kompanije Bioceres, koja je razvila GMO pšenicu sa Udruženjem mlinara,kako bi odgovorili na njihove primedbe, sumnje i nedoumice.

Abitrigo tvrdi da je međunarodna naučna zajednica otprilike 30 godina analizirala ovu sortu, kao i vlade i potrošačke grupe u Kanadi, SAD-u, Australiji i EU, gde je potrošnja te žitarice dvostruko veća nego u Brazilu, prenosi Agroklub.rs navode Rojtersa.

I Argentinski ratari žestoko kritikuju ovu odluku.

Nijedna država još nije odobrila uvoz a mnoge poljoprivredne grupe usprotivile su se vladinom odobrenju proizvoda zbog zabrinutosti da bi to moglo ugroziti izvoznike.

"Ne samo da postoji rizik za izvoz ove žitarice i brašna već i skroba, glutena, pekarskih proizvoda, testenina i svih drugih prerađevina", stoji u izjavi koju su potpisala regionalna udruženja poljoprivrednika, trgovci i komora izvoznika žitarica (CEC).

Nijedna druga zemlja na svetu još nije odobrila uvoz GMO pšenice, a to za argentinske poljoprivrednike znači tek malo podsticaja za njenu setvu.

Osim toga, grupe za zaštitu životne sredine upozorile su da se još uvek ne zna dovoljno o takvim usevima kao i sredstvima za uništavanje korova, kao što je natrijum glufosinat i da li su takvi proizvodi bezbedni za konzumaciju i ljude.

Argentina je, inače, glavni izvoznik pšenice u Brazil, čineći oko 60 odsto njihovog uvoza. Još 10 odsto dolazi sa drugih odredišta, dok domaća proizvodnja zadovoljava tek 30 odsto tržišta, navodi Abitrigo.

Traže uverenje da pšenica koju kupuju nije GMO

"Čak ni zeleno svetlo iz Brazila ne bi pokrenulo kompaniju Bioceres da odmah komercijalno lansira novu tehnologiju, pre nego što dobije odobrenje sa drugih tržišta", rekao je za Rojters Federiko Truko, izvršni direktor te kompanije, aludirajući na to kako će se ova vrsta žitarice uzgajati i u drugim zemljama sveta(?)

Inače, sortu pšenice HB4 razvio je Trigall Genetics uz ulaganje kompanije Bioceres BIOX.A i francuskog Flormimonda Despreza.

Udruženja povezane sa lancem snabdevanja farmi u Argentini upozorile su da nacionalne i međunarodne kompanije već traže uverenja da pšenica i brašno koje kupuju nema genetske modifikacije.

"Šteta koja bi se dogodila na našem tržištu bila bi nenadoknadiva i nepovratna", poručili su iz tog udruženja dodajući kako ih vlada nije kontaktirala pre odobrenja.

GMO samo zbog povećanja prinosa?

Bioceres tvrdi da je cilj uzgoja GMO pšenice isključivo povećanje prinosa.

Izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) beleži samo dve sorte takve pšenice odobrene u svetu. Jednu u SAD-u 2004. godine, koja je proizvela negativne posledice i prekid njene proizvodnje, dok je druga odobrena upravo ova argentinska sorta HB4. Međutim, ona još uvek nije komercijalizovana.

Najčešći GMO usevi do sada su soja, kukuruz, repica i pamuk. Rojters ističe da je ovo prva GMO pšenica koja je dobila dozvolu za proizvodnju.

Pre toga je najrazvijenija transgena pšenica bila Monsantova MON 71800, otporna na glifosat. Upotreba za hranu joj je odobrena u Kolumbiji, ali poljoprivrednici su bili zabrinuti zbog potencijalnog gubitka tržišta u Evropi i Aziji, pa je na kraju Monsanto povukao svoju prijavu za odobrenje.

Najčešće genetski modifikovani usevi su soja, kukuruz, uljana repica te pamuk. Podsetimo, nedavno je Evropska komisija odobrila genetski modifikovanu soju (GMO) za upotrebu u ishrani ljudi kao i životinja. Reč je o sorti MON 87708 x MON 89788 x A5547-127, kompanije Monsanto.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.