Otpad – novi resurs za održivi razvoj

„Otpad je tema koja je ranije tretirana na jedan potpuno pogrešan način. Sada pronalozimo načine kako da ga koristimo. Mi smo bili i deo projekta koja je radila Beo Čista Energija, deo projekta vezen za deponiju u Vinči. Organizujemo studentske posete ne samo tom postrojenju u Vinči, nego i drugim lokacijama koje su vezane za korišćenje otpada, proizvodnju energije i njegovu upotrebu u korist celog društva“, rekao je rekao je dekan Mašinskog fakulteta profesor dr Vladimir Popović, pozdravljajući učesnike I Međunarodni stručni forum: OTPAD – BOGATSTVO KOJE BACAMO, koji je u organizaciji redakcije Energije Balkana i uz institucionalnu podršku Instituta za nuklearne nauke Vinča održan na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Dekan je istakao da na Mašinskom fakultetu vole da budu domačini ovih događaja.

„ Uvek se nešto novo čuje. Dobro je da Mašinski fakultet bude mesto na kome se okupljamo i razgovaramo. Životnom sredinom se danas bave manje više svi. Mi imamo jedan modul koji se zove Procesna tehnika i zaštita životne sredine, gde se konkretno bavimo ovim temama. Ali, manje više, veliki broj modula na Mašinskom fakultetu se bavi na određeni način zaštitom životne sredine“, istakao je profesor dr Vladimir Popović.

Neophodna edukacija za gazdovanje otpadom

Otpad je u 21. veku postao resurs. Do sada smo imali ovih šest standardnih prirodnih resursa – osnovnih: voda, vazduh, nafta, gas, ugalj i minerali. Sada je otpad postao sedmi prirodni resurs, koji moramo staviti u funkciju, kako bismo mogli da imamo održiv razvoj, rekao je Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada Beograda otvarajući Forum.

„Ovo su teme koje su najatraktivnije trenutno kod nas u društvu. Nažalost, mi tek počinjemo sa nekim pionirskim koracima u odnosu na razvijene zemlje, koje su otišle mnogo-mnogo ispred nas, koje su prve krenula da koriste otpad kao resurs. Ali i da polako edukujemo našu javnost, kako bi ova tema došla u fokus naših građana.

Komentarišući da otpad apsolutno nije politička tema Nikodijević je naglasio moramo proces zbrinjavanja otpada da vodimo ka tome, da ne dovedemo buduće generacije u neravnopravan položaj sa ostalima.

„Apsolutno sam svestan da pažnju javnosti ova tema ne zaokuplja dovoljno, koliko bi trebalo i koliko je značajna. Svestan sam da mali broj ljudi hoće da se angažuju, ali zato je naš zadatak da probudimo svest kod ljudi, da kažemo koliko su ove teme značajne za opstanak i čovečanstva, i nas – za održivi razvoj. U gradu Beogradu smo počeli da preduzimamo neke pionirske korake. Ovo su veliki koraci za budućnost, jer dajemo osnovu nekim budućim generacijama, koje će moći na zdravijim osnovama da rade posle nas. Svesni smo, a o tome smo pričali na prošloj konferenciji (KOMEN, u organizaciji Energije Balkana), da se svet suočava sa klimatskim promenama i sa nedostatkom resursa. Jednostavno, otpad postaje resurs u 21. veku“, rekao je predsednik gradske Skupštine.

Govoreći o tome da pitanje otpada nije komunalno pitanje Nikodijević je rekao da to nije ni pitanje gradske čistoće i toga kako ćemo ga odneti na deponiju.

Upravljanje – kjlučno za zbrinjavanje otpada

„Otpad je pitanje upravljanja. Pitanje, pre svega, ekonomske prirode. Jer, otpad u mnogim zemljama, u bogatim zemljama, u velikoj meri utiče na BDP, baš zato što je postao resurs. Otpad je nešto što nam može da nam posluži i kao ekonomska osnova za dalje investiranje u životnu sredinu“, istakao je Nikodijević napominjući da još nema dovoljno razvijene svesti kod ljudi o tome o koliko značajnom resursu govorimo.

Navodeći da mu je dobar prijatelj, Zoran Janković, koji je već 20 godina gradonačelnik Ljubljane, rekao da je „osnova svega u edukaciji. Uspeo je da Ljubljanu dovede, za 20 godina, do toga da bude zelena prestonica, da gotovo 70% otpada recikliraju. Jednostavno, napravili su iskorak na celu bivšu Jugoslaviju. Ali, rekao mi je da je edukacija kreće od najmlađih, od obdaništa, od dece. Pa deca onda preuzimaju ulogu onih koji edukuju starije“.

Govoreći o tome da je zbrinjavanje otpada pitanje budućnosti, pitanje uslova u kojima će živeti buduća generacija, a da je Beograd grad koji se mnogo brzo razvija, koji iz godina u godinu dobija sve veći broj stanovnika predsednik Skupštine Beograda je ukazao da sa rastom životnog standarda, ne samo u našoj zemlji, već u čitavom svetu raste potrošnja, što generiše mnogo veće količine otpada.

Otpad – materijalno bogatstvo

„Godine 2015. odlagali smo oko 510.000 tona otpada na godišnjem nivou na tada nesanitarnu deponiju Vinča, a 2025. godine ta količina je porasla na 660.000 tona. Dakle, povećanje za samo deset godina je trideset odsto. To je, pre svega, za grad Beograd ekološki izazov, jer smo imali nesanitarnu deponiju. Ali, to je i ekonomski izazov, kako da otpad pretvorimo u resurs koji će davati benefite građanima Beograda. Ono što je sada u svetu postalo prihvatljivo i što je postalo standart, to je prelazak sa linearne ekonomije, gde smo izvlačili prirodna bogatstva, koristili ih i odlagali na otpad. Sada taj otpad stavljamo u novu proizvodnju. To je cirkularna ekonomija, gde odlaganje otpada nije kraj. To je novi početak, neki novi resurs, koji u budućnosti treba da nam da neko novo materijalno bogatstvo.

Nabrajajući različite benefite istakao je mogućnost otvaranja novih radnih mesta ubuduće. Jer, prerada otpada je jedna nova grana u privred, koja se mora iskoristiti, kaoko je rekao, kao ogroman potencijal grada, s obzirom da se nalazimo u početnim fazama razvoja.

„Ovde se radi se o zaštiti prirode, zaštiti životne sredine. Tokom prethodnih 50 godina potrošili smo više prirodnih resursa nego u čitavoj istoriji čovečanstva do sada. Uz ubrzani razvoj celog društva zamislite kolike će količine prirodnih bogatstava u narednim decenijama svet trošiti. A problem je što prirodna bogatstva nisu brzo obnovljiva. Prirodni resursi na planeti su ograničeni. Zato ih moramo koristiti mnogo racionalnije. Posebno mi u Srbiji, koja ima deo prirodnih bogatstava, ali u velikoj meri zavisna od uvoza minerala, ruda i gasa…“, rekao je Nikodijević.

Put od nesanitarne do moderne deponje u Vinči

Grad Beograd je pre 2017. godine ušao u jedan veliki pilot projekat – deponiju Vinča. Vinča je bila jedna nesanitarna deponija, koja je od 1977. do 2017. godine služila za odlaganje najvećeg dela otpada koji se generisao na teritoriji grada Beograda.

„To je bila jedna nesanitarna deponija, na koju se, hajde, budemo pošteni, otpad nije odlagao planski. Ta deponija imala je višestruko negativne efekte po grad Beograd. Pre svega na zdravlje ljudi, jer smo imali ogromne količine gasa, metana, koji u dodiru s vazduhom postaje zapaljiv. Zbog toga smo imali požare na Vinči. Sećate se kako je bilo kada ceo Beograd bude prekriven oblakom otvornih gasova i dima, pa danimo ne možete da otvorite prozor. Nije mogao Beograd da se izluftira. Posadno u letnjim mesecima, kada nema vetra, širio se neprijatni miris, štetne materije zagađivale su podzemne vode“, podsetio je Nikodijević.

Kroz javno privatno partnerstvo Beograd je, realizacijom projekta sa Beo Čistom Energijom, dobio sanitarnu deponi. Staro telo deponije je zatvoreno. Nema više požara. Nema podzemnih voda. Danas se otpad na Vinči odlaže prema plniranom programu.

„Vinča je nešto što počinje da donosi određene benefite. U Vinči se sada spaljuje 350 do 360 hiljada tona otpada, od kojih se proizvede 56 megavata toplotne energije i 25 električne energije. Konkretno, 8% stanovništva Beograda koji koriste sistem daljinskog grejanja danas dobija toplotnu energiju iz ovog izvora, a 5% Beograđana dobija električnu energiju. Da smo krenuli sa termoelektranom-toplanom pre 10 ili 20 godina, da smo tada imali ovu fabriku, koliko bismo manje uglja iskopali u Kolubari ili Kostolcu, koliko bismo manje CO2 emitovali u vazduh ili, koliko bismo manje uvezli gasa? A gas uvozimo gotovo 100%“, rekao je Nikodijević iznoseći statističke podatke.

Kapacitet TE-TO u Vinči nije dovoljen

Ističući da sadašnji kapacitet TE-TO u Vinči nije dovoljan predsednik gradske Skupštine je rekao da se već vidi da su nam potrebni veće kapaciteti, da će nam biti potrebna još jedna fabrika, odnosno spalionica otpada.

„Moja želja je da što manje otpada stigne na deponiju u Vinči Da se što veće količina otpada stavi u reciklažu. I sada bi mogli da spaljujemo manje otpada, a da se više reciklira, da se stvara nova vrednost iz otpada. E, to je sad trka na 42 km. To je maraton a ne trka na 100 metara. Neophodna nam je primarna selekcija otpada na mestu nastanka, u kući, u privrednim subjektima. Građani nemaju do kraja poverenje u ceo sistem. Često građani pitaju zašto dobijaju više različitih kesa“, ukazuje Nikodijević govoreći o tome da se ljudi žale da otpad odvajaju u pet kesa, da stave posebno plastiku, papir, metal, ali da sve ide u isti kamioni.‚

Danas u Infostanu građani mogu da dobijete i popust, ako vršite separaciju otpada kod kuće, kada koristite jednu, drugu, treću kesu. To smanjenje računa je motivacija građanima da se uključe u čitav proces.

„Što se tiče individualnih domaćinstva, posebno ovih u obodu Beograda, njima delimo kante, pa imamo zelanu, plavu. Pa ih onda polako edukujemo. Oni se brže edukuju nego ove naše komšije iz centra grada. Krivo mi je što se naš čovek brzo navikne na takav sistem kada ode u inostranstvo, tamo mu to postaje normalno, postaje standard – to mu je nešto što je društveno prihvatljivo. A kada smo u svojoj zemlji imamo potcenjivački stav i kažemo šta me briga. Ne sme biti: šta me briga!“, kategoričan je Nikodijević.

Trebaju nam reciklažna dvorišta

Beogradu jeneophodan u budućnosti što veći broj reciklažnih dvorišta i što veći stepen separacije i reciklaže.

„Jer, to je resurs koji pripada gradu. U ovom trenutku mi dajemo Vinči i ona spaljuje, ona nama prodaje toplotnu električnu energiju. Sve je to lepo, ekološki prihvatljivije, bolje… Ali, benefite treba grad da dobije iz reciklaže. Iz otpada“, istakao je Nikodijević.

Nema pozitivnih efekata bez zajedničkog delovanja

Beograd je završio jedno savremeno postojenje u Mladenovcu. Predsednik Skupštine grada ne krije da, „bez obzira koliko to postrojenje bilo savremeno imamo problema sa našim ljudima koji rukovode sistemom – da shvate koji su resurs dobili u ruke i kako da ga koriste, kako da dobiju ekonomski benefit. Zbog toga mi pregovaramo s našim ljudima, s ljudima iz struke, koji rade u komunalnim sistemima, pokušavamo da im objasnimo zašto je to dobro i zašto to treba da rade“.

Ističe da je za ubuduće primarni zadatak da se radi sa i sa njima i sa ljudima koji nisu iz materije, koji nisu iz struke, koji nisu toliko evolvirani u ovaj sistem.

„Svi smo partneri u ovom poslu. I grad Beograd, i civilni sektor, i različite društvene organizacije, i univerzitet, i svaki građanin. Samo tako možemo postići efekte koje želimo. Jer ako svako bude sam nastupao u ovom procesu, plašim se da nećemo brzo moći da dođemo do rezultata. Zato vam hvala što ste me pozvali da govorim na otvaranju ove konferencije“, rekao je Nikodijević, obećavajući da nam „grad Beograd stoji kao partner za bilo koji projekat koji je dobar za lokalnu zajednicu, za naše društvo, društvo u celini. Mi hoćemo da sarađujemo. Ne samo da hoćemo, nego nam je neophodna pomoć civilnog sektora u ovom poslu. Jer, ovo je posao koji prevazilazi sve nas. Ovo nema veze sa politikom, ko je danas na vlasti, ko će biti sutra i prekosutra“.