Ova godina je godina stabilizacije

Neto dobit NIS-a je za prvih šest meseci ove godine iznosila nešto više od šest milijardi dinara, što je znatno bolji rezultat od prošlogodišnjeg, rekao je Kirila Tjurdenjeva, generalni direktora+ NIS-a za Politiku.

Posle teške prošle godine u kojoj je cena nafte pala na istorijski minimum, a prodaja derivata bila praktično prepolovljena zbog pandemije korona virusa, svetske i domaće naftne kompanije su počele polako da se oporavljaju. To pokazuju i njihovi poslovni rezultati za prvih šest meseci ove godine. Ali, još su daleko od trenutka kada mogu da kažu da je kriza ostala iza njih.

„Prošle godine je u martu i aprilu prodaja derivata bila i do 50 odsto manja. Ali, uspeli smo da zaustavimo dalji pad i vratimo se na period pre krize. Kakva će situacija biti u narednom periodu, zavisi od kretanja cene nafte na svetskom tržištu, kao i od odnosa ponude i tražnje. Zbog sveukupne situacije sa pandemijom usvajaju se biznis planovi s različitim scenarijima, kako bi se prilagodili datim uslovima. Planovi se baziraju na makroekonomskim pretpostavkama, budući da je teško predvideti dalje kretanje cena sirove nafte. Takođe, nastavili smo s programom mera za povećanje operativne efikasnosti i smanjenje troškova zbog čega možemo reći da je za NIS ova 2021. godina – godina stabilizacije”, kaže u razgovoru za Politiku Kiril Tjurdenjev, generalni direktor Naftne industrije Srbije.

Nedavno ste nas obavestili o poslovnim rezultatima NIS-a za prvih šest meseci ove godine. Oni su značajno bolji od prošlogodišnjih kada je cena nafte bila na istorijskom minimumu. Na koji način ste ostvarili ove rezultate i da li to znači da je kriza prošla?

Neto dobit NIS-a je za prvih šest meseci ove godine iznosila nešto više od šest milijardi dinara, što je znatno bolji rezultat od prošlogodišnjeg. EBITDA (profit pre plaćene kamate, poreza na dobit i amortizacije) iznosi 22,2 milijarde dinara što je povećanje od gotovo 10 puta u poređenju sa istim periodom 2020. Dva faktora su doprinela boljim rezultatima. S jedne strane, to je rast cena nafte i oporavak potražnje, a sa druge to su mere koje smo preduzeli kako bismo unapredili efikasnost i smanjili troškove.  Naš poslovni model daje rezultate i nastavićemo sa programom mera koji se pokazao uspešnim u krizi.

Šta su prioriteti NIS-a za narednu godinu- da li su to dalja modernizacija maloprodaje, rafinerije…?

Važno je istaći da, uprkos svemu, nastavljamo sa daljim razvojem i investicijama. Osnovna su tri pravca ulaganja. U oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, pre svega, cilj nam je da proizvedemo planirane količine nafte i gasa. Radimo na zrelim naftnim poljima i proizvodnja nafte na našim nalazištima zahteva velika ulaganja.

Drugo, u Rafineriji nafte Pančevo radimo tehničke analize i pripremamo se za proces modernizacije postrojenja za katalitički kreking što je još jedan vid modernizacije rafinerije koji će povećati našu konkurentnost kada je reč o proizvodnji komponenti za motorna goriva i sirovina za petrohemiju.

Treći osnovni pravac ulaganja je modernizacija i razvoj naše maloprodajne mreže. Planiramo da u ovoj godini privedemo kraju izgradnju četiri nove i rekonstruišemo šest starih benzinskih stanica u Srbiji. Takođe, u kompaniji realizujemo niz projekata čiji je cilj povećanje operativne efikasnosti budući da NIS treba da se menja što nalažu i globalni izazovi u našoj industriji na koje mi treba da odgovorimo.

Na šta konkretno mislite?

Pre svega na povećanje efikasnosti koja se ogleda u promeni internih propisa u kompaniji, bržim procesima donošenja ključnih odluka, smanjenju birokratije, digitalizaciji mnogih procesa…Takođe, sprovodimo digitalnu transformaciju kompanije koju vidimo kao alat da ostvarimo svoje strateške ciljeve u vremenu izuzetno brzih tehnoloških promena.

Kakvi su izgledi da budeti novi vlasnik HIP Petrohemije?

Tender za privatizaciju Petrohemije objavljen je 9. septembra i mi sada analiziramo dokumentaciju. Kompanija NIS i HIP Petrohemija su dugogodišnji strateški partneri i NIS je svestan značaja koji Petrohemija ima za privredu Republike Srbije. Ali, u ovom trenutku, dok je proces privatizacije u toku, nismo u mogućnosti da detaljnije komentarišemo proces.

NIS proizvodi primarni benzin što je osnovna sirovina za rad Petrohemije. Zašto je za NIS bitna Petrohemija?

Naša rafinerija nafte i HIP Petrohemija su tehničko-tehnološki  povezane. Primarni benzin koji se proizvodi u rafineriji mi cevododima isporučujemo u Petrohemiju koja ga dalje koristi kao sirovinu. Takođe, u ovom trenutku, mi smo manjinski akcionar Petrohemije.

Najuspešnija ste kompanija u Srbiji i najveći budžetski davalac. Koliko NIS novca prebaci u budžet svake godine?

Tačno je da je NIS jedan od najvećih budžetskih davalaca u Srbiji. U srpski budžet se kroz plaćene poreze prosečno godišnje uplaćuje više od 1,1 milijarde evra ili oko 15,3 odsto ukupnih poreskih prihoda budžeta Republike Srbije na godišnjem nivou.

Akcize su u Srbiji najviše u regionu. Tako je odlučila država, ali zbog toga je i gorivo gotovo najskuplje u Srbiji?

Glavni uticaj na cenu derivata imaju svetske cene nafte. Mi uvozimo tri četvrtine od ukupno prerađenih količina u rafineriji. Pored svetske cene nafte i kursne razlike imaju uticaj na cenu benzina i dizela. Kada je reč o akcizama, poštujemo sva pravila zemlje u kojoj poslujemo.

Kada govorite o otvaranju novih pumpi da li će na njima biti deo za punjenje električnih automobila?

Na nekim našim stanicama na auto-putu postoje uređaji za punjenje električnih automobila i mi već omogućavamo vozačima da ih koriste. Imamo nameru da se razvijamo u ovom pravcu, kako se bude razvijala i potražnja za ovom vrstom usluge.

Imate li neka nova nalazišta nafte u Srbiji, Rumuniji i gde još eksploatišite crno zlato?

Svake godine, u zavisnosti od investicionog programa, bušimo između 40 i 60 bušotina u Srbiji. Takođe, sada radimo na razradi naftnog nalazišta u zapadnom delu Rumunije i prve količine nafte koja je tamo proizvedena isporučene su rafineriji Pančevo. Pored toga, realizujemo i projekte istraživanja u Republici Srpskoj na teritoriji BiH.

Bavite se i proizvodnjom struje.

Do sada smo na osam naftnih i gasnih polja u Srbiji realizovali program kogeneracije, odnosno izgradnje malih elektrana u kojima se proizvodi električna energija. Ranije se gas spaljivao na bakljama, a sada ga koristimo u turbinama za proizvodnju električne  energije. Osim toga završavamo i projekat gradnje termoelektrane toplane TE-TO Pančevo. Osnovna snaga ovog postrojenja je 200 megavata. Ovaj projekat se realizuje sa Gasprom energoholdingom.

Struja koju proizvodite iz gasa je za vaše potrebe ili je i prodajete?

Deo električne energije koristimo za sopstvene potrebe, a deo prodajemo. Osim toga, mi se bavimo i trgovinom električne energije. Kako kupujemo, tako i prodajemo. NIS je u ovom segmentu prisutan na tržištima Srbije, Bosne i Hercegovine, Rumunije i Bugarske, a trgujemo i na granicama sa Mađarskom, Hrvatskom, Slovenijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom. Prošle godine smo proizveli 69 GWh električne energije, a obim prodaje iznosi 320 GWh.

Vi ste i društveno odgovorna kompanija. Dosta pomažete mlade.

Od 2009. godine ukupno smo u društveno odgovorne projekte investirali više od 4,1 milijarde dinara. Osnovni pravci ulaganja su podrška mladima, ulaganje u razvoj lokalnih zajednica, poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Takođe, tu su i podrška naučnim institucijama i školama, podrška razvoju kulture i umetnosti, dečjeg i profesionalnog sporta… Imamo dva osnovna programa koja se konstantno razvijaju. To su „Zajednici zajedno“ putem kog sarađujemo sa lokalnim zajednicama u kojima poslujemo, ali i sa različitim ministarstvima. U ovom trenutku sarađujemo sa 12 lokalnih zajednica i u 2021. godini za realizaciju ekoloških projekata izdvojili smo 107,5 miliona dinara.

Drugi program kojim se ponosimo je Energija znanja. Kroz ovaj program ostvarujemo saradnju sa srpskim i međunarodnim naučnim i obrazovnim institucijama. Do sada smo stipendirali 130 srpskih studenata fakulteta u Srbiji i Ruskoj Federaciji, a u kompaniji je zaposleno više od 50 stipendista.To je od velikog značaja jer ako želimo da  kompanija bude moderna i konkurentna potrebni su nam visoko kvalifikovani  kadrovi koji će doneti svoju energiju.

Izvor: Politika

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.