U Bugarskoj i Rumuniji spot cena je ostala gotovo nepromenjena u odnosu na utorak (-0,1 odsto), dok je u Grčkoj snižena za 4 odsto.

Spot cena u Srbiji pala je u sredu za 3 odsto, na 160,26 evra po MWh. U Sloveniji, spot cena je snižena za 9 odsto, na 183,59 evra po MWh, a u Mađarskoj za 11 odsto, na 184,18 evra po MWh. Hrvatska beleži najveći pad cene, za 12 odsto, na 169,09 evra po MWh. U prethodnih pet dana, spot cene su rasle u regionu od subote, sa nivoa od 82,2 evra po MWh u Hrvatskoj do 166,4 evra po MWh u Sloveniji.

Rumunija, Bugarska i Srbija registrovale su snažan izvoz u utorak. Rumunija je u 14 časova izvozila kapacitetom od 1.450 MW, Bugarska 833 MW i Srbija 585 MW, prema podacima nacionalnih operatora sistema.

Cene u Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji i Hrvatskoj u sredu niže su u poređenju sa Centralnom Evropom – one se kreću od 177,9 evra po MWh u Poljskoj do 187,8 u Austriji. Najniže cene u Evropi u sredu beleže Švedska i Finska – 24,3 evra po MWh. Ovome je doprinela proizvodnja vetra, koja je imala preko 30 odsto udela u proizvodnji električne energije. Slede Španija (u kojoj je energija vetra doprinela sa 42 odsto) i Portugal, sa 92-93 evra po MWh.

Rumunija: Proizvodnja HE od 3.000 MW obara spot cenu na 130 evra po MWh

Zahvaljujući velikoj proizvodnji hidroelektrana i vetroelektrane, kao i stabilnom snabdevanju gasom i niskoj potrošnji, Rumunija je u nedelju izvezla velike količine električne energije. Ukupna proizvodnje električne energije u zemlji prešla je prag od 8.000 MW po satu, dok je zbog vikenda potrošnja pala na oko 6.000 MW. Zahvaljujući tome, Rumunija je izvozila električnu energiju u zemlje regiona, sa volumenom koji nije zabeležen u poslednje vreme – iznad 2.200 MW, pa čak i blizu 3.000 MW po satu.

Vodeći proizvodni izvor bile su hidroelektrane sa kapacitetom od skoro 3.000 MW, a slede vetroturbine sa 1.600-1.800 MW i nuklearne i gasne elektrane, sa po 1.300 MW. Kao posledica, spot cene električne energije u Rumuniji pale su ispod nivoa ostvarenog na zapadnoevropskim tržištima. U nedelju, prosečna cena u Rumuniji iznosi 130 evra po MWh, podržana snažnom proizvodnjom hidroenergije i vetra. Poređenja radi, spot cena u Nemačkoj u nedelju iznosila je 151 evro po MWh.

U ponedeljak, kada je prognozirano da će vetroturbina raditi manjim kapacitetom, ispod 800 MW u proseku, ali se očekuje značajan doprinos hidroelektrana, rumunska spot cena iznosi 154 evra po MWh, u poređenju sa 203 evra po MWh u Nemačkoj.

U nedelju, električna energija putem mehanizma kaplovanog spot tržišta teče iz rumunske mreže u mađarsku u svim vremenskim intervalima tokom dana, a u bugarsku mrežu tokom 22 od 24 sata.

Mađarska: Pad februarskih fjučersa na 170 evra po MWh

Cene na mađarskom dan unapred tržištu bile su relativno stabilne tokom prve tri nedelje januara usred potražnje koja je bila niža od prosečne, kao i pada cene gasa. Prosečna cena za bazno opterećenje na dan unapred tržištu je u proseku iznosila oko 150 evra po MWh tokom radne nedelje, ali je porasla na 174 evra po MWh za isporuku 20. januara, prema podacima berze HUPX. One su uglavnom pratile cene u Nemačkoj. Na spot cene takođe su uticale niže cene gasa.

Cene terminskih ugovora na mađarskoj berzi HUDEX padale su u kontinuitetu u prvoj polovini januara, da bi zatim zabeležile povećanje.

Februarski fjučersi smanjeni su za oko 30 evra, na 170,7 evra po MWh i od 10. januara ostali su ispod praga od 200 evra po MWh. Premija u odnosu na nemački ugovor za mesec unapred smanjila se na 25 evra.

Fjučersi za naredni kvartal pali su na 177 evra po MWh, ali su ponovo porasli na 193,3 evra po MWh 20 januara. To je i dalje daleko ispod nivoa od 325 evra po MWh, koliko je ostvareno mesec dana ranije, 20. decembra.

Što se tiče ugovora za narednu godinu, oni su beleže snažan pad, na 163 evra po MWh, a zatim i skok, na 195,8 evra po MWh 20. januara.

Poasla potrošnja električne energije u Mađarskoj

Potrošnja električne energije u Mađarskoj porasla je u odnosu na prvu nedelju januara, ali je ostala ispod višegodišnjeg proseka, zahvaljujući relativno toplom vremenu i smanjenoj potrošnji zbog visokih cena.

Na strani snabdevanja, bilo je kratkih prekida u proizvodnji u nuklearnoj elektrani, kao i blokovima na lignit i gas. Da bi se nadoknadio manjak električne energije, Mađarska je zabeležila snažan uvoz iz zemalja Zapadnog Balkana, koje su povećale proizvodnju, kao posledica snažne proizvodnje hidroenergije i vetra.

Izvor: Serbia Energy