Najnovije Vesti
Čak 31 milion Evropljana u energetskom siromaštvu
Nafta poskupljuje – OPEK+ ne odustaje od ranije zacrtanih planova
Zadovoljan zposleni – prioritet i odgovornost HR-a
IEA: Rekordna godina rasta OIE
Za i protiv nuklearki u Srbiji
Humanost na delu
Planetu spašavamo i izborom hrane
Francuska na putu dostizanja neto-nule
Kako se energetska kriza reflektuje na privredu – kako ublažiti njene posledice
Aktuelna energetska kriza, koja je rezultovala veoma visokim cenama električne energije i prirodnog gasa će nesumnjivo uticati i na poslovanje u privredi. Reakcije i stavovi koji dolaze od strane privrednika se kreću od procena da će se pri takvim cenama otežano poslovati, pa do predviđanja da će pojedina privredna društva obustaviti svoje poslovanje.
Rudari brane rudnike i termoelektrane
Kopači uglja od predsednika Srbije Aleksandra Vučića traže pisane garancije za bezbednost njihovog posla i opstanak njihovih porodica, kao i da se konačno pokaže ko su oni koji rade protiv EPS-a i interesa Srbije, ko su oni koji traže zatvaranje rudnika i termoelektrana. Rudari Kolubare i Kostolca najavljuju da će bez te zaštite krenuti peške, u marš na Beograd, izjavio je Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a.
Zašto je mapa puta usvojena bez odgovora na pitanje: Ko treba da plati za dekarbonizaciju?
EU od zemalja EnZ ne može tražiti da plaćaju za dekarbonizaciju (kroz uvođenje ETS) kada one, prema međunarodnom pravu, nisu odgovorne za klimatske promene i nisu u ekonomskoj mogućnosti da plaćaju za politiku koju je usvojila EU. Ovo pitanje je ključno za ekonomski napredak ne samo Srbije već i ostalih zemalja, članica EnZ, treba ga rešavati na političkom nivou sa EU, a ne na nivou visokih činovnika i eksperata EnZ, koji su onomad na Ministarskom savetu Ez usvojili mapu puta, odnosno svojevrsni plan dekarbonizacije.
Srbija i članice EZ prihvatile obavezu ugradnje Čistog energetskog paketa EU u domaće zakonodavstvo
Na današnjem Ministarskom savetu Energetske zajednice članice su usvojile set adaptiranih zakonskih akata EU iz Čistog energetskog paketa, koji su vrlo zahtevni u pogledu angažovanja novih znanja i kompentecija na polju energetike. Posebno ukoliko smo svesni da je srpski energetski sistem već u dovoljnoj meri ugrožen i postojećim već prenetim delovima pomenutog novog zakonskog paketa EU, čija je implementacija već u toku.
Srbiji gas po staroj ceni još pola godine
Srbija će još pola godine dobijati gas po aktuelnoj ceni od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, a biće povećane količine i fleksibilnost isporuke, rekao je srpski predsednik Aleksandar Vučić posle sastanka sa ruskim kolegom, Vladimirom Putinom. Novi ugovor će definisati Gasprom I Srbijagas, a Vučić je otkrio da su dogovoreni i elementi dugoročnog ugovora za isporuku gasa Srbiji po izuzetnoj ceni.
Ko ugrozava energetsku nezavisnost Srbije?
Zagovornici brze i nespretne dekarbonizacije, zapravo, žele uništenje EPS-a, Srbiju zavisnu od uvoza skupe struje i ugrožavaju energetsku nezavisnost zemlje. Aktuelna energetska kriza pokazuje da je brza orjentacija na OIE, bez tehnoloških rešenja za skadištenje električne energije, u Evropi dovela do poskupljenja struje. Srbija ne sme podleći lobijima zelenih i načiniti istu grešku.
Gas ima važnu ulogu u procesu dekarbonizacije i energetske tranzicije
Prirodni gas će imati važnu ulogu u energetskoj tranziciji, jer u procesu dekarbonizacije ima ulogu tranzicionog energenta. A gas će, sigurno, biti tranziciono gorivo. A ako se pitate da li Srbiji treba nuklearna elektrana, odgovor je: da treba. Evropska Zelena agenda, zbog visokih karbon taksi, preti da nas pretvori u postindustrijsko umesto postkarbonsko društvo, rekao je Dušan Bajtović, direktor Srbijagasa na stučnoj konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru zapadnog Balkana“, održanoj danas u hotelu Metropol u organizaciji portala Energija Balkana.
Evropski danak pogrešnom konceptu energetske tranzicije
Sprega gasnog i elektro sektora, uspostavljena zbog integracije OIE, ovih dana mnogo košta Evropu. Cena integracije OIE jeste niz nestašica, energetskih inflacija i delimičnih i potpunih raspada sistema u kojima će deo kontinenta ili čitav kontinent ostajati bez električne energije po jedan ili više dana u zavisnoti od težine raspada I njegove geografske obuhvaćenosti.
Popularno
Popular posts:
Ko ugrozava energetsku nezavisnost Srbije? Zagovornici brze i nespretne dekarbonizacije, zapravo, žele uništenje EPS-a, Srbiju…
Nemačka ima najveće rezerve litijuma u Evropi Nemačka raspolaže najvećim rezervama litijuma u Evropi i sprema se…
Najčitanije
- Nemačka ima najveće rezerve litijuma u Evropi Nemačka raspolaže najvećim rezervama litijuma u Evropi i sprema se…
Zašto je mapa puta usvojena bez odgovora na pitanje:… EU od zemalja EnZ ne može tražiti da plaćaju za…
Za i protiv nuklearki u Srbiji Po pitanju trebaju li Srbiji nuklearke juče su se na…
Najava Konferencije:
Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?
Energetika
Na vidiku renesansa upotrebe TNG-a
Pozitivni odgovor resornih ministarstava ekologije, finansija i energetike na inicijativu UNKS-a, Udruženje za TNG i Udruženje servisera oko cena, državnih zahvatanja i tretmana tečnog naftnog gasa obećavaju „renesanse” upotrebe TNG-a kao goriva za automobile.
Ekonomija
Počela trka za postavljanje solarnih panela
U Užicu je raspisna javni poziv a preduzeća koja žele da učestvuju na Konkursu za sufinansiranje energetske sanacije porodičnih kuća i ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe. Potom će biti raspisan javni poziv za domaćinstva.
Prijavite se na newsletter!
NEDELJNI PREGLED VESTI
Ekologija
Tov ribe davno zaboravljenom gljivom spas za šume
Riba se smatra jednim od najzelenijih vrsta mesa za konzumiranje, ali soja koja se koristi za njen uzgoj utiče na krčenje šuma. U pokušajima da industrija za ishranu ribe postane zelenija, jedna finska kompanija uzgaja i ispituje zaboravljanu vrstu gljive Peklio, koja ima visok sadržaj proteina. Ova gljiva ima potencijal da u budućnosti prestigne najčešće korišćenu hranu za ribu, poput soje i ribljeg brašna.
„Poplava plastičnog otpada“: SAD su najveći svetski zagađivač plastikom
Sa 42 miliona tona plastičnog otpada godišnje, SAD stvaraju više otpada nego sve zemlje EU zajedno. Širom sveta, najmanje 8,8 miliona tona plastičnog otpada uđe u more svake godine. Ako se ovi trendovi nastave, naučnici su procenili da bi ukupna količina mogla skočiti na 53 miliona tona godišnje do 2030. godine, što je, otprilike, polovina težine godišnjeg ulova ribe iz okeana.
Francuska na putu dostizanja neto-nule
Francuska je međunarodni lider u klimatskim pitanjima, ali takođe treba da ubrza sopstvenu tranziciju čiste energije kako bi ispunila svoje dugoročne ciljeve, smatra medjunarodna agencija za energetiku (IEA) u svom novom izveštaju. U izveštaju se navodi da je jedan od ključnih poteza Francuske buduća modernizacija tehnologija koje proizvode električnu energiju iz obnovljivih izvora.
Brazil povećao krčenje Amazonskih šuma
Na novembarskoj konferenciji o klimi u Glazgovu, Brazil je bio među brojnim državama koje su potpisale veliki sporazum o okončanju i preokretanju prakse seče Amazonskih prašuma. Brazil mora da zaustavi seču i uništavanje tzv „pluća sveta”, šuma koje predstavljaju vitalno skladište ugljenika i usporavaju tempo globalnog zagrevanja.
Kampanja „Najskuplja stolica na svetu“ za zaštitu plavnih šuma
Plavne šume su najugroženiji ekosistemi Evrope. Njihov značaj za ublažavanje posledica globalnog zagrevanja je velik, ali je još važniji njihov potencijal da zaštite područje oko reke od plavljena ili zagađenja vode. WWF se zalaže za izmene zakonskog okvira, kojima bi se unapredila i jasnije definisala zaštita ovih staništa i omogućila njihova efikasna obnova na području cele Srbije.
Zemljišta u EU dobiće isti pravni status kao voda i vazduh
U Strategiji Evropske unije o zemljištu postavlja niz ambicioznih i neophodnih ciljeva za obnavljanje zemljišta EU. U njoj se navode planovi o pravljenju predloga Zakona o zdravlju zemljišta do 2023. godine, kako bi zemljište dobilo istu pravnu osnovu kao vazduh i voda. Zakonodavci EU su upozorili da ovaj rok mora da se ispoštuje.
Rudarstvo
Moj stav
Kako se energetska kriza reflektuje na privredu – kako ublažiti njene posledice
Aktuelna energetska kriza, koja je rezultovala veoma visokim cenama električne energije i prirodnog gasa će nesumnjivo uticati i na poslovanje u privredi. Reakcije i stavovi koji dolaze od strane privrednika se kreću od procena da će se pri takvim cenama otežano poslovati, pa do predviđanja da će pojedina privredna društva obustaviti svoje poslovanje.
Život
Rudari brane rudnike i termoelektrane
Kopači uglja od predsednika Srbije Aleksandra Vučića traže pisane garancije za bezbednost njihovog posla i opstanak njihovih porodica, kao i da se konačno pokaže ko su oni koji rade protiv EPS-a i interesa Srbije, ko su oni koji traže zatvaranje rudnika i termoelektrana. Rudari Kolubare i Kostolca najavljuju da će bez te zaštite krenuti peške, u marš na Beograd, izjavio je Milorad Grčić, v. d. direktora EPS-a.
IT
Amerika zapošljava rekordan broj robota
U SAD, kompanije nastoje da održe korak sa snažnom potražnjom i zbog toga se bore da privuku radnike raseljene zbog pandemije. Sada vide robote kao alternativu za dodavanje ljudskih mišića na svoje montažne trake. Narudžbina novih robota porasla je za 37% u odnosu na 2020 godinu.
Kina zabranila – SAD preuzima rudarenje bitkoina
Kineski udeo u globalnom rudarenju bitkoina pao je na nulu, SAD preuzimaju primat, a prate ih Kazakstan i Rusija. Globalno rudarstvo zahteva ogromnu računarsku moć, koja koristi ogromne količine električne energije. Samim tim rudarenje značajno doprinosi globalnim emisijama štetnih gasova. To će u narednim godinama igrani ključnu ulogu u geografskoj raspodeli rudarenja bitkoina.
Brz razvoj 5G mreže doprinosi i smanjenoj emisiji CO2
Proširena realnost (XR), B2B tržište i kreiranje okruženja sa niskom emisijom ugljenika tri su ključne oblasti koje će uticati na dalji razvoj mreže, rekao je Ken Hu, predsednik kompanije Huawei na Global Mobile Broadband Forumu. Prema Svetskom ekonomskom forumu, do 2030. godine digitalna tehnologija može da pomogne u smanjenju globalne emisije ugljenika za najmanje 15 odsto.
Štetni efekti rudarenja bitkoina
Rudari kriptovalute svake godine proizvedu 30.700 tona e-otpada, koji se, uglavnom, ne reciklira. Osim što se tokom rudarenja kriptovaluta proizvodi e-otpad, istraživači tvrde da brzo kretanje kroz milione rudarskih uređaja može poremetiti globalni lanac snabdevanja raznih drugih elektronskih uređaja.
Optički ruski polarni ekspres kroz Arktik
Rusi postavljaju optički podmorski kabl kroz arktički pojas, kao deo državnog projekta kojim će se uvesti brzi internet u udaljene severne predele zemlje. Tako će Moskva pojačti neujednačenu komunikaciju i infrastrukturu na krajnjem severu, gde je povećala vojno prisustvo i razviti Severnomorsku rutu koja treba da postane glavni pomorski put, preneo je Rojters.
Podaci Saudi Aramkoa na darknetu
Hakeri, koji su došli do podataka kompanije Saudi Aramko, traže 50 miliona dolara otkupnine u kriptovaluti. Još nije poznato ko stoji iza tražene otkupnine, izveštava AP. BBC navodi da su hakeri do 1.000 gigabajta Aramkovih podataka došli preko jednog od dobavljača saudijskog energetskog giganta.
Nauka
Video
Može li se rešiti pitanje cene struje bez diskriminacije bilo koga?
Kako rešiti pitanje cena za komercijalne kupce, da svi budu zadovoljni a da EPS ne bude ugrožen? Kako će se ovo dekretorm ukidanje tržišta odraziti na buduće delovanje zakonima proklamovano slobodno tržište energije? O ovim pitanjima, kao i tome kako energetsku krizu prevazilaze druge – evropske zemlje, treba li menjati propise, kako da se država spremi za vanredne energetske uslove u današnjoj “Energiji Sputnjika” Jelica Putniković razgovara sa Željkom Markovićem, liderom za sektor energetike i resursa u Deloitte Srbija.
Konferencije
Gas ima važnu ulogu u procesu dekarbonizacije i energetske tranzicije
Prirodni gas će imati važnu ulogu u energetskoj tranziciji, jer u procesu dekarbonizacije ima ulogu tranzicionog energenta. A gas će, sigurno, biti tranziciono gorivo. A ako se pitate da li Srbiji treba nuklearna elektrana, odgovor je: da treba. Evropska Zelena agenda, zbog visokih karbon taksi, preti da nas pretvori u postindustrijsko umesto postkarbonsko društvo, rekao je Dušan Bajtović, direktor Srbijagasa na stučnoj konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru zapadnog Balkana“, održanoj danas u hotelu Metropol u organizaciji portala Energija Balkana.
