Moj stav

Kako je Blekrok stvorio globalnu energetsku krizu

Većina ljudi je zbunjena onim što je globalna energetska kriza, pri čemu cene nafte, gasa i uglja istovremeno rastu. Cene su čak zatvorile velika industrijska postrojenja iz industrija poput hemijske, aluminijuma ili čelika. Bajdenova administracija i EU insistiraju da se sve dogodilo zbog Putina i ruskih vojnih akcija u Ukrajini. Ovo nije slučaj. Energetska kriza je dugo planirana strategija zapadnih korporativnih i političkih krugova za razgradnju industrijskih ekonomija u ime distopijske zelene agende. To vuče korene iz perioda mnogo pre nego što je Rusija pokrenula svoju vojnu akciju u Ukrajini.

Čitaj Još »
Moj stav

Wabio tehnologija – za brzo i efikasno rešenje problema nedostatka električne energije u Srbiji

Wabio tehnologija je jedino brzo rešenje problema nedostatka električne energije iz domaćih resursa u Srbiji. Proizvodnja električne energije od žetvenih ostataka (biomase) nije samo najjeftinija u odnosu na druge kapacitete, već je i ekološki najpodobnija. Da bi se iskoristili ovi potencijali, ne samo u energetskom već i poljoprivrednom sektoru, neophodno je da ova energetska rešenja budu deo buduće Strategije razvoja energetike Srbije, čija izrada je u toku.

Čitaj Još »
Energetska efikasnost – šta treba da znate
Ekonomija

Evropski profit na interkontinentalnom putovanju

Sve veće cene energenata i neizvesno snabdevanje energetskog tržišta pokrenulo je najgore scenarije u mnogim evropskim kompanijama – smanjenje proizvodnje i otpuštanje radnika. Privredni giganti se okreću drugim investicionim destinacijama, ponajpre Sjedinjenim Američkim Državama u kojima najnoviji zakonski propisi omogućavaju poreske olakšice za domaće kompanije. U Aziji se, pored Kine, kao interesantna tržišta prepoznaju Japan Indija, Singapur i Južna Koreja.

Čitaj Još »
Rusija drugi najveći svetski proizvođač nafte - iza SAD
Energetika

U susret 5. decembru – stihija naftnog tržišta

Povodom limitiranja cena i potpunog embarga Evropske unije na uvoz sirove nafte morskim putem, najavljenih za početak decembra, Rusija se izjasnila da neće prodavati naftu državama koje pokušaju da ograniče cenu ruskih energenata. Saudijska Arabija demantovala je informacije da OPEK+ razmatra povećanje proizvodnje nafte. Zbog panične nabavke usled očekivanog embarga, evropske rafinerije sada imaju više sirove nafte nego što im je potrebno a Evropa pravi zalihe ruskog dizela, čiji je uvoz oročen na 5. februar 2023. godine.

Čitaj Još »
Struja i gas neće poskupeti
Ekonomija

Od 1. januara 2023. u Srbiji gas skuplji 11 a struja manje od 10 odsto

U Novu, 2023. godinu Srbija ulazi sa poskupljenjem gasa od 11 a električne energije za manje od 10 odsto, najavljivano je ovih dana, a informaciju je na svom Instagram nalogu potvrdila i Dubravka Đedović, ministarka rudarstva I energetike u Vladi Srbije. Ovu informaciju, zvanično, treba da potvrdi i AERS, do 1. decembra ove godine, kako bi bila ispoštovana zakonska procedura.

Čitaj Još »
Energetika

Startovala TE-TO Pančevo

TE-TO Pančevo započela je proizvodnju električne energije, čime doprinosi energetskoj stabilnosti Srbije. Partneri u izgradnji TE-TO Pančevo su Gazprom energoholding I NIS a.d. Novi Sad. Proizvedena električna energija isporučuje se Elektroprivredi Srbije. Tokom naredne godine u planu je proizvodnja oko 1.400 GWh električne energije, što je dovoljno za snabdevanje oko 300.000 prosečnih domaćinstava u Srbiji godišnje.

Čitaj Još »
Energetika

Domaća pamet – ključni resurs za razvoj srpske energetike

U narodu Nikole Tesle i danas ima stručnjaka sposobnih da usmere razvoj srpske energetike. Dokaz ovoj tvrdnji je okolnost da u energetičarskim krugovima vodećih zemalja sveta radi veliki broj vrhunskih stručnjaka koji su diplomirali na našim univerzitetima. Nameće se zaključak da bi trebalo promeniti način rada u Ministarstvu za rudarstvo i energetiku. U dalji rad trebalo bi vratiti stručnjake iz srpskih elektroprivrednih preduzeća i stručnjake domaćih naučnih instituta, poručuje dr Slobodan Vukosavić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu i predsednik odbora za energetiku SANU.

Čitaj Još »
Moj stav

Treba li privatizovati EPS

Privatizacija je sjajna stvar pod uslovom da vas je baš briga za energetsku budućnost i za interese građana i privrede. U startu bi trebalo zaboraviti i svaku ideju o javno-privatnom partnerstvu kao tobože konstruktivnom kompromisu kada je reč o reformi državnih monopola. Taj model uvek završava na štetu državnog partnera, najgori je od svih loših modela i gori je čak i od privatizacije. Na takve ideje više ne nasedaju ni liberalne razvijene države.

Čitaj Još »
Moj stav

Zeleni put EPS-a

Go Green Road, odnosno, Zeleni put EPS-a realističan je i moguć. Varijanta ovog dokumenta iz meseca juna 2022, koju su pripremili eksperti EPS-a, u narednom periodu će biti dorađivana i usaglašavana sa državnim strateškim dokumentima koji su u pripremi. Ukupna energija kojom će u periodu do 2035. raspolagati JP EPS (sopstvena proizvodnja EPS + energija OIE van EPS na feed in tarifama + LT PPA za otkup električne energije iz novih OIE van EPS) biće dovoljna da pokrije projektovane potrebe za električnom energijom u Republici Srbiji.

Čitaj Još »
Moj stav

Svetska dilema: Dugotrajno skladištenje električne energije ili drastična operativna ograničenja proizvodnje varijabilnih OIE

U cilju očuvanja sigurnog i stabilnog rada ostatka EES u svetu elektroenergetike trenutno postoji kritična potreba za rešavanjem problema dugotrajnog skladištenja električne energije, kako bi se izbegla ograničavanja rada varijabilnih OIE. I kod nas, bez rešavanja ovog pitanja, ne treba ni pomišljati na ozbiljniji prelazak na varijabilne OIE. Neophodno je biti vrlo restriktivan i pažljiv u njihovom postepenom uvodjenju u generatorski miks našeg nacionalnog EES, vodeći računa na prvom mestu o sigurnosnim i bezbednosnim aspektima, baš kao što to čine kolege u SAD.

Čitaj Još »
Izveštaj

Naše malo – za energetsku stabilnost mnogo

Koliki je značaj racionalne potrošnje električne energije u prestojećem zimskom period kao i to koliko i koje mere štednje mogu da daju najbolje rezultatate čulo se na stručnoj konferenciji „Kako da se predstojeće zime potroši manje struje u Srbiji”, koju je danas organizovala Redakcije Energije Balkana. „Preporuke štednje struje nisu date da bi se izbegle restrikcije, jer država procenjuje da će struje biti na tržištu, već da bi se izbegli troškovi uvoza”, istakla je, otvarajući konferenciju, ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Čitaj Još »

Popularno

Balkan

Najava Konferencije:

Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?

Skladište gasa
Energetika

Energetska tržišta se suočavaju sa jednom ili dve godine ekstremne volatilnosti

Goldman Saks, vodeća svetska kompanija za investiciono bankarstvo, hartije od vrednosti i upravljanje investicijama je održala karbonomsku konferenciju u Londonu. Pojam „karbonomija“ predstavlja investicione mogućnosti stvorene dekarbonizacijom i postao je aktuelan kako je počela borba planete sa klimatskim promenama. Direktori energetskih kompanija koji su gostovali na konferenciji su se složili da energetsko tržište neće biti stabilno bar još jednu ili dve godine, s obzirom na trenutnu situaciju.

Čitaj Još »
Ekonomija

Evropska ekonomija prva žrtva američkih subvencija

Zakon o smanjenju inflacije SAD motiviše kompanije da se presele iz Evrope u Ameriku. Zbog rastuće krize poslednjih deset meseci, cena energije je postala glavni izazov koji, u kombinaciji sa prevelikim subvencijama, izlaže francusku i evropsku industriju riziku od velikog industrijskog šoka.

Čitaj Još »
Prijavite se na newsletter!

NEDELJNI PREGLED VESTI

Moj stav

Moj stav

Kako je Blekrok stvorio globalnu energetsku krizu

Većina ljudi je zbunjena onim što je globalna energetska kriza, pri čemu cene nafte, gasa i uglja istovremeno rastu. Cene su čak zatvorile velika industrijska postrojenja iz industrija poput hemijske, aluminijuma ili čelika. Bajdenova administracija i EU insistiraju da se sve dogodilo zbog Putina i ruskih vojnih akcija u Ukrajini. Ovo nije slučaj. Energetska kriza je dugo planirana strategija zapadnih korporativnih i političkih krugova za razgradnju industrijskih ekonomija u ime distopijske zelene agende. To vuče korene iz perioda mnogo pre nego što je Rusija pokrenula svoju vojnu akciju u Ukrajini.

Čitaj Još »
Ekologija

Sve veći problem građevinskog otpada

Otpad je svaki materijal koji nije poželjan po merilima ljudi i koji se zato na različite načine odbacuje. Prosečna porodica u Evropi generiše oko dve tone otpada godišnje. Povećanjem broja ljudi i razvojem civilizacije otpad postaje sve važniji problem. Jedna vrsta otpada koja će u budućnosti predstavljati problem je građevinski otpad.

ČITAJ JOŠ »
Ekologija

Ozelenjavanje zgrada – zamajac za građevinsku industriju

Potrošnja energije u stambenim zgradama, na nivou cele Evropske unije, mora da se smanji za 80% do 2050. godine, u skladu sa dugoročnim ciljevima EU o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine. Zgrade u Hrvatskoj su odgovorne za više od 40 % potrošnje energije i emituju oko 36% emisija CO2.

ČITAJ JOŠ »
Ekologija

Ugljen-dioksid, poslovni partner za unosan biznis

Sve prisutnija trgovina pravima na emisije ugljen dioksida zasniva se na limitima, koji kumulativno rezultiraju maksimalnim emisijama na nivou države i koje određuju vlade. Kompanije koje emituju manje od pripadajućeg limita, višak prodaju onima koje svoj limit premašuju. U EU količina ugljeničnih kredita predstavlja rezultat maksimalne količine emisija na nivou EU koju je odredila Evropska komisija, raspodeljene po članicama.

ČITAJ JOŠ »
Energija nema boju – zelena, siva, crvena, plava… ne postoje
Ekologija

Zapadnohercegovački OIE u energetskoj tranziciji BiH

Uslovi za dinamičan razvoj regiona Hercegovine u proizvodnji čiste energije zasnovan je na bogatim raspoloživim izvorima sunca i vetra, kao i na vodnim potencijalima. Među strateškim zelenim projektima su i vetroelektrana Poklečani, ukupne instalisane snage 132 MW i planirane godišnje proizvodnje od 437 GWh i solarna elektrana SE EP HZ HB 1 na području grada Stolac, ukupne instalisane snage 150 MW i planirane godišnje proizvodnje od 244 GWh.

ČITAJ JOŠ »

Saobraćaj

Britanija naftne kompanije
Saobraćaj

Potrošnja goriva između displeja i rezervoara

Ekrani u vozilima, u mnogim slučajevima, ne daju tačne vrednosti, uprkos mernim senzorima i kompjuterskoj logici. Ovo je zaključak opsežne procene ADAC-a sprovedene na 80 modela automobila s različitim vrstama pogona. Zanimljivo je da većina računara u vozilu neprecizno informiše u korist vozača i pokazuje više nego što vozilo zapravo troši.

ČITAJ JOŠ »
Saobraćaj

Hrvatska: Tečni prirodni gas – 93,5% ukupnog uvoza iz SAD-a

Najveći deo uvoza Hrvatske iz SAD-a, realizovan u periodu od januara do avgusta, odnosio se na tečni prirodni gas – u vrednosti od 14,5 milijardi kuna, što je 93,5 odsto ukupnog uvoza iz SAD-a. Što se tiče uvoza iz Rusije, najveći deo, milijardu kuna, otpada na ulja i ulja za podmazivanje – verovatno je reč o vakuumskom gasnom ulju, neophodnom za proizvodnju u riječkoj rafineriji, za čiji je uvoz Hrvatska dobila i izuzeće iz sankcijskog režima.

ČITAJ JOŠ »
Saobraćaj

Hrvatska: Oko 200 punionica za električna vozila do 2025.

Regulativom AFIR kojom se reguliše infrastruktura za alternativna goriva u EU, predviđeno je da Hrvatska do 2025. godine, prema trenutnoj situaciji, postavi punjače za električna vozila ukupne snage 11.524 kW. Za ispunjenje ovog uslova Hrvatska će morati da postavi od 100 do 200 brzih punionica, zavisno od njihove snage.

ČITAJ JOŠ »
Saobraćaj

Tržište naftnih tankera u neredu kako se približava zabrana ruske nafte u EU

Neki analitičari kažu da će doći do nestašice tankera što će povisiti cene naftnih tankera – a time i nafte. Globalna tržišta tankera i nafte suočavaju se s povećanom neizvesnošću oko toga ko će isporučiti rusku naftu – i kako. Tržište tankera i tržište nafte ostaju nesređeni zbog pitanja hoće li u pomenutim okolnostima postojati dovoljno velika alternativna tankerska flota koja će isporučivati rusku naftu kupcima.

ČITAJ JOŠ »
IT

Naučnici iz „Vinče“ prave zaštitu od zračenja mobilnih telefona i ostalih električnih uređaja

Naučnici iz Instituta za nuklearne nauke ’’Vinča’’ iz Srbije pokrenuli su GrInShield projekat koji okuplja istraživače iz četiri institucije. Istraživači će zajedno raditi na razvoju nanomaterijala na bazi grafena i srebra koji će moći da se koristi za zaštitu od štetnog uticaja elektromagnetnog zračenja. Elektromagnetno zračenje ekstremno niskih frekvencija, koje emituju različi izvori struje je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je u grupu 2B – moguće kancerogeno za ljude.

ČITAJ JOŠ »
IT

Bez megavata nema megabita

U bliskoj budućnosti možemo očekivati potpuno spajanje dveju delatnosti – proizvodnje električne energije i skladištenje podataka. Dakle, data centri bi na ovaj način mogli da proizvode energiju za svoje potrebe, a da višak skladište i koriste kada je to potrebno. Postoji i mogućnost da proizvedeni višak izvoze i prodaju, te tako prihoduju nezanemarljive količine obrtnog kapitala. Ovo će u budućnosti biti moguće i u Srbiji, ukoliko prodaja energije postane isplativija.

ČITAJ JOŠ »
IT

Huawei tehnološke inovacije – digitalizacija i zeleno

Posvećeni smo razvoju tehnoloških inovacija koje će doprineti izgradnji „pametnog sveta“ sa niskom emisijom ugljenika, poručeno je sa događaja Huawei Enterprise ICT Roadshow 2022: Digital and Green Day, na kome su predstavljeni i jedinstveni demonstracioni kamion sa najsavremenijim tehnološkim instalacijama kao i Huawei SKE – Huawei Solar system, koji se zasniva se na upotrebi digitalne i internet veze za povezivanje sa solarnim panelima instaliranim na kući ili nekom drugom objektu korisnika.

ČITAJ JOŠ »
IT

Cena rudarenja bitkoina

Prema istraživanju sprovedenom 2022. godine, prosečna cena rudarenja bitkoina prevazilazila je njegovu tržišnu cenu. Međutim, uprkos visokim troškovima rudarenja, mnogi ljudi veruju da je ono vredno ulaganja. Troškovi energije, naravno, utiču na cenu, pa je ona najjeftinija u Kuvajtu, a najskuplja u Venecueli.

ČITAJ JOŠ »
Energetika

Đedović: Neophodne promene u energetskim preduzećima, sve reforme su bolne

Posle posete Norveškoj ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je za RTS da je Srbija spremna da reformiše energetski sektor da bi imali zdraviju životnu sredinu i da bi mogli da budemo energetski nezavisni, da imamo manje izdatke za uvoz struje i gasa. Svaka promena je bolna, ali moramo da znamo da možemo da se oslonimo na naša preuzeća, da stvaraju profit, a za to je neophodno da postepeno podižemo cenu i struje i gasa, kaže Đedovićeva.

Čitaj Još »

Konferencije