Najnovije Vesti
Vreme je za čaj
SAD ne odustaju od napada na Turski tok
Čovek Zemlju pretvara u nenastanjiv pakao
Zaoštravajući odnose sa SAD Kina se okreće Rusiji
U Hrvatsku stiže LNG Croatia
Razvoj sela prioritet nove vlade Srbije
Američki naftaši štede otpušajući radnike
Zagađen vazduh oštećuje mozak mladih
Značajan potencijal Beograda u borbi protiv klimatskih promena
Nedopustivi politički komentari iz Sekretarijata EZ u Skupštini Srbije
Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Enegetske zajednice (EZ) dobio je juče u Skupštini Srbije ozbiljne kritike iz AERS-a zbog toga što je sebi dao za pravo da se bavi politikom, a ne samo dešavanjima u sektoru energetike. Lorkovski je Srbiji zamerio da na reginalnom tržištu električne energije „još nije došlo do raspoređivanja kapaciteta interkonektora između Srbije i Kosova“. Dejana Stefanović Kostić, članica Saveta AERS-a upozorila ga je da ovakvim stavom EZ izlazi iz svojih nadležnosti ijer za našu zemlju ne postoji granica između Srbije i privremenih institucija samouprave u Prištini.
Takse na CO2 – nijanse od slobodne trgovine do protekcionističkih mera
Uvođenje poreza na CO2 ima određeni protekcionistički element jer će pomoći u sprečavanju izmeštanja proizvodnje van granica EU. Srbija, kao zemlja koja nije članica EU, ukoliko želi da izvozi na tržište EU mora da poštuje pravila evropskog tržišta. Ceo sistem trgovinske politike je tako postavljen da predstavlja nijanse od slobodne trgovine do protekcionističkih mera, kaže dr Sanja Filipović, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka i redovna profesorka Univerziteta Singidunum, govoreći za Energiju Balkana o tome koliko su ove mere Brislela protekcionističke za privredu zemalja članica EU.
Dubravka Đedović: Zelena tranzicija mora da bude pravedna – mora da zaštiti građane
Konsultanti iz Norveške imaju znanje i zato su i angažovani. Naša javna preduzeća imaju mnogo mana decenijama unazad – cilj je da konačno uđemo u reformu. Taj proces će trajati, ali važno je da smo ga otpočeli. Da bi se zelena tranzicija sprovela, ona mora da bude pravedna i zaštiti građane na koje će uticati. Za to su neophodna finansijska sredstva a tu računamo na podršku partnera, pre svega iz EU, kaže Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije govoreći za Energiju Balkana.
Razvoj OIE ne sme ugroziti sigurnost elektroenergetskog sistema Srbije
Izmenama i dopunama Zakona o korišćenju OIE, koje su danas usvojene na Vladi Srbije postiže se balans između dva podjednako važna cilja – veće integracije OIE u naš energetski sistem i obezbeđenje sigurnog rada elektroenergetskog sistema. Srbija je čvrsto opredeljena za zelenu energetsku tranziciju. Izmenama zakona omogućiće se sprovođenje aukcija na način koji će investitore brže integrisati na tržište i omogućiti im preko potrebnu predvidljivost u pogledu troškova i podsticaja, a sa minimalnim troškovima po građane i državu, kaže za Energiju Balkana ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.
Miroslav Tomašević: EPS na dobrom putu i u plusu – dobrodošla saradnja sa Fiskalnim savetom
Kako biste imali sve informacije i potpune aktuelne podatke, jer se uglavnom pozivate na podatke iz 2021. i 2022. godine, vas i vaše saradnike pozivam da posetite EPS jer smo otvoreni za saradnju, dobronamerne kritike i konstruktivne predloge. Svakako, ceneći vaše mišljenje i uticaj na javnost, očekujem da uzmete u obzir pozitivne rezultate EPS i date podršku merama za poboljšanje poslovanja najveće energetske kompanije u Srbiji, kaže Miroslav Tomašević, v. d. direktora JP EPS u otvorenom pismu Pavlu Petroviću, predsedniku Fiskalnog saveta.
Moćna švedska hidro-nuklearna elektroenergetika
Švedska je trenutno lider u udelu obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije i jedna od evropskih država koja planira da do 2050. godine u potpunosti bude zelena – što se tiče proizvodnje električne energije. Kako smo u prethodnim tekstovima o Nemačkoj, Španiji i Danskoj mogli da vidimo, zelena boja stvarno ima bezbroj nijansi – kada je reč o ozelenjavanju elektroenergetskog sistema. Ono što je zajedničko za nemački i španski elektroenergetski sistem, ne baš u potpunosti i za danski je da očuvanje dovoljnog nivoa stabilnih izvora električne energije u sopstvenom proizvodnom miksu, ostaje validno, a možda i još izraženije u slučaju moćne Švedske hidro-nuklearne nijanse zelene boje.
Kupci-proizvođači električne energije samo delimično dobili obećane olakšice
Država je samo delimično rešila problem koji je, po početku primene zakonske i podzakonske regulative iz oblasti OIE nastao usled različitog tumačenja postojeće regulative MRE i Ministarstva finansija. Za domaćinstva kupce-proizvođače električne energije od 1. januara PDV se obračunava samo na razliku između preuzete i predate električne energije. Ali, i dalje se PDV za mrežarinu, naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije i unapređenje energetske efikasnosti obračunava po starom – prema preuzetoj električnoj energiji. Akciza se, takođe, i dalje obračunava po starom.
Nešto je zeleno u državi Danskoj
I pored toga što ima oko 4.500 MW u termoelektranama tj. stabilnim izvorima za proizvodnju električne energije, i oko 10.000 MW u varijabilnim OIE, a ukupan konzum je reda veličine, ili nešto veći od konzuma u Republici Srbiji. Danska ne uspeva uvek da zadovolji potrebe domaće potrošnje pa mora da uvozi električnu energiju.
Ugalj – domaći izvor za energetsku nezavisnost i stabilnost Srbije
Svoju energetsku nezavisnost i stabilnost Srbija treba da zasniva na sopstvenim energetskim izvorima, uz prihvatanje činjenice da imamo ograničene resurse u pogledu raspoloživih rezervi uglja i ograničene i zastarele kapacitete za proizvodnju električne energije. To nam daje za pravo da do daljeg uvažavamo samo sopstvene interese, ne izbegavajući obaveze prema EU i savremenim i modernim trendovima. Naše interese treba da zasnivamo i na sopstvenom kadrovskom potencijalu.
Ugalj ima svoje mesto u srpskoj energetici i zelenoj tranziciji
Ne postavlja se pitanje da li ćemo, nego kako i kojom brzinom ćemo ići u energetsku tranziciju. Ugalj u zelenoj tranziciji treba da obezbedi energetsku sigurnost i nacionalnu bezbenost Srbije. Ugalj će ostati osnovni energent do 2050. godine – u stalnom radu kapaciteta za proizvodnju električne energije ili kao rezerva. I panelisti i duskutanti Međunarodne stručne konferencije Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana istakli su potrebu da se struka pita o budućnosti EPS-a i sprovođenju energetske tranzicije jer, od 1. oktobra ove godine svako ko posluje na trištu EU moraće da plati emisije CO2.
Kontrolisana tranzicija elektroenergetskog sistema i nacionalna bezbednost
Delimična tranzicija elektroenergetskog sistema na varijabilne OIE, ukoliko se pokaže kao neophodna, mora se izvršiti u strogo kontrolisanom procesu uz uvažavanje nacionalnih interesa i beskompromisnu zaštitu integriteta nacionalnog elektroenergetskog sistema, odnosno zaštitu sigurnog, pouzdanog i stabilnog snabdevanja domaćeg stanovništva i privrede dovoljnim količinama kvalitetne i pristupačne električne energije.
Tržište naftnih derivata – dobitnici i gubitnici ograničenih cena
Dok vlasnici benzinskih stanica uporno ukazuju na problem neodrživosti celokupne maloprodaje, kao i na sve veći broj zatvorenih objekata u ograničenim uslovima poslovanja iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine se pozivaju na zvaničan podatak po kome je 14. februara 2022. godine, kada je počela da se primenjuje Uredba o ograničenju visine cena derivata nafte u Republici Srbiji poslovalo 1.567 pumpi, a da ih je 1. februara ove godine bilo 1.553. Za portal Energija Balkana tvrde da se ne može govoriti o trendu povećanja broja zatvorenih maloprodajnih objekata.
Prozjumeri da troše električnu energiju onda kada je proizvode
Postojeći model kupac-proizvođač, koji je definisan u Zakonu o OIE Srbije ima bitne nedostatke, koji bi dugoročno doveli do tehničkih i ekonomskih problema održivosti ovog koncepta, navodi u autorskom tekstu za Energiju Balkana dr Željko Đurišić, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predlaže novi model prozjumera, koji bi unapredio tehničke i ekonomske performanse elektroenergetskog sistema Srbije. Potrebno je definisati novi regulatorni model, koji će omogućiti veću instalaciju fotonaponskih elektrana na distributivnom nivou i bolje ispoljavanje pozitivnih efekata u pogledu gubitaka i naponskih prilika. Osnovni zahtev bi bio da prozjumeri troše električnu energiju onda kada je proizvode.
Popularno
Popular posts:
Od 1. oktobra cena 1kWh gasa za domaćinstva 3,42 dinara Umesto po metru kubnom Javno preduzeće Srbijagas će cene gasa…
Nešto je zeleno u državi Danskoj I pored toga što ima oko 4.500 MW u termoelektranama…
Popular posts:
Dubravka Đedović: Zelena tranzicija mora da bude… Konsultanti iz Norveške imaju znanje i zato su i angažovani.…
Moćna švedska hidro-nuklearna elektroenergetika Švedska je trenutno lider u udelu obnovljivih izvora energije u…
Popular posts:
U Srbiji besplatno punjenje auta na struju – ali… Plaćanje punjenja baterija automobila na struju u Srbiji još nije…
RHE Bistrica – kapacitet čija izgradnja se više ne… Najveći interes srpske elektroenergetike je izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica 2,…
Ambalažni otpad – mogući rizik za kompanije
Aktuelna verzija predloga Uredbe o ambalažnom otpadu EU pruža veliku prednost biokompostabilnoj plastici
Srpska: Male hidroelektrane izlaze iz sistema podsticaja
Većina vlasnika malih hidroelektrana (MHE) u Republici Srpskoj je tokom 2022. godine izašla
Slovenija: Regulacija maloprodajnih cena gasa i struje za domaćinstva do kraja godine
Vlada Republike Slovenije bi mogla da do kraja godine produži regulaciju maloprodajnih cena
Ina povećala proizvodnju gasa
U 2022. godini Ina je povećala proizvodnju gasa za 5,9 odsto. U posljednjih
Najčitanije
- Dubravka Đedović: Zelena tranzicija mora da bude… Konsultanti iz Norveške imaju znanje i zato su i angažovani.…
Takse na CO2 – nijanse od slobodne trgovine do… Uvođenje poreza na CO2 ima određeni protekcionistički element jer će…- Od 1. oktobra cena 1kWh gasa za domaćinstva 3,42 dinara Umesto po metru kubnom Javno preduzeće Srbijagas će cene gasa…
Najava Konferencije:
Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?
Energetika
Srpska: Male hidroelektrane izlaze iz sistema podsticaja
Većina vlasnika malih hidroelektrana (MHE) u Republici Srpskoj je tokom 2022. godine izašla iz sistema podsticaja i opredelila se za slobodno tržište i prodaju struje na berzi. Opredelili su se za sistem premije i potpisali nove ugovore po kojima će im Operater sistema podsticaja plaćati samo razliku u ceni, ukoliko tržišna cena po kojoj prodaju svoju struju bude niža od utvrđene garantovane cene električne energije.
Ekonomija
Uticaj pada cene barela na tržište naftnih derivata u Srbiji
Bankarske turbulencije u Americi prošle nedelje uticale su na veći pad cene nafte na svetskim berzama. Barel na evropskom tržištu je oko 70 dolara, čak 30 dolara manje nego pre nekoliko meseci. O tome kakav je to signal za Srbiju, kakve cene treba očekivati na našem tržištu i da li će cene na pumpama biti još niže, kakvi su izgledi EPS-a i Srbijagasa, za RTS je govorila Jelica Putniković, osnivač i glavni i odgovorni urednik portala Energija Balkana.
Prijavite se na newsletter!
NEDELJNI PREGLED VESTI
Moj stav
Nedopustivi politički komentari iz Sekretarijata EZ u Skupštini Srbije
Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Enegetske zajednice (EZ) dobio je juče u Skupštini Srbije ozbiljne kritike iz AERS-a zbog toga što je sebi dao za pravo da se bavi politikom, a ne samo dešavanjima u sektoru energetike. Lorkovski je Srbiji zamerio da na reginalnom tržištu električne energije „još nije došlo do raspoređivanja kapaciteta interkonektora između Srbije i Kosova“. Dejana Stefanović Kostić, članica Saveta AERS-a upozorila ga je da ovakvim stavom EZ izlazi iz svojih nadležnosti ijer za našu zemlju ne postoji granica između Srbije i privremenih institucija samouprave u Prištini.
Ekologija
Ambalažni otpad – mogući rizik za kompanije
Aktuelna verzija predloga Uredbe o ambalažnom otpadu EU pruža veliku prednost biokompostabilnoj plastici i ograničava upotrebu drugih vrsta ambalaže, iako su u potpunosti reciklabilne. Hrvatske kompanije smatraju da nije potrebno da se ograničava upotreba ambalaža ukoliko su 100 odsto reciklabilne, kao što je, na primer, fleksibilna folija, kao ni obavezna ugradnje reciklata u svu ambalažu, jer to u nekim slučajevima nije tehnološki moguće.
Kvalitetniji život dolazi sa pošumljavanjem gradskih površina
Za pristupanje izradi Strategije pošumljavanja područja Beograda su se koristili rezultati projekta Integralna valorizacija šumskih resursa Beograda, koji je izrađen u saradnji sa Institutom za šumarstvo iz Beograda, a kojim je konstatovano da je stanje šuma i šumskog zemljišta područja Beograda nepovoljno sa više aspekata i da se mora odmah reagovati.
Solarni paneli na železničkim prugama
Sun-Ways, švajcarski startap, napravio je solarne panele koji se postavljaju duž železničkih šina i mogu da se uklone po potrebi. Kompanija procenjuje da bi ovaj sistem mogao da se primeni na polovini pruga u svetu.
Da li su plutajući solarni paneli budućnost proizvodnje čiste energije?
Plutajući solarni paneli postavljeni na površinama akumulacionh jezera širom sveta, koja su nastala potapanjem područija iza brana, mogli bi da proizvedu dovoljno električne energije za napajanje hiljada gradova, prema studiji objavljenoj prošle nedelje u časopisu Nature Sustainabiliy. Novo istraživanje pokazuje da ova plutajuća tehnologija ima potencijal da stvori ogromne količine električne energije bez zauzimanja dragocenog prostora na kopnu.
Priroda je uvek u pravu
U okviru projekta Zajedno za životnu sredinu, koji su pokrenuli Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Beogradska otvorena škola (BOŠ) radiće se na promociji podrške privatnog sektora upravljanju prirodnim resursima i zaštiti biodiverziteta u Srbiji, kroz uključivanje i pokretanje lokalnih zajednica, biznis sektora i vladinih agencija da izgrade delotvorna partnerstva.
EU: zabrinutost zbog nacionalnih sistema reciklaže
Ministri za zaštitu životne sredine iz 27 država članica Evropske unije, predvođeni Italijom i Belgijom, žele više fleksibilnosti u primeni Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPVR), koju je Evropska komisija podnela u novembru. Ipak nakoliko evropskih zemalja se protivi ser se Uredba mesa u ncionalnu pravnu sigurnost.
Poljoprivreda
Komitet odugovlači proces o pesticidima, u igri političke sile
Procurila su pisma iz Evropskog parlamenta, u kojima se optužuju članovi Komiteta za poljoprivredu da odugovlače proces o važnom dokumentu. „U igri su političke sile a ne znamo kako će vetar duvati za dve godine“.
Rudarstvo
Saobraćaj
Direktor Renoa: električni automobili su budućnost
Generalni direktor Renoa Luca de Meo osvrnuo se na budućnost automobilske industrije i rekao da motori sa unutrašnjim sagorevanjem polako odlaze u istoriju.
Oktanski okršaj u EU zbog zabrane automobila na fosilna goriva
Nemačka se, zajedno sa saveznicima – Italijom, Poljskom, Bugarskom i Češkom, zalaže za to da se rupom u zakonu omogući korišćenje e-goriva, sintetičke i, u određenoj meri, zelenije alternative fosilnim gorivima, u automobilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Francuska je nagovestila doslednost planu EU da se 2035. postignu nulte stope emisija iz novih automobila i kombija, a uz nju su i Španija, Belgija, Švedska, Danska, Irska i Holandija.
Crna Gora: Objedinjavanjem optičke infrastrukture državnih preduzeća do nove telekomunikacione kompanije
Crnogorske državne kompanije poseduju skoro deset hiljada kilometara optičkih kablova i druge telekomunikacione opreme, od čega se koristi svega 10 do 15 odsto. U cilju osnivanja državne telekomunikacione kompanije Vlada je formirala komisiju za izradu analize plana objedinjavanja i korišćenja sličnih međunarodnih iskustava.
Vodonik kao gorivo za automobile
Iako je iz dana u dan, električnih automobila na našim ulicama sve više, neki stručnjaci predviđaju da bi vodonik mogao biti gorivo budućnosti. Međutim, nedostatak dostupnosti stanica za punjenje i ograničena ponuda automobila na vodonik, ukazuju na to da ovoj tehnologiji predstoji dug put pre nego što postane standard.
Mercedes otvara fabriku za recikliranje baterija
Prema proračunima Mercedesa, kapacit fabrike će iznositi 2500 tona litijum –jonskih baterija godišnje.
Da li su na vidiku avioni bez ugljeničnog otiska?
Letelice koje lete isključivo na solarni pogon su bazirane na fotoelektričnim ćelijama koje prikupljaju sunčeve zrake i akumuliraju ih u baterije. Letelice su veoma lagane, a nazivaju se i pseudosatelitima. Avio-kompanije još ne razmatraju ovu problematiku, jer su svesne da baterije nisu opcija za komercijalne letove najmanje za još jednu deceniju, s obzirom na to da je njihov korisni i plaćeni teret prevelik za let na baterije.
Život
Danas je svetski dan voda: odsoljavanjem do pitke vode iz mora i okeana
Sve jače suše i manjak pijaće vode upućuju naučnike da vodu potraže na očiglednom mestu, u morima i okeanima. Odsoljavanje je dugo smatrano skupom i štetnom metodom, ali tehnika napreduje.
IT
Velika očekivanja operatera od 5G mreže u budućnosti
Ćak 80 odsto globalnog prihoda od usluga koje naplaćuju mobilni operateri do 2027. Godine će dolaziti od 5G mreži. Istraživanja pokazuju da će im ovoliki prihod omogućiti siguran povraćaj ulaganja.
NIS Calling – Robotization
Konkurs NIS-a za studente tehničkih i računarskih fakulteta, koji žele da se oprobaju u oblasti robotske automatizacije procesa (RPA) u NIS-u u okviru projekta NIS Calling – Robotization otvoren je od danas do 15. februara. Pored prilike za rad na izazovnom projektu ovo je i šansa mladima da se dokažu i sutra zaposle u NIS-u.
Kina gradi prvog digitalnog blizanca na svetu
Kako 5G i veštačka inteligencija mogu doprineti smanjenju povreda na radu i efikasnijem poslovanju videće se u Tjenđinu. Jedna od najvećih luka na svetu – Tjenđin, dobija digitalnog blizanca i biće efikasnija i bezbednija zahvaljujući Huawei inovacijama.
Južna Koreja tvrdi kako se „kriptomag“ Do Kvon krije u Srbiji
Vlasti Južne Koreje su saopštile kako veruju da se Do Kvon, južnokorejski suosnivač i izvršni direktor Terraform Labs sa sedištem u Singapuru, iza koga stoji propast kripotovaluta terraUSD i Luna u vrednosti od 40 milijardi dolara, krije u Srbiji. Tužilaštvo južnog okruga Seula saopštilo je da će raditi sa Srbijom na njegovom izručenju.
Naučnici iz „Vinče“ prave zaštitu od zračenja mobilnih telefona i ostalih električnih uređaja
Naučnici iz Instituta za nuklearne nauke ’’Vinča’’ iz Srbije pokrenuli su GrInShield projekat koji okuplja istraživače iz četiri institucije. Istraživači će zajedno raditi na razvoju nanomaterijala na bazi grafena i srebra koji će moći da se koristi za zaštitu od štetnog uticaja elektromagnetnog zračenja. Elektromagnetno zračenje ekstremno niskih frekvencija, koje emituju različi izvori struje je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je u grupu 2B – moguće kancerogeno za ljude.
Firma Vorena Bafeta kupila za četiri milijarde dolara udeo u tajvanskom gigantu za proizvodnju čipova
Akcije tajvanske kompanije „Taiwan Semiconductor Manufacturing Company“ (TSMC) skočile su danas, nakon što je firma Vorena Bafeta „Berkšir Hatavej“ obelodanila daje kupila udeo od 4,1 milijardu dolara u ovom vodećem svetskom proizvođaču čipova.
Nauka
Video
S prolećem stiglo pojeftinjenje crnog zlata i plavog energenta: Šta nas čeka?
Cene energenata, prirodnog gasa i nafte nastavile su s prošlonedeljnim “padom” i ove nedelje. O tome šta nas, Evropu pa i svet čeka po pitanju snabdevanja sa ova dva energenta u današnjoj emisiji Jelica Putniković razgovara sa Stevicom Deđanskim, predsednikom Centra za razvoj međunarodne saradnje.
Konferencije
Ugalj ima svoje mesto u srpskoj energetici i zelenoj tranziciji
Ne postavlja se pitanje da li ćemo, nego kako i kojom brzinom ćemo ići u energetsku tranziciju. Ugalj u zelenoj tranziciji treba da obezbedi energetsku sigurnost i nacionalnu bezbenost Srbije. Ugalj će ostati osnovni energent do 2050. godine – u stalnom radu kapaciteta za proizvodnju električne energije ili kao rezerva. I panelisti i duskutanti Međunarodne stručne konferencije Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana istakli su potrebu da se struka pita o budućnosti EPS-a i sprovođenju energetske tranzicije jer, od 1. oktobra ove godine svako ko posluje na trištu EU moraće da plati emisije CO2.
