Najnovije Vesti
Nemačka ukida fid-in tarife za OIE
KZK EPS-u odobrila kontrolu nad firmom koja će graditi hidroelektrane na Drini
Preti li Bugarskoj Armagedon u energetici?
Ukinite podsticaje za male hidroelektrane
Sprečavanje klimatskih promena i jeftina nafta obezvređuju ugljovodonike
Dom zdravlja u Čačku bogatiji za dva sanitetska vozila
Norvežani ponovo hvataju CO2
Osiguranje – nova prepreka za dovršetak Severnog toka 2
Turska očekuje pad uvoza nakon novih nalazišta u Crnom moru
UNICEF i NIS udruženo protiv COVID-a
Saradnja naučnika i naftaša
NIS pomaže adaptaciju dečijeg dispanzera u Kikindi
Naftaški karavan u Srbobranu
How the Great Ones Do It (1): The Triumph of Geographical-Resource Pragmatism and Sovereignty over Ideological Uniformity
This is the first in a series of articles under the title „How the Great Ones Do It,“ in which I will attempt—through the analysis of various regulatory and techno-economic approaches to the planning and execution of the national production mix, as well as approaches to power system engineering in general—to highlight their advantages and disadvantages, and to point out the direction toward which the European, and concurrently the Serbian, power system should strive. By taking the single best element from each of these two examples—the US and the EU—we have ultimately arrived at the best possible answer for Europe, and for every individual nation on the continent, on how and where to go next in the future.
Kako to rade veliki (1): Trijumf geografsko-resursnog pragmatizma i suverenizma nad ideološkim uniformizmom
Ovo je prvi u nizu tekstova u serijalu Kako to rade veliki, u kojem ću pokušati da, kroz analizu razlićitih regulatorno, tehno-ekonomskih pristupa planiranju i realizaciji nacionalnog proizvodnog miksa i uopšte pristupa sistemskoj elektroenergetici, ukažem na dobre i loše strane istih, kao i na smer kojem bi trebalo da teži evropski, ujedno i srpski elektroenergetski sistem. Uzeli smo po jedno dobro rešenje iz primera SAD i EU i na kraju došli do po Evropu i svaku državu u Evropi, najboljeg mogućeg odgovora na kako i kuda dalje u budućnosti.
Ideologija protiv zakona fizike: šta je ostalo od evropske zelene tranzicije
Evropa danas gotovo polovinu električne energije dobija iz obnovljivih izvora. Ipak, 2025. godine povećana je i proizvodnja iz fosilnih goriva. Francuska stabilnost i dalje počiva na nuklearnoj energiji, Poljska pretežno na fosilnim gorivima, Austrija na hidroenergiji, Danska na vetru. Posle godina velikih obećanja, račun je prilično jasan: nema jedne tehnologije koja sama može da nosi elektroenergetski sistem. Zelena tranzicija nije ukinula zakone fizike. Samo nas je, prilično skupo, podsetila da oni važe i kada ih politički dokumenti zanemare.
Klima sme da koleba – inženjerija ne: EES za sva vremena
Za inženjere iz oblasti energetske bezbednosti, u koje se ubrajam, ključno pitanje nije šta je uzrok pojave ekstremnih vremenskih uslova, već da li ćemo ih sačekati spremni, ili ne. Da li ćemo sistem održati bez obzira na njih, ili ne. Za inženjersku misao prilikom planiranja sistema uzroci su, zapravo, delimično i irelevantni – ono što je ključno jesu moguće posledice. Odnosno, priprema sistema kroz adekvatan planerski proces, da iste preživi sa minimalnom štetom po opremu i sigurnost snabdevanja domaćih potrošača.
15. Savetovanje o elektrodistributivnim mrežama – CIRED Srbija
Od 21. do 25. septembar 2026. Na Kopaoniku će biti održano 15. Savetovanje o elektrodistributivnim mrežama – CIRED Srbija koji organizuje Srpski nacionalni komitet CIRED Srbija uz podršku međunarodne konferencije za elektrodistribuciju CIRED. Očekuje se učešće više od 800 inženjera iz Srbije i regiona, biće prezentovano više od 90 naučno-stručnih radova, a učšće je već najavilo više od 50 kompanija. Generalni pokrovitelj Savetovanja je Elektrodistribucija Srbije a pokrovitelji su Elektroprivreda Srbije, Elektroprivreda Crne Gore, Crnogorski elektrodistributivni sistem – CEDIS i Elektromreža Srbije.
Dunav presušio – demagogija teče
Lekcija sa Dunava je jasna: ne treba nam manje bazne energije, treba nam pametnija i tehnološki naprednija bazna energija. Sve ostalo je svesno srljanje u energetski kolonijalizam i buduće dugotrajne restrikcije struje. Problem je inženjerski, a ne konceptualni. Rešenje koje donosi energetsku bezbednost nije ideološko eliminisanje baznih kapaciteta, već njihova tehnološka modernizacija (unapređenje sistema hlađenja) kako bi nastavili da pružaju stabilnost, dok se istovremeno gradi mreža varijabilnih i fleksibilnih izvora koji se međusobno dopunjuju.
Štab za vanredne situacije: Srbija za sada samo štedi struju i vodu
Situacija nije naivna, ali nije ni zabrinjavajuća u toj meri. Svi su dobili zadatke. Stanovništvo u ovom trenutku neće trpeti, ali ostaje preporuka i molba da racionalno trošimo naše resurse. Apelujem na građane da racionalno troše vodu i električnu energija, s obzirom na to da vodostaj diktira proizvodnju struje na nivou đerdapskih hidroelektrana, rekao je premijer Đuro Macut nakon Štaba za vanredne situacije, koja je sazvana zbog visokih temperatura i situacija sa vodostajem reka u zemlji.
Oksfam: Velike naftne kompanije udvostručuju zaradu – treba da plate porez na profit
Nova analiza akademskih podataka koju je sproveo Oksfam, objavljena u časopisu Nature, pokazuje da su emisije BP, Ševrona, EksonMobila, Šela i TotalEnerdžisa bile dovoljne da izazovu jedan od četiri toplotna talasa prijavljena širom sveta između 2000. i 2023. godine. Oksfam procenjuje da bi porez na profit najvećih korporacija fosilnih goriva mogao da prikupi do 400 milijardi dolara globalno u prvoj godini, dovoljno da pokrije godišnje troškove prilagođavanja klimatskim promenama na globalnom jugu. Dodatni porez na višak profita svih korporacija mogao bi da generiše do 681 milijardu dolara globalno.
Klasične hidroelektrane mogu postati reverzibilne
Ako se pored postojećih hidroeletrane (koja nije reverzibilna) naknadno dograde pumpe koje će da vraćaju deo vode (koja je protekla kroz turbine) u gornje akumulaciono jezero, možemo klasičnu hidroelektranu da pretvorimo u delimično reverzibilnu hidroelektranu. Tako bi se sa manje novca i za kraće vreme postigne isti efekat reverzibilnosti kao i efekat koji treba da donese RHE Đerdap 3. Dogradnja delimične reverzibilnosti na postojeće klasične hidroelektrane predstavljalo bi daleko bolje tehničko rešenje od investiranja u baterije i baterijske sisteme.
Srbija i Rumunija počinju realizaciju projekta RHE Đerdap 3
Potpisan je Memorandum o razumevanju između Srbije i Rumunije o izgradnji RHE Đerdap 3. Već završene preliminarne studije i analize. Srbija ove godine izradu dokumentacije a zajednička radna grupa formirana sa rumunskom stranom obezbeđuje redovnu razmenu informacija i tehničkih podataka značajnih za realizaciju projekta. Projekat RHE Đerdap 3 razvija se u skladu sa Sporazumom o strateškoj saradnji u oblasti energetike između Srbije i SAD.
Država Srbija ima mogućnost za preuzimanje akcija NIS-a od ostalih akcionara
Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava član 8, država Srbija je, takođe, imala pravo, a to parvo ima i danas, da uputi takozvanu dobrovoljnu ponudu za preuzimanje akcija NIS-a od ostalih akcionara. To znači od Gaspromnjefta i od manjinskoih akcionara. Da je to učinjeno onda bi imali jasan i zvaničan odgovor Gasproma – da li hoće da proda akcije ili ne. Takođe, verujem da bi značajan broj malih akcionara (njih pet do 8%) bio spreman da proda akcije NIS-a državi po prihvatljivoj ceni. Na taj način država bi i bez ustupaka MOL-a od 5% akcija mogla da dođe do 35, a možda i do 40% vlasništva u NIS-u.
Kako je Kina izgradila energetski sistem koji je svetu sada potreban
Kineska 25-godišnja težnja ka domaćoj elektrifikaciji imala je nenamerni efekat davanja veće otpornosti na posledice zatvaranja Ormuskog moreuza. Kineske politike su dokazale da je smanjenje emisija moguće. Ali šire pitanje je kako druge nacije mogu da odgovore na ovo. Ovo je bila tema Godišnji sastanak novih šampiona Annual Meeting of the New Champions Svetskog ekonomskog foruma, poznatom i kao Letnji Davos, u Kini od 23. do 25. juna, piše Kajzer Kuo, autor Svetski ekonomski forum i voditelj podkasta Sinica.
Ukidanje uredbe o cenama goriva čeka kraj rata na Bliskom istoku
Vlasnici malih pumpi i UNKS smatraju da je došlo vreme da se ovo ograničenje, posle pet godina, ukine i da se cene slobodno formiraju kao odnos ponude i tražnje. Poznavaoci globalnog naftnog tržišta ukazuju da produženje uredbe ima smisla jer na globalnom tržištu nedostaje nafta i da je uprkos pojeftinjenju još moguće poskupljenjea sirove nafte.
Da li nam je potrebna izgradnja RHE Đerdap 3?
Potrebna nam je izgradnja RHE Đerdap 3 i to najkasnije do 2040. godine! Ne sme se planirati izgradnja više kapaciteta iz neupravljivih vetro i solarnih elektrana na uštrb baznih kapaciteta, jer bi to ugrozilo stabilno i pouzdano funkcionisanje našeg EES, odnosno dovodilo do čestih parcijalnih ili totalnih raspada i opšteg smanjenja sigurnosti sistema. Za funkcionisanje EES potreban je dodatni kapacitet u RHE instalisane snage od oko 1.040 MW i energetske zapremine od oko 555 GWh.
Šta se dešava sa VE Kostolac?
Pola godine po puštanju u rad 20 vetrogeneratora VE Kostolac je prestalo sa radom saznaje Energija Balkana. Postavlja se pitanje da li je u pitanju problem sa tehnologijom i opremom, koju je primenila komanija Siemens Gamesa, koja je za EPS kao investitora izgradila ovaj vetropark na iscrpljenom rudarskom odlagalištu.
Investitorski VS centralno vođeni razvoj elektroenergetskog sektora
Elektroenergetski sektor jedne zemlje nikada ne sme biti prepusten stihijiskim zakonima tržišta i isključivo investitorskim kalkulacijama. Ideja o tržištu koje „sve samo reguliše” opasna je iluzija u sektoru od koga zavisi nacionalna bezbednost. Elektroenergetski sistem nije poligon za finansijske eksperimente, već kičma suvereniteta jedne države. Odricanje od pune državne kontrole nad energetskim resursima i planiranjem u korist nepredvidivih investicionih ciklusa vodi pravo u energetsku zavisnost. Da bismo osigurali stabilnost za svaku kuću i privredu u Srbiji, moramo se osloniti na domaću stručnu misao i snažne nacionalne institucije, koje jedine mogu garantovati sigurnost našeg elektroenergetskog sistema.
Vertikalni gasni koridor – politički antiruski projekat
„Postoji samo jedan način da se izbegne kritika – ne radi ništa, ne govori ništa i ne budi ništa”, citira Dimitar Šterev iz Bugarske gasna asocijacija – Skladištenje i transport gasa Aristotela u svojoj analizi “Vertikalni gasni koridor –pruža li nove mogućnosti za jugoistočnu i centralnu Evropu ili ne i po kojoj ceni?”. Autor zaključuje da ukoliko Bugarska obnovi isporuke jeftinog gasa iz Ruske Federacije, izgradnja Vertikalnog gasnog koridora, kao i sprovođenje drugih sličnih projekata za uvoz, potrošnju i/ili tranzit tečnog prirodnog gasa (kao što je potpisani Sporazum sa državnom turskom naftnom i gasnom kompanijom BOTAŠ) postaju besmisleni i nepotrebni.
EPS nastavlja uspešno poslovanje
EPS u prvom kvartalu ostvario dobit od 15,1 milijarde dinara. Kreditni dug EPS je smanjio za skoro četvrtinu, odnosno za 43,3 milijarde dinara. Ulaganja u novu rudarsku opremu u prvom tromesečju dostigla su 4,3 milijarde dinara – 37 % više od plana. Sve ovo pokazuje da EPS nastavlja četvrtu godinu uspešnog poslovanja. Uprkos suši, proizvodnja električne energije bila je stabilna, navedeno je u izveštaju o poslovanju u prvom kvartalu 2026. godine, koji je usvojila Skupština EPS AD.
Usvojen izveštaj za prvi kvartal 2026. godine.
Popularno
Popular posts:
Ideologija protiv zakona fizike: šta je ostalo od… Evropa danas gotovo polovinu električne energije dobija iz obnovljivih izvora.…- Klima sme da koleba – inženjerija ne: EES za… Za inženjere iz oblasti energetske bezbednosti, u koje se ubrajam,…
Popular posts:
- Dunav presušio – demagogija teče Lekcija sa Dunava je jasna: ne treba nam manje bazne…
- Kako to rade veliki (1): Trijumf… Ovo je prvi u nizu tekstova u serijalu Kako to…
Popular posts:
- Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji Nauka i inovacije važni su za pametnu energetsku tranziciju. Energetska…
- Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije Zelena varijanta vodonika – kao nosilac i skladište energije –…
Vlada Srbije izmenila uredbu o isporuci i snabdevanju električnom energijom
Izmenama uredbe produžen je rok za dostavljanje bankarske garancije za određenu grupu podnosilaca
Ugovor još nije zaključen: Šta koči Južnu interkonekciju
Najveće prepreke za realizaciju projekta trenutno predstavljaju nerešeno pitanje državne imovine, model finansiranja
Lanacu 6,4 miliona KM za novi sistem nadzora goriva
Novi sistem treba da unapredi nadzor tržišta goriva i poslovanja benzinskih pumpi u
Račić: Predstoje teški pregovori sa Elektroprivredom Republike Srpske o ceni struje
Pregovori o ceni struje za privredu u 2027. godini najavljuju se kao zahtevni,
Najčitanije
- Kako to rade veliki (1): Trijumf… Ovo je prvi u nizu tekstova u serijalu Kako to…
- Ideologija protiv zakona fizike: šta je ostalo od… Evropa danas gotovo polovinu električne energije dobija iz obnovljivih izvora.…
- How the Great Ones Do It (1): The Triumph of… This is the first in a series of articles under…
Najava Konferencije:
Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?
Energetika
HE Perućica ponovo na mreži
HE Perućica ponovo je na mreži sa 190 MW raspoložive snage, nakon što su zbog ispada TE Pljevlja i potreba sistema privremeno odloženi remontni radovi. U funkciji su agregati A1, A2, A6 i A7, dok se remont preostalih agregata nastavlja. Akumulacije su trenutno na oko 40 odsto.
Ekonomija
EU odobrila Španiji smanjenje poreza na gorivo
Zbog energetske krize i visokih cena goriva, uvedene su poreske olakšice, dok je Španija dobila posebno odobrenje EU da privremeno spusti poreze na gorivo ispod uobičajenog minimalnog nivoa.
Prijavite se na newsletter!
NEDELJNI PREGLED VESTI
Moj stav
How the Great Ones Do It (1): The Triumph of Geographical-Resource Pragmatism and Sovereignty over Ideological Uniformity
This is the first in a series of articles under the title „How the Great Ones Do It,“ in which I will attempt—through the analysis of various regulatory and techno-economic approaches to the planning and execution of the national production mix, as well as approaches to power system engineering in general—to highlight their advantages and disadvantages, and to point out the direction toward which the European, and concurrently the Serbian, power system should strive. By taking the single best element from each of these two examples—the US and the EU—we have ultimately arrived at the best possible answer for Europe, and for every individual nation on the continent, on how and where to go next in the future.
Ekologija
Snažan El Ninjo preti ekstremnim vremenskim prilikama
El Ninjo će prema prognozama SMO dostići veoma snažan intenzitet krajem godine i gotovo sigurno potrajati do februara 2027. Očekuje se povećan rizik od poplava, suša i ekstremnih vrućina, zbog čega je neophodna hitna priprema i mobilizacija nadležnih službi.
UN upozorava: Globalno zagrevanje iznad 1,5°C postaje neizbežno
Najnoviji izveštaj UN-a upozorava da će planeta, čak i uz najambicioznije klimatske mere, verovatno premašiti prag od 1,5°C. Posledice uključuju jače ekstremne vremenske prilike, gubitak glečera i ekosistema, rast nivoa mora, pad proizvodnje hrane i velike štete po zdravlje, infrastrukturu i privredu. Hitno smanjenje emisija i uklanjanje ugljenika ključni su za ograničavanje štete.
Vrati lek – pilot projekat za bezbedno zbrinjavanje farmaceutskog otpada
Od 1. septembra, građani mogu besplatno da predaju neiskorišćene lekove i lekove kojima je istekao rok u apotekama koje učestvuju u pilot projektu MZŽS i PKS Vrati lek na teritoriji beogradske opštine Zvezdara. Ovaj korak ka bezbednom zbrinjavanju farmaceutskog otpada biće organizovan i u Novom Sadu i Nišu, kako bi se uspostavio sistem za pravilno zbrinjavanje lekova, kaže Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine.
Vlada usvojila Program zaštite prirode Srbije za period 2026–2031.
Programom zaštite prirode Srbije za period 2026–2031. godine, koji je vlada Srbije juče usvojila, na celovit način utvrđuju se ciljevi i mere za zaštitu prirode i očuvanje biodiverziteta. Cilj je da do 2031. godine Srbija ima efikasan i integrisan sistem zaštite prirode, koji sprečava gubitak biodiverziteta, podstiče obnovu ekosistema i jača njihovu otpornost na klimatske promene.
Obnova Deliblatske peščare uz zaštitu biodiverziteta
Obnova Deliblatske peščare ne sme predstavljati jednostavno vraćanje pređašnjeg stanja, već ekološki zasnovanu revitalizaciju u kojoj je očuvanje biodiverziteta osnovni prioritet.
Prisjan će biti saniran, a na starom smetlištu planirana solarna elektrana
Divlja deponija Prisjan, jedan od dugogodišnjih ekoloških problema na teritoriji Pirota, trebalo bi konačno da bude sanirana tokom naredne godine, najavio je direktor JKP Regionalna deponija Pirot Nebojša Ivanov.
Poljoprivreda
Ministarstvo: Pravo poljoprivrednika na povraćaj akcize na dizel nije umanjeno
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da pravo poljoprivrednika na povraćaj akcize za dizel nije smanjeno, već da se iznos refakcije automatski usklađuje sa visinom važeće akcize. Trenutni povraćaj iznosi 53,93 dinara po litru, a za ovu meru u budžetu za 2026. obezbeđeno je 11 milijardi dinara.
Rudarstvo
Saobraćaj
Nova studija TUM-a preispituje EU pristup emisijama automobila
Analiza pokazuje da električni automobili u većini scenarija imaju znatno manje emisije CO₂ od vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, iako rezultat zavisi od načina proizvodnje, energetskog miksa i životnog veka vozila. Umesto povratka SUS motorima, autori ukazuju na potrebu da se unaprede proizvodnja baterija i materijala, reciklaža i korišćenje obnovljive energije kako bi se dodatno smanjio ukupni uticaj automobila na klimu.
H EXPRESS paketomati na benzinskim stanicama NIS-a
Sa 70 novih H Express paketomata na benzinskim stanicama NIS-a – na NIS Petrol I Gazprom benzinskim stanicama, uz već postojeću mrežu paketomata D Express-a i Pošte Srbije, onlajn kupovina postaje još fleksibilnija i jednostavnija.
Aerodrom Nikola Tesla u julu opslužio više od milion putnika
U julu je usluge Aerodroma Nikola Tesla koristilo ukupno 1.036.685 putnika. Na beogradskom aerodromu je ostvarebo 378 rekordnih letova u jednom danu – 31. jula. Belgrade Airport, deo mreže VINCI Airports letova u saradnji sa avio-kompanijama stalno proširuje ponudu letova, tako da je Beograd tokom ove letnje sezone povezan sa rekordnih 118 destinacija širom sveta, uključujući pet interkontinentalnih linija.
Električni automobili sve traženiji u Evropi
Skupo gorivo, državne subvencije i sve dostupniji modeli podstiču kupce širom Evrope da prelaze na električna vozila. Njihov udeo u prodaji novih automobila značajno je porastao, posebno u Francuskoj i Velikoj Britaniji. Istovremeno,sve je izraženije interesovanje za polovna električna vozila.
Kinezi otvorili Ledeni put svile
Kineski teretni brod Dubai tauer isplovio je iz luke Ningbo-Džoušan, čime je otvorena prva redovna linija ovog tipa, kojom će roba, arktičkom rutom, za dvostruko manje vremena stizati do Evrope. Globalno zagrevanje je otvorilo mogućnost da ovaj 7.400 kilometara dug pomorski put, koji prolazi pored Grenlanda, postane Suecki kanal 21. veka Tramp još početkom godine podigao uzbunu zbog navodne najezde kineskih brodova.
Rekonstruisan industrijski kolosek u Rafineriji nafte Pančevo
Pušten u rad modernizovani industrijski kolosek u Rafineriji nafte Pančevo. Rekonstrukcijom koloseka unapređena je bezbednost, postignut pun kapacitet železničke ranžirne stanice za prijem i otpremu vozova. Radovi, čija je vrednost 3,8 milijardi dinara izvođeni su bez prekida saobraćaja i bez zaustavljanja procesa prijema i otpreme derivata iz pančevačke rafinerije.
Život
Nemačka domaćinstva plaćaju najskuplju struju u G20
Verivoksovo istraživanje sprovedeno u 144 zemlje pokazuje da je cena struje za nemačka domaćinstva u drugom kvartalu 2026. godine iznosila 35,6 evrocenti po kilovat-satu, što je skuplja nego u bilo kojoj drugoj vodećoj industrijskoj ekonomiji. Najskuplja struja za domaćinstva je u Belgiji – 37,4 centa/kWh. Sama proizvodna cena električne energije nije krivac za visoke račune. Porezi, takse, doplate i naknade za mrežu čine više od 60 % konačnog nemačkog računa.
IT
Američki operator MISO traži kontrolu potrošnje data centara
MISO je predložio nova pravila za velike potrošače i data centre u SAD, uključujući detaljnije podatke o potrošnji, ugradnju fazorskih mernih jedinica i ograničenja naglih promena opterećenja. Cilj je omogućiti brže priključenje AI i cloud kapaciteta, uz očuvanje stabilnosti elektroenergetske mreže i pravičnu raspodelu troškova.
Pametan Beograd između efikasnijeg grada i Velikog brata
Digitalne tehnologije mogu Beogradu doneti efikasniji saobraćaj, uštedu energije i vode, bolje komunalne usluge i veće učešće građana. Ipak, široka primena kamera, prepoznavanja lica i prikupljanja podataka otvara ozbiljna pitanja privatnosti i nadzora. Iskustva drugih gradova pokazuju da granica između korisne tehnologije i preterane kontrole zavisi od načina njenog upravljanja.
„Kum veštačke inteligencije“ kaže da VI vodi u maosvnu nezaposlenost
Masovna primena veštačke inteligencije mogla bi da promeni tržište rada mnogo dublje nego što se danas očekuje, pri čemu bi broj ugašenih radnih mesta mogao znatno da nadmaši broj novih poslova. Dok tehnološki lideri vide AI kao priliku za veću produktivnost i kraću radnu nedelju, stručnjaci upozoravaju da bi tranzicija mogla posebno teško pogoditi milione radnika i mlade koji tek ulaze na tržište rada.
AI može doneti klimatske koristi, ali istovremeno povećava emisije kroz fosilna goriva
Primena veštačke inteligencije u energetici mogla bi da donese veće efekte u proizvodnji i upravljanju obnovljivim izvorima, ali istraživanje pokazuje da se taj potencijal lako poništava njenom primenom u industriji fosilnih goriva. Ukoliko se AI bude usvajala sličnom brzinom u oba sektora, produktivnost obnovljivih izvora morala bi da raste najmanje četiri puta brže da bi se ostvario pozitivan klimatski bilans.
Ekološke zabrinutosti usporavaju Googleovu najveću investiciju u Indiji
Googleova najveća investicija u Indiji, izgradnja data centra vrednog oko 15 milijardi dolara, suočava se sa pravnim izazovima i protestima zbog zabrinutosti oko potrošnje vode, uticaja na životnu sredinu i blizine zaštićenog područja. Vlada i kompanija tvrde da će projekat biti realizovan uz poštovanje propisa i primenu tehnologija koje će smanjiti uticaj na lokalne resurse.
Koliki je ekološki otisak veštačke inteligencije: raste potrošnja energije i vode
Sve šira primena veštačke inteligencije doprinosi rastu potrošnje električne energije i vode, iako pojedinačni AI upiti postaju energetski efikasniji. Google je objavio podatke o potrošnji tekstualnih upita, dok IEA procenjuje da će se potrošnja data centara do 2030. godine više nego udvostručiti, uz brojna otvorena pitanja o ukupnom ekološkom uticaju AI.
Nauka
Video
OTPAD – BOGATSTVO KOJE BACAMO
Čovek je taj koji prirodu zagađuje otpadom. Okružuju nas deponije, koje često gore oslobađajući veoma štetne gasove i čestice koje zagađuju životnu sredinu. Nije svaki otpad smeće. U komunalnom otpadu, koji se, nažalost ne selektuje, ima i opasnog industrijskog ali i medicinskog otpada. Reciklaža je i dalje uglavnom parola, a ono što bi svi trebali da imamo na umu je da je bavljenje ekologijom preduslov da se ne bavimo lečenjiem obolelih – najčešće onkoloških pacijenata. O tome da je sve u prorodi zagađeno plasitokom odavno nije vest ali, konkretno se malo čini da se to promeni.
A zagađenje zbog neregulisane kanalizacije, urbanih otpadnih voda, fekalnih i voda sa stočnih farmi, tečnih ostataka koji nastaju u industrijskim postrojenjima ali i pri proizvodnji hrane prete ne samo rekama i jezerima već i podzemnim vodama.
Jednom rečju, otpad treba zbrinuti tako da ne zagađujemo prirodu, tim pre što je reč o bogatstvu kojim treba pametno gazdovati jer su prirodni resursi potrošni. A, nemamo pravo da potrošimo ili zagadimo ono što pripada budućim generacijama.
Konferencije
15. Savetovanje o elektrodistributivnim mrežama – CIRED Srbija
Od 21. do 25. septembar 2026. Na Kopaoniku će biti održano 15. Savetovanje o elektrodistributivnim mrežama – CIRED Srbija koji organizuje Srpski nacionalni komitet CIRED Srbija uz podršku međunarodne konferencije za elektrodistribuciju CIRED. Očekuje se učešće više od 800 inženjera iz Srbije i regiona, biće prezentovano više od 90 naučno-stručnih radova, a učšće je već najavilo više od 50 kompanija. Generalni pokrovitelj Savetovanja je Elektrodistribucija Srbije a pokrovitelji su Elektroprivreda Srbije, Elektroprivreda Crne Gore, Crnogorski elektrodistributivni sistem – CEDIS i Elektromreža Srbije.
