Pametna brojila – neophodna za modernu distribuciju električne energije

Čak četiri kompanije u Srbiji proizvode pametna brojila po svetskim standardima: Sitel-Mikroelektronika, EWG, Meter&Control i Enel. Svi radimo na sličnim platformama i kompatibilni smo jedni sa drugima. Pratimo logiku koja će nam dozvoliti da pružimo naručiocu pun set usluga u kontinuitetu. Svi proizvodi se u potpunosti razvijaju lokalno, u skladu sa zahtevima Elektrodistribucije Srbije (EDS), kaže Nenad Nikolić, direktor firme EWG.

Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja ima više proizvođača pametnih brojila. Čak četiri kompanije su na tehnološkom nivou dobacile do najsavremenijih modela (platformi) po svetskim standardima. Sitel-Mikroelektronika, EWG, Meter&Control i Enel rade na platformama koje su ukorak sa vremenom. Pri tome, Sitel-Mikroelektronika, kompanija čije sedište je u Banjaluci radi i u Republici Srpskoj i Srbiji. Po tome jesmo posebni, kaže Nenad Nikolić, direktor firme EWG, koja se proizvodnjom brojila bavi od 2011. godine.

Svi proizvodi se u potpunosti razvijaju lokalno, u skladu sa zahtevima Elektrodistribucije Srbije (EDS). Na ovaj način domaći proizvođači obezbeđuju uređaje optimizovane za tržište Republike Srbije, koji ispunjavaju sve lokalno definisane tehničke uslove. Pored samih proizvoda, lokalnom distributeru pružaju podršku u vidu seta pratećih usluga i rešenja, što je od velikog značaja – imajući u vidu potrebe i specifičnosti poslovanja.

,,Svi radimo na sličnim platformama i kompatibilni smo jedni sa drugima. To je jedna vrsta spone koju smo prepoznali. Da pratimo logiku koja će nam dozvoliti da pružimo naručiocu pun set usluga u kontinuitetu, jer raditi na različitim platformama prosto ne vodi u jednu tačku i zahteva usložnjavanje čitavog sistema. S druge strane, imamo situaciju u kojoj je globalno izvesno da materijala nema dovoljno, da je kompletan lanac snabdevanja pod velikim pritiskom, pa u tom smislu mogućnost zajedničkog rada daje veću bezbednost da će sve obaveze biti ispunjene.

I regulatorni okvir na sličan način kanališe ka unifikaciji, jer su jednaki kriterijumi, a samim tim i prakse. Shvatili smo da je, ako budemo sposobni da najbolje prakse prepoznamo i da ih usvojimo, to put da svi možemo u nekoj kasnijoj fazi da gotove proizvode držimo u istoj ravni, a time i u projektnoj organizaciji ponudimo stabilnost“, objašanjava Nikolić filozofiju povezanosti domaćih proizvođača.

Uvezali smo domaću pamet i domaće dobavljače

Neki vas optužuju da vi samo sklapate inostrane komponente. Koliko je u vašim brojilima domaće pameti?

Domaća pamet je u rešenjima svih proizvođača i čitave platforme su proizvod našeg rada. U Evropi se masa komponenti odavno ne proizvodi, a dobar deo elektronskih se nije nikada ni proizvodio jer to prosto nije imalo smisla. Utoliko, nikada nije bilo smisleno očekivati da ćemo neke kategorije moći da izmestimo u Srbiju i region, ali mislim da je izuzetan iskorak napravljen u angažmanu lokalne kooperacije na svemu što nije bilo van teoretskog domašaja.

U proizvodnji brojila smo se tržišno postavili. Materijal koji mi koristimo je materijal koji koriste i svi drugi međunarodni proizvođači. Mi smo u Srbiji uspeli da napravimo jednu vrstu dobavljačkog lanca. Mogu da kažem da je daleko veća pamet koju generišemo od one koju uvozimo. Vremenom će to biti sve izraženije.

Srećna okolnost je da smo pratili primer razvojnog potencijala. Nismo se oslanjali na već gotova rešenja, već smo tražili prostor da kroz sopstvenu implementaciju zidamo stabilne platforme. U tome vidimo i našu sigurnost i budućnost.

Da rezimiram, nije tačno da se brojila samo sklapaju ovde. Od štampane ploče pa sve do gotovog proizvoda,  brojila, svaki postupak je u našim rukama. Osvojili smo ga. Na tome radimo već decenijama.

Koja je definicija pametnih brojila?

Pametna brojila su merni instrumenti koji pored elementarnih mernih funkcionalnosti koje obavljaju na elektromreži imaju zadatak da pružaocu usluge kao i korisniku daju veći stepen uvida u podatke koji su za njih od značaja. Konkretno, distribuciji odnosno pružaocu usluga pametno brojilo treba da da mogućnost da se informacije o potrošnji kvalitetno, efikasno, i pravovremeno.

Pametna brojila – velike mogućnosti

To su tri stuba oko kojih se priča o pametnim brojilima.

Za potrošača je, takođe, važno tačno merenje. Pametna brojila donose tačno merenje, ali i prostor da se u kasnijim fazama implementacije krajnjem korisniku omogući da ima traženi obim informacije u traženom vremenu.

To znači da potrošač može da ostvari uvid u sopstvenu potrošnju ili u realnom vremenu ili vrlo blizu realnog vremena na nekom od sopstvenih medijuma. Bez obzira da li je to mobilni telefon, neki displej u kući ili televizor suština je u tome da korisnik sa pametnim brojilom dobije mogućnost da pristupi naprednijem setu podataka koji može trenutno da koristi. A to vodi ka tome da korisnik može da planira sopstvenu potrošnju i da njome efikasnije upravlja.

Postoje primeri gde su kroz napredne tarifne stavove korisnici dobijali mogućnost da unaprede sopstvene navike i sopstveni životni stil, da profil sopstvene potrošnje prilagode sebi.

Konkretno, ako potrošaču treba jeftina struja u nekom vremenskom intervalu, on bi mogao odabirom odgovarajućeg tarifnog stava da napravi optimizaciju sopstvene potrošnje, a samim tim i uštedu. Mehanička brojila ne nude ovakve funkcionalnosti.

Naravno, postoji i niz drugih funkcionalnosti koje Distributera pravovremeno alarmiraju o događajima kroz koje može unaprediti kvalitet usluge koju pruža potrošaču.

Može li putem pametnog brojila da se uključuju u određeno vreme neki potrošači, mašina za veš na primer?

Pametno brojilo jeste centralna tačka na nivou elektroenergetskog sistema jednog domaćinstva, ali bez dodatnih rešenja ne može to da radi. Tehnološki korak će to dozvoliti tek za nekoliko godina.

Srpska brojila ukorak sa svetom

Gde su naša brojila u odnosu na svetske standarde?

Tehnički zahtevi za brojila u Srbiji su vrlo napredni. Imamo merni instrument koji ostavlja mnogo prostora za dugogodišnju eksploataciju i nadgradnju, u skladu sa svetskim tehnološkim dostignućima. Jednom rečju, idemo ukorak sa svetom.

Mudro je bilo sa strane distribucije što su se opredelili za modularno rešenje, koje upravo dozvoljava da se kroz evoluciju taj uređaj dopuni aktuelnim komunikacionim rešenjem ili nekim drugim modulom koji će da služi svrsi koja ranije nije mogla da se predvidi.

Sva brojila nove generacije redovno se unapređuju po zahtevima svih tržišta i svojim karakteristikama i kvalitetom pružaju sve što na globalnom nivou postoji kao trenutna odrednica u smislu sertifikata,  kvaliteta i funkcionalnosti.

Kompanije Sitel-Mikroelektronika, EWG i Meter&Control aktivno razvijaju nove tipove uređaja koji odgovaraju svim aktuelnim zahtevima na globalnom tržištu.

Cilj srpske industrije pametnih brojila je da svoj razvoj fokusira na predikciji novih zahteva i da uvek bude korak ispred u realizaciji i proizvodnji uređaja.

Dakle, uređaj koji pravite sada mogao bi da se nadogradi?

Da.

Trenutno, pametno brojilo može da se koristi samo za merenje potrošnje električne enrgije kao energenta?

Da. Samo za eletričnu energiju. Samo države koje su od davnih dana zauzele koncept višeslojnog merenja više različitih energenata na jednoj platformi su i ostale pri ovom konceptu. Jer, ta rešenja su se pokazala složenim. Skupa su. U našem konkretnom slučaju čak nije ni logično, teško bi bilo izvodljivo meriti, na primer, potrošnju struje, vode i gasa. To su različite firme i delatnosti. Postavlja se pitanje ko bi izdavao račun i slično… Ispravan je pristup da se za jedan energent koristi jedan namenski uređaj koji će da meri potrošnju.

Očitavanje kroz tri tipa komunikacije

Šta je potrebno za daljinsko očitavanje potrošnje?

Pametno brojilo se može očitavati na tri načina. Može mu se fizički pristupiti i „izlistati“ potrošnja na ekranu. Drugi način je kroz optički port, kojim može da se pristupi nekim naprednijim funkcijama brojila (ovo su mahom „Servisni Kanali“). Treći način je daljinsko čitanje koje koristi različite medijume za komunikaciju.

Trenutno su u Srbiji zastupljena tri tipa komunikacije: Power-line komunikacija (komunikacija kroz niskonaponsku mrežu ili popularno PLC ), GPRS 2G i žičana. To su tri ključna medijuma kroz koji se daljinski uređaji očitavaju. To su u suštini i rešenja koja se mahom primenjuju u svetu.

Znači, „ne kaskamo” za drugima?

Ne kaskamo. Domaći proizvođači pametnih brojila konstantno ulažu u sertifikaciju u skladu sa najnovijim globalnim standardima zbog čega se ovi uređaji mogu plasirati na sva svetska tržišta. Pored Republike Srbije, proizvodi domaće industrije brojila plasiraju se i na tržišta Zapadnog Balkana i Evropske unije, kao i u brojne druge države širom sveta. Neki projekti ugradnje ovih uređaja u regionu realizovani su u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama kao što su EBRD i Svetska banka.

Ova industrija je jedna od retkih u Srbiji koja uspešno posluje u domenu visoke tehnologije, a njen značaj ogleda se u i drugim aspektima – angažovanju domaćih resursa, regionalnom ekonomskom razvoju, kao i globalnom pozicioniranju Republike Srbije u kontekstu inovacija baziranih na znanju i partnerstva iz domaćeg ekosistema.

Domaća pametna brojila mogu postati značajan izvozni proizvod Srbije.

PLC rešenje, na primer, koje distribucija kod nas koristi je, čini mi se, i poslednje i najnaprednije rešenje. Brojilo koristi niskonaponsku mrežu kao medijum za slanje i  primanje podataka od domaćinstva do neke tačke na kojoj se ti podaci koncentrišu i dalje distribuiraju u sistem za daljinsko očitavanje.

Indukciona brojila idu u istoriju

Ima onih koji kažu da distribucija električne energije ne mora da se orijentiše na pametna brojila?

Indukciona brojila se danas slabo proizvode. Ona mogu i dalje da urade dosta stvari, ali vreme koje dolazi, koje je zapravo već došlo, više ne dozvoljava da se neke stvari preskoče.

Ako govorimo o tome šta pametno brojilo nudi u odnosu na indukciono, sva razlika koja postoji u ceni ne opravdava ostanak na jednoj tako staroj platformi. Sa sve većom tražnjom za električnom energijom i sve većim brojem uređaja koji se napajaju električnom energijom, kao i sa aktuelnim trendovima na nivou domaćinstava, pametna brojila su neophodna.

Mi već proizvodimo i brojila za prozjumere. Ta tehnologija je osvojena. Brojilo meri i predatu i primljenu energiju. Korisniku se obezbeđuje da na kraju meseca svoj račun umanji za iznos energije koju je predao sistemu. Podzakonskim aktima definisani su uslovi koje brojilo mora da zadovolji da bi moglo da radi u sistemu koji podrazumeva i solarni panel. U tom kontekstu brojila su obavezni element zelene infrastrukture. Ovo je moguće uraditi i sa indukcionim brojilima ali je to daleko teže.

Koliko radnika zapošljavate?

Ova industrija ima preko 400 zaposlenih u Srbiji i Republici Srpskoj, a njen rad je značajan i za domaća brojna preduzeća čiji je rad upućen na proizvodnju ovih uređaja.

Sa proizvodnjom pametnih brojila pokrivamo ogromnu terotoriju: Novi Sad, Beograd, Bor, Niš, Banjaluka, Sopot… Mnogo opština smo pokrili i kroz kooperante. Neki naši kooperanti su se od biznisa u garaži razvili u ozbiljne firme. U Srbiji imamo domaću radinost, firme koje proizvode ormare, kablove… Na nivou smart grid-a imamo veliki broj ljudi koji su angažovani u proizvodnji. U elektronskoj industriji imamo obučene ljude. Suština je da kroz naše programe obuke prolazi veliki broj ljudi. Samo u EWG-u je oko 300 ljudi prošlo obuku.

Razvoj, elektronika, digitalizacija, efikasnost…

Na nivou razvoja imamo ljude koji su postali stručnjaci u elektronici. U Srbiji postoji pozitivan trend u elektronici, ne samo u proizvodnji brojila.

Ljudi unapređuju i svoje karijere i svoje biznise, razvijaju se. Rekao bih da su u svetlu sveopšte digitalizacije ovo bili pionirski poduhvati.

Pametne mreže (smart grids), pametne zgrade, pametni gradovi… Gde smo u odnosu na svet?

U svetlu manjka električne energije i upravo su brojila prva tačka u optimizaciji nekog elektroenergetskog sistema. Svaka neefikasnost na nivou elektroenergetskog sistema je u direktnoj vezi sa zagađenjem. Smanjenje gubitaka i optimizacija same elektroenergetske mreže će doprineti da se ostvare zeleni ciljevi.

Brojila jesu prva tačka u svakom smart grid sistemu. Da bi se došlo do statusa Smart grid-a neophodno je da postoji merna i komunikaciona infrastruktura koja će to da podrži. Merna infrastruktura u smislu metrike, komunikaciona da tu metriku prenese. Ali, isto tako i da sprovedu u delo operacije koje treba da vode do efekata koje pametan grad ima i koje pametna mreža treba da postigne. Kako bude rastao broj značajnih potrošača, na primer pametnih automobila, verujem da će ta potreba biti sve izraženija. I za pametne zgrade ulazna tačka jeste brojilo. Ono je ključno merilo. Međutim, sami sistemi koji stoje iza pametnih zgrada su specifični. Oni treba da donesu funkcionalnost i da doprinesu povećanju stepena efikasnosti. Da bi se to postiglo treba da se donese standardizacija na nivou Smart houm ili Smart bilding rešenja. Da se unificiraju protokoli.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti