Kriza COVID-19 produbljuje jaz između vodećih i država koje zaostaju u tranziciji energetike. U novoj publikaciji istraživači sa Instituta za napredne studije održivosti (IASS) u Potsdamu predstavljaju pregled globalnog uticaja pandemije koronavirusa na energetski sektor. Njihova otkrića pokazuju da je zemljama sa niskim i srednjim prihodima potrebna veća podrška u njihovim naporima da se odreknu fosilnih goriva.
Kriza će pojačati postojeće neravnoteže u neravnomernom okruženju energetske tranzicije. Uprkos krizi, vodeći u globalnoj energetskoj tranziciji nastaviće da proširuju svoje obnovljive energetske kapacitete, dok će zaostali još više zaostajati. U Evropi Zeleni dogovor ima efekta i čak je podstakao inače tromu Poljsku da ubrza svoju početnu energetsku tranziciju. S druge strane, u zemljama sa niskim i srednjim prihodima pandemija pogoršava finansijske izazove i ometa investiranje u infrastrukturu obnovljivih izvora energije. Ovo je posebno očigledno u Latinskoj Americi, gde su prestale sve aukcijske aktivnosti u sektoru obnovljive energije. U velikom broju zemalja G20, finansijska podrška, koja se odnosi na pandemiju, industriji fosilnih goriva usporila je napore za podršku obnovljivim izvorima energije.
Kriza je produbila zavisnost od fosilnih goriva
U zemljama čije su ekonomije u velikoj meri zavisne od fosilnih goriva, vlade su obećale značajnu podršku ovim sektorima, dodatno ojačavajući postojeću zavisnost. Na primer, u Indoneziji je vlada odlučila da podrži domaću industriju uglja poreskim olakšicama i smanjenjem regulatornih zahteva, dok su planovi za zamenu starijih elektrana na fosilna goriva rešenjima za obnovljive izvore energije smanjeni.
Međutim, pomoć za industriju fosilne energije ne ide uvek paralelno sa usporavanjem prelaska na čistu energiju, objašnjava vodeći autor Rainer Kuitzov: "U nekim velikim zemljama naša zapažanja ukazuju na kontradiktorne trendove. Sjedinjene Američke Države i Kanada, obe veliki izvoznici nafte i gasa, teško su pogođene kolapsom potražnje, a vlade obeju zemalja obavezale su se da će podržati fosilni sektor. Međutim, čini se malo verovatnim da će to, zasad, usporiti rast obnovljivih izvora energije u tim zemljama. Tranzicioni pioniri, poput Kalifornije, nastavljaju da se udaljavaju od fosilnih goriva“.
U Kini su se pokrajinske vlade odlučile da daju prednost ulaganjima u elektrane na ugalj i rafinerije nafte, dok je centralna vlada nastavila da povećava ciljeve rasta za sektor čiste energije.
Na globalnom jugu kriza je dodala nove izazove za ionako tešku investicionu klimu za projekte čiste energije. S jedne strane, pad državnih prihoda izaziva zabrinutost zbog održivosti opterećenja javnog duga, što dovodi do deprecijacije valuta i povećanih troškova pozajmljivanja. Budući da su obnovljivi izvori energije posebno kapitalno intenzivni, ovo nesrazmerno utiče na investicije u obnovljive izvore. S druge strane, ekonomske poteškoće povezane sa pandemijom dovode do porasta neplaćanja računa za električnu energiju potrošača. U nekoliko zemalja vlade su odgovorile smanjenjem cena električne energije ili obustavom naplate za kućne potrošače električne energije. Ovo predstavlja dodatni pritisak na komunalne sektore u ovim zemljama, dodajući rizike od ulaganja u elektroenergetski sektor.
Globalni dogovor o čistoj energiji je, možda, rešenje
Naučnici i kreatori politike moraju udvostručiti napore da podrže prelazak na čistu energiju u najmanje razvijenim zemljama, objašnjava Kuitzov: „Krajnje je vreme da se nedaće ekonomija zavisnih od fosilnih goriva rešavaju na međunarodnom nivou. Kriza COVID-19 je podvukla hitnu potrebu za razvojem programa sličnih evropskom zelenom dogovoru u zemljama i regionima širom sveta zavisnim od fosilnih goriva. To će zahtevati razvoj novih međunarodnih partnerstava i finansijskih aranžmana, koji su izričito prilagođeni izazovima zavisnih od fosilnih goriva regiona“.
Potrebni su usklađeni međunarodni napori, kako bi se suočili sa dvostrukim izazovima ekonomskog oporavka i globalne borbe protiv klimatskih promena.
Izvor: Science X
