NIS-u će trebati 10-ak dana da pokrene preradu pa shodno povećanom uvozu i novoj količini derivate, koja će stići iz rafeniejre neće više biti rizika od eventualnog manjka na tržištu. Licenca je dobijena zbog indikacije da se nešto zaista i radi po pitanju prodaje ruskog vlasništva – bilo bi veliko iznenađenje sada da posao već nije dogovoren. Verovatno nas posle 23. januara očekuje dalje produženje licence sve dok se transakcija ne završi, kaže za Energiju Balkana Vladan Pavlović, analitičar IPOPEMA Securities, komentarišući to što je američki OFAK do 23. januara odobrio licence NIS-u za rad.

Pominje se da je najverovatniji kupac ruskih akcija u NIS mađarski MOL. Kako ocenjujete ulazak ove kompanije u NIS?

MOL je svakako bolje rešenje od bankrota i totalne blokade. Nema nikakve sumnje da je u startu bio zainteresovan za udeo pre svega zbog statusa maloprodajne mreže. Ipak, treba sačekati i konačni rasplet jer rok i dalje postoji – on je samo do 23. januara a OFAK tek treba da pregleda i odobri ugovor. Pomalo je čudno da se Gazprom, ipak, saglasio da proda udeo MOL-u a ne Srbiji, iako je verovatno mogao da dobije veću cenu od Srbije.

Šta to znači za MOL a šta za srpsku naftnu kompaniju? Šta za srpsku privredu?

Za MOL ovo znači kupovinu tržišta, sinregiju u maloprodaji i mogućnost da uposli rafinerije sa 100% kapaciteta. Za NIS znači izbegavanje finansijskog kolapsa i bankrotstva, skidanje svih sankcija, reaktivaciju projekata iz OIE, ali i neizvesnost za status rafinerije i Petrohemije. Za domaću privredu znači olakšanje u smislu da neće morati da se bavi pitanjem rizika da ostane bez pogonskog goriva.

Pominjana je opcija da MOL, kao i u hrvatskoj INI, zatvori rafineriju u Srbiji. Smatrate li to realnom pretnjom?

Ne bih da žurim u zaključku da će doći do zatvaranja rafinerije, ali ta mogućnost definitivno postoji. Pozicija rafinerije u Pančevu nije uporediva do kraja sa onim što se desilo sa rafinerijom INE. Naime, tada je postojao veliki višak kapaciteta i oni su odlučili da jednu rafineriju u Hrvatskoj zatvore, ali potpuno isto to se desilo i u Srbiji, tj kod nas je Gazprom zatvorio rafineriju u Novom Sadu. Ove rafinerije koje sada MOL ima (Rijeka, Bratislava, Dunav) imaju u zbiru 18,8 mt i rade sa oko 90% kapaciteta. To znači da je uposleno oko 16,9mt kapaciteta. Znači da mogu da podignu godišnju proizvodnju za još maksimalno 10%, tj za još oko 2.0mt. Godišnja potrošnja u Srbiji je oko 2,9mt (motornih goriva) od čega NIS pokrivao 2,3mt. U međuvremenu su se na tržište kroz količine ubacili već i neki drugi igrači, tako da bi MOL, verovatno, mogao da cilja na zatvaranje tog gepa od oko 2.0mt godišnje, baš iz svojih rafinerija a ne isključivo iz Pančeva. Naravno gašenje se ne bi desilo preko noći, to bi bio proces koji bi trajao možda i par godina.

Šta bi takva opcija značila za Srbiju?

To bi značilo da Srbija ostaje ne samo bez rafinerije već i bez Petrohemije. Tada bismo postali potpuno uvozno zavisni i po pitanju derivata i po pitanju plastike.

Ovih dana su političari podsetili na projekte izgradnje produktovoda. Ranije je pominjan produktovod ka Severnoj Makedoniji. Da li je opcija da MOL zatvori rafineriju u Pančevu, a da se gradi produktovod do Mađarske?

Ako taj projekat zaista bude započet onda je opcija gašenja rafinerije i Petrohemije izvesna.

MOL se pominje i kao kupac pumpi Lukoila u regionu. Kako bi takva dominacija MOL-a mogla uticati na regionalno tržište? Šta bi to značilo za potrošače, a šta za konkurenciju?

Ako bi MOL kupio još i Lukoilovu mrežu, to bi značilo da bi u Srbiji imao peko 65% maloprodajnog tržišta. Svakako to ne bi bilo poželjni ni sa stanovišta konkurencije, a ni sa stanovišta potrošača, jer bi MOL tako stekao mogućnost da donekle diktira maloprodajne cene nakon ukidanja aktuelno regulisanih cena. Ipak, za Lukiol su zainteresovane i neke druge velike kompanije, tako da je upitno da je baš MOL glavni kupac i u slučaju Lukoila.

MOL razvija svoj petrohemijski sektor u Mađarskoj. Šta bi ulazak MOL-a u NIS značio za HIP Petrohemiju?

Sve zavisi od toga šta se bude desilo sa rafinerijom. Petrohemijski biznis je jako cikličnog karaktera, a kapaciteta ima na pretek. Ne znam da li bi se MOL-u isplatilo da vrši dalju modernizaciju i Petrohemije, posebno imajući u vidu da nije izvesno i da bi tako modernizovana proizvodnja bila isplativa. Naime, margine u petrohemiji su odavno pod velikim pritiskom – zbog stalnog dodavanja kapaciteta u Kini, Africi, Indiji, Bliskom istoku…

Jesenas je ponovo aktuelizovana potencijalna kineska investicija u izgradnju rafinerije u Smederevu. Od tada ni glasa o tome. Kako procenjujete, hoće li ova investicija biti realizovana?

Mislim da se to neće desiti. Da je bilo mesta za još jednu rafineriju, ne bi došlo do zatvaranja one u Novom Sadu. Posebno treba imati u vidu da bi to bila kineska rafinerija. Posle iskustva sa NIS-om ko će garantovati da se i takav entitet, takođe, jednog dana neće naći na nekom udaru sankcija, na primer zbog pitanja Tajvana.