Pesak – resurs koji arčimo

Pesak – resurs koji arčimo

Svet je suočen sa nestašicom peska, koja se može ublažiti korišćenjem plastičnog otpada. Istovremeno se sprovode i druga istraživanja upotrebe drugih otpadnih materala u betonu umesto peska, poput usitnjenih starih automobilskih guma ili samlevenog stakla. Stručnjaci ističu da smanjenje potražnje za peskom treba gledati kao deo šireg napora - da se smanji prekomerna potrošnja prirodnih resursa.

Nedostaje li svetu pesak? U početku bi to moglo zvučati kao neobično pitanje, s obzirom na to da pesak pokriva ogromna prostranstva plaža i pustinja širom sveta, ali ne. Jer, naročito u moderno doba, pesak je postao resurs koji arčimo

Pesak se koristi u ogromnim količinama u građevinarstvu i proizvodnji. Samo u građevinskom sektoru širom sveta godišnje se koristi 40 do 50 milardi tona peska. Tome prethodi proizvodnja betona, koji se sastoji od oko 25 posto peska.

Problem kada je u pitanju snabdevanje je taj što je većina pustinjskog peska ili peska na plaži neprikladna, pustinjski pesak je previše gladak, a pesak na plaži sadrži previše soli. To znači da se pesak obično izvlači iz reka, a zbog ekološke štete, koju ovo prouzrokuje, brojne su zemlje uvele zabrane poslednjih godina, uključujući Indu, Kambodžu i Vetnam.

Nedostak peska u Indiji i dalje podstiče veliki rast ilegalnog vađenja peska, pod kontrolom kriminalnih bandi, poznatih kao „peščane mafije”. Te su grupe povezane s desetinama ubistava, uključujući ubistvo istražne novinarke Jagendre Singh 2015. godine.

„Ljudi ne shvataju ili im ne pada na pamet da postoji nedostatak peska. U pitanje je izgradnja. Gradimo gradove bez presedana, ali mnogi od nas, takođe, ne shvaćaju da se pesak koristi za stvari poput pametnih telefona i TV ekrana, solarnih panela i drugih električnih predmeta”, kaže Shobha Bhatia, profesor civilnog i inženjerstva zaštite životne sredine na Univerzitetu Syracuse.

Kako bi pokušao smanjiti potrebu za peskom, mali, ali sve veći broj istraživača okreće se tehnologi i inovacijama u potrazi za alternativama. Tu spadaju dr. John Orr, predavač betonskih konstrukca na Univerzitetu Cambridge. Njegovo istraživanje otkrilo je da se plastični otpad može sortirati, očistiti i usitniti u pesak – alternativu za upotrebu u betonu. Osvrnuo se na činjenicu da su u Indiji troškovi peska naglo porasli, dok istovremeno procene sugerišu da se 15.000 tona plastičnog otpada dnevno baci u zemlju.

„Otkrili smo da do 10 posto peska u betonu možete zameniti plastikom, koja ima istu čvrstoću i dugotrajnost. Za razliku od peska, plastika se neće zalepiti za cementnu pastu oko sebe, tako da može zameniti samo 10 posto sirovine. Međutim, to i dalje smanjuje potrebu za ogromnom količinom peska i pomaže u smanjenju velike količine plastičnog otpada na ulicama Indije. Iz perspektive troškova, upotreba plastike može biti jeftina, široko govoreći, pogotovo s obzirom na to da pesak poskupljuje kako ga ima sve manje. Za zemlje poput Velike Britanije to zapravo nije problem, jer ne gradi puno, ali u zemljama sa građevinskim procvatom upotreba plastike u betonu mogla bi povećati popularnost”, kazao je dr. Orr.

Dr. Orr računa da bi se, ako se upotreba plastike za izradu betona usvoji širom Indije, moglo uštedeti 820 miliona tona peska godišnje.

Istovremeno se sprovode i druga istraživanja upotrebe drugih otpadnih materala u betonu umesto peska, poput usitnjenih starih automobilskih guma ili samlevenog stakla.

Uprkos ovim inovacijama, dr. Orr i drugi stručnjaci upozoravaju da se ne treba previše oslanjati na njih. Umesto toga, ukazuju na promene u dizajnu zgrada, kao održivo dugoročno rešenje.

Njegovu zabrinutost deli i Vince Beiser, autor knjige Svet u zrnu: Priča o pesku i kako je transformirao civilizacu.

„Mnogo se obećavajućih stvari događa s dizajnom i proizvodnjom zgrada, ali se, zapravo, ništa važno ne događa u bilo kojoj meri”, kaže Beiser.

Među ostalim potencalnim rešenjima, objašnjava Beiser, međunarodno je telo za certifikacu peska slično Veću za nadzor šuma, koje potvrđuje da drvo dolazi iz šuma s odgovornim gazdom.

„Na kraju će biti potrebni kolektivni napori pojedinaca, nacionalnih vlada i međunarodnih organizaca, kako bi se značajno smanjila globalna potražnja za peskom”, kaže Beiser.

Kao primer akcija koje pojedinci mogu preduzeti, kako bi pomogli u rešavanju svetske krize s peskom, Beiser napominje da bi čak i smanjenje broja automobila na putu za 10 posto, u kombinaci s povećanom upotrebom vožnje ili javnog prevoza, imalo ogroman uticaj.

„To znači da 10 posto manje kuća treba graditi s garažom i prilazima, štedeći stotine tona peska po kući. To, takođe, znači da možete izgraditi 10 posto manje parkirne konstrukce – to su milioni tona betona svake godine”, kaže Beiser.

Međutim, Beiser naglašava da smanjenje potražnje za peskom treba gledati kao deo šireg napora da se smanji prekomerna potrošnja prirodnih resursa.

„Pesak je, zapravo, samo simptom većeg problema. Ne samo da koristimo previše peska, već koristimo previše svega. Koristimo sve resurse planete brzinom koja se ne može nastaviti. Trebali bismo tražiti rešenja koja se bave glavnim problemom – prekomernom potrošnjom prirodnih resursa, umesto da pitamo šta možemo učiniti s peskom, a zatim odvojeno o klimatskim promenama ili saobraćaj. Mnogi od ovih problema međusobno su povezani i rešenja moraju biti takva”, zaključio je Beiser.

Izvor: Klix.ba

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti