Pre nešto više od mesec dana, predsednik COP28 je oborio globalni sporazum o prelasku sa fosilnih goriva u pokušaju da se do 2050. postigne neto nulte emisije ugljenika (ovde ne govorim o mom mišljenju u vezi Zelene agende, neopravdanosti napuštanja fosilnih goriva, već samo o trenutnim politikama).

Domaćin sastanka bili su Ujedinjeni Arapski Emirati. U proteklih pet godina, kroz svoja ulaganja u obnovljive izvore i nuklearnu energiju, UAE su dodali više čiste energije po glavi stanovnika u svoj energetski miks nego bilo koja druga država sveta.

Njena nuklearna elektrana Barakah počela je sa komercijalnim radom 2021. Dekarboniziraće četvrtinu električne mreže Emirata.

Na globalnom nivou, nuklearna energija takođe igra ključnu ulogu u prelasku na neto nulu. Strahovi od nuklearne energije polako ustupaju mesto razumevanju zasnovanom na činjenicama. Ove godine, po prvi put, dokument koji je usaglašen na COP-u podržava ulaganja u nuklearnu energiju među tehnologijama sa niskim emisijama.

Treba napomenuti da je SR Nemačka svoje poslednje reaktore ugasila u aprilu2023.

Jedan od ključnih atributa nuklearne energije je njen energetski intenzitet. Peleta uranijuma veličine naprstka proizvodi energiju koliko i skoro 3 barela nafte, više od 350 kubnih metara prirodnog gasa i oko pola tone uglja (Slikovit primer preuzet sa Discovery Channel).

Pet razloga zašto ne možemo zanemariti nuklearnu energiju

Nuklearna energija, koja ima 20.000 reaktorskih godina iskustva širom sveta, ima pet izrazitih prednosti.

1. Od kolevke do groba, nuklearna energija ima najmanji ugljenični otisak i potrebno joj je manje materijala i manje zemlje nego drugi izvori električne energije. Na primer, da bi proizvela jednu jedinicu energije, solarnoj je potrebno više od 17 puta više materijala i 46 puta više zemlje.
2. Uranijuma u zemljinoj kori i okeanima ima više od zlata, platine i drugih retkih metala. Biće nam potrebno oko 100 do 150 godina da prođemo kroz resurse uranijuma (pod pretpostavkom da supstituišemo sva fosilna goriva nuklearnom energijom) za koje smatramo da su danas ekonomski isplativi.
3. Nuklearna energija se ne oslanja na vremenske prilike. Dobro vođene nuklearne elektrane, uključujući, na primer, one u SAD ili Rusiji (ne pominjem Francusku, koja je na vrhu liste sa aspekta bezbednosti i optimalosti eksploatacije), rade najmanje dva do tri puta pouzdanije, dva do tri puta više godina od povremenih izvora sa niskim sadržajem ugljenika. Kao fleksibilno osnovno opterećenje vetra i sunca koje obezbeđuje više energije kada je potrebno, a manje kada nije, nuklearne elektrane istiskuju ugalj i omogućavaju obnovljive izvore energije.
4. Svake godine nuklearne elektrane proizvode četvrtinu svetske struje sa niskim sadržajem ugljenika, spasavajući mnoge živote, koji bi inače bili prekinuti smrtonosnim zagađenjem fosilnih goriva koje pumpa u vazduh. Nuklearna energija je bezbedna otprilike kao i solarna (pritom količina otpada kada se završi životni vek solarne elektrane je 1000 puta manja). Daleko je bezbedniji od uglja, gasa i nafte i bezbedniji od skoro svakog drugog alternativnog izvora energije.
5. Istina je da je istrošeno gorivo visoko radioaktivno i da emituje toplotu. Ali je i relativno kompaktan i izuzetno pažljivo vođen i regulisan proces odlaganja. Proizvodnja nuklearne energije je toliko efikasna da bi količina istrošenog goriva ikada proizvedenog u teoriji stala u 42 olimpijska bazena. Danas se pažljivo skladišti u bazenima i sistemima za suvo skladištenje ili se reciklira. Zemlje poput Finske i Švedske blizu su postavljanja dubokih geoloških skladišta za odlaganje istrošenog goriva. Francuska, takođe, napreduje u implementaciji dubokog geološkog skladišta za visokoaktivni otpad od reciklaže istrošenog goriva. Ruska Federacija na granici sa Kazakstanom u stepama je uložila oko 20 milijardi dolara u najveće skladište nuklearnog otpada na svetu, koje je spremno da primi sav nuklearni otpad na planeti (naravno skladištenje nuklearnog otpada se naplaćuje i predstavlja izuzetan biznis).

Jedan od najjeftinijih dostupnih izvora energije

Nuklearna energija je jedan od najbezbednijih, najčistijih, najmanje opterećujućih po životnu sredinu i na kraju, tokom životnog veka nuklearne elektrane jedan od najjeftinijih dostupnih izvora energije.

Ali pored svih pozitivnih atributa nuklearne energije, postoje prepreke koje treba prevazići. Nesreće u Černobilju i u nuklearnoj elektrani Fukušima, ostavile su duge senke nepoverenja.

Prethodni troškovi izgradnje nuklearne elektrane su značajni, a prekoračenje budžeta i duga odlaganja otežali su dobijanje podrške za izgradnju novih. Najbrže izgrađena nuklearna elektrana je u Belorusiji kod grada Astravec, izgrađene i finansirane od Rusije, za devet godina.

Tri poluge za katalizu ulaganja u nuklearnu energiju

Trebaće da se povuku tri glavne poluge ako želimo da utrostručimo današnje nivoe ulaganja i izgradimo nuklearni kapacitet koji će nam pomoći da dovedemo emisije C02 do nule.

1.  Nuklearna energija mora biti priznata za ono što jeste: pouzdan, stalabilan, bezbedan i visoko pristupačan izvor energije sa niskim sadržajem ugljenika. To se mora tako tretirati kada su u pitanju podsticaji za investicije. Današnja tržišta energije nisu ista kao ona iz 1970-ih i 1980-ih. Nuklearki su potrebne privatne investicije, čak i na tržištima na kojima vlade i dalje preuzimaju veći deo finansiranja. Vlade treba da snose rizik visokih kapitalnih troškova na samom početku. Ali samo to nije dovoljno. Oni moraju da privuku privatno finansiranje kroz osigurane prihode i povoljno investiciono okruženje na duži rok. To znači izjednačavanje uslova na nacionalnom i međunarodnom nivou, uključujući promenu politike koja sprečava ulaganje u nuklearnu energiju od strane mnogih ključnih međunarodnih finansijskih institucija i razvojnih banaka.
2. Vlade i javnost ponovo se okreću nuklearnom. Nuklearna industrija treba da odgovori na izazov i priliku ovog jedinstvenog trenutka isporukom na vreme i u skladu sa budžetom, uz postizanje većeg nivoa industrijske standardizacije i boljeg uključivanja bezbednosti, bezbednosti i zaštite u fazi projektovanja.
3. Regulatori treba da ispune trenutak tako što će omogućiti neophodno utrostručenje kapaciteta uz održavanje visokog nivoa bezbednosti. Ovo uključuje izgradnju sopstvenih internih kapaciteta, uključujući licenciranje nove generacije inovativnih reaktora.

Nuklearna energija je prekogranični poduhvat. To znači da svi ovi napori zahtevaju međunarodnu saradnju i kooperaciju. Kao centar globalne nuklearne oblasti, IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju) će nastaviti da olakšava napredak u bezbednosti i omogućava blagovremeno postavljanje novih reaktora, okupljanjem regulatora i industrije kroz svoju Inicijativu za nuklearnu harmonizaciju i standardizaciju.

Nuklearna energija je izvanredno bogatstvo čiji puni potencijal treba da iskoristimo ako želimo da klimatske promene držimo pod kontrolom, a da privreda, odnosno građani prežive. Narativ koji suprotstavlja nuklearnu energiju vetru i suncu je pogrešan. Vreme je da se istina provuče, da lideri povuku neophodne poluge i pomognu da se globalni klimatski ciljevi ostvare.

P.S.

Nuklearna energija je takođe kapija za napredna naučna istraživanja i tehnološke inovacije. Mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta i ekonomski rast su značajne. Ne zaboravimo i ulogu koju igra u pokretanju istraživanja svemira!