Planetom haraju požari

Pet stvari koje treba znati o toplotnom talasu u Evropi

Uz razorne šumske požare, evropski toplotni talas takođe izaziva niz suša širom regiona. U ovom tekstu smo izdvojili pet stvari koje treba znati o toplotnom talasu u Evropi.

Poslednjih nekoliko meseci, toplotni talas u Evropi izaziva pustoš širom regiona, izazivajući razorne požare, teške suše i hiljade smrtnih slučajeva.

Rekordne temperature u EU dospele su na naslovne strane širom sveta, jer stručnjaci brinu da bi ovi ekstremni toplotni talasi mogli da budu nova normalna pojava u regionu.

U ovom tekstu smo izdvojili pet stvari koje treba znati o toplotnom talasu u Evropi:

1. Visoke temperature ruše rekorde

Temperature širom regiona dostižu istorijski maksimum.

Krajem jula, desetine gradova širom Francuske prijavilo je rekordne temperature do 42°C (107,6°F). Iste nedelje, Velika Britanija je doživela najtopliji dan, ostvarila je rekord, koji je iznosio 40,3°C (104,5°F), oborivši prethodni britanski rekord od (38,7°C) 101,7°F koji je postavljen još 2019.godine.

Vrućina u Londonu bila je toliko neviđena da je gradska nacionalna železnička služba izdala upozorenje javnosti, pozivajući putnike da ostanu kod kuće i putuju samo ako je potrebno. Neke glavne železničke linije su čak bile zatvorene u delovima dana.

2. Požari širom Evrope

Tinjajuća vrućina podstiče katastrofalne šumske požare širom kontinenta, procenjuje se da je 2022. godine širom regiona izbilo 1.977 šumskih požara što je skoro tri puta više od prosečne godišnje količine požara, prema istorijskim podacima iz Evropskog informacionog sistema o šumskim požarima.

Mediteranske zemlje su posebno teško pogođene, a hiljade ljudi u Portugalu, Španiji i Francuskoj evakuisalo se iz svojih domova.

3.  Opasnost od suše

Uz razorne šumske požare, evropski toplotni talas takođe izaziva niz suša širom regiona.

Dok većina evropskih gradova ima bar jednu reku ili jezero koje prelazi njihov urbani pejzaž, neke reke i vodene površine su u opasnosti od isušivanja. Na primer, početkom jula, italijanska reka Po je doživela toliko jaku sušu da je vlada te zemlje uvela vanredno stanje u pet različitih regiona.

4. Energetske potrebe stvaraju neugodnu situaciju

Prošle godine, Evropa je postavila ambiciozne ciljeve da do 2030. godine smanji 55% svojih štetnih emisija gasova staklene bašte.

Ali, u svetlu globalne energetske krize, mnoge evropske zemlje su stavile svoje planove za zelenu tranziciju na čekanje jer se okreću „prljavijim“ energentima poput uglja da bi svoje ekonomije održale uobičajeno poslovanje. Ovaj trenutak je pomalo nezgodan, s obzirom na činjenicu da region trenutno bukti rekordnim temperaturama za koje stručnjaci veruju da su izazvane ljudskim faktorom.

Gore pomenuta suša koja preti mnogim evropskim rekama takođe utiče na proizvodnju struje pomoću hidroelektrana, pa čak i na proizvodnju nuklearne energije, pošto je premalo vode dostupno za potrebe hlađenja.

S druge strane, Nemačka je napravila određeni napredak u oblasti obnovljivih izvora energije, jer je proizvela rekordnu količinu električne energije iz solarnih panela.

5. Klimatske promene

Stručnjaci tvrde da klimatske promene igraju ulogu u ovim rekordnim toplotnim talasima. Širom sveta globalne površinske temperature su porasle za oko 1,0°C (1,8°F) od 1850-ih, a naučnici tvrde da je na ovo povećanje temperature neosporno uticala ljudska aktivnost.

Međutim, možda postoje i drugi faktori koji utiču na ove ekstremne toplotne talase. Iako je tačne specifičnosti teško utvrditi zbog promenljive prirode klime, nedavna studija objavljena u časopisu Nature Communications, otkrila je da bi se eskalacija toplotnih talasa u Evropi delimično mogla pripisati promenljivim vazdušnim strujama, koje iz Severne Afrike duvaju vrući vazduh u Evropu.

Izgubljeni životi

Najmanje 1.500 života je do sada izgubljeno u ovom rekordnom toplotnom talasu. A pošto se očekuje da će temperature ostati visoke širom regiona još neko vreme, ova brojka će se verovatno povećati.

Evropski domovi generalno nisu dobro opremljeni za izuzetno visoke temperature, a pošto kontinent ima najstariju ljudsku populaciju, njegovo stanovništvo je posebno podložno negativnim uticajima ekstremnih vremenskih uslova.

Ekstremno vreme takođe utiče na živote. Visoke temperature isušuju zemljište, što stvara loše uslove kod farmera za uzgoj kukuruza u Francuskoj, Rumuniji i Španiji, najvećim proizvođačima kukuruza u regionu. Zaključak je da evropski toplotni talas ima katastrofalne efekte na ekonomiju ovog kontinenta, kao i na opšte blagostanje stanovništva samog regiona.

Izvor: Visual Capitalist

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti