Pet važnih stavki sa COP27

Duže od dve nedelje su trajali pregovori na samitu UN, COP 27 u Egiptu. Konačno je dogovoreno stvaranje sporazuma kojim će se bogate države, koje su se obogatile zahvaljujući industrijalizaciji i fosilnom gorivima, odužiti siromašnijim državama koje sad trpe posledice. Očekuju se reforme globalne finansijske arhitekture i tržišta ugljenika. Sporazum iz Šarm el Šeika nije uspeo da podigne ambicije za smanjenje emisija, a da li će u tome uspeti sledeći COP28, s obzirom da će se održati u naftom i gasnom gigantu, UAE?

Sada, kada je završen COP27, evo pogleda na pet ključnih zaključaka sa pregovora o klimi koji su trajali duže od dve nedelje i u kojima je učestvovalo skoro 200 zemalja.

1. Novi fond za gubitak i štetu

Klimatske promene uzrokuju nejednakosti i pogoršavaju ih. Bogate zemlje su stekle svoje bogatstvo upotrebom fosilnih goriva, ostavljajući siromašne zemlje koje nisu imale koristi od tih emisija da plaćaju ogromne račune klimatskih uticaja. Nakon decenija poziva da se nadoknade klimatska žrtvovanja koja podnose zemlje u razvoju, COP27 je konačno proizveo sporazum o stvaranju fonda koji bi se bavio gubicima i štetom.

Ali ovaj napredak dolazi sa ogromnim znakovima pitanja. U Šarm El-Šeiku zapravo nisu uplaćene sume novca. Ostalo je da se sledeće godine na COP28 u Ujedinjenim Arapskim Emiratima odluči o pravilima i načinu na koji će funkcionisati fond. Henri Kokofu, ganski političar i šef Foruma Klajmat Vulnerable, upozorio je da bez daljih konkretnih koraka postoji rizik od stvaranja samo „praznog bankovnog računa“.

2. Moguće promene koje dolaze kod multilateralnih zajmodavaca

Po prvi put, COP sastanak je uključio poziv da se reformiše globalna finansijska arhitektura, kako bi se bolje uskladila sa klimatskim ciljevima. Ideja je da se doteraju mandati multilateralnih razvojnih banaka, kao što je Svetska banka i međunarodnih finansijskih institucija, kao što je Međunarodni monetarni fond. Ovim bi se obezbedilo veće finansiranje projekata energetske tranzicije i prilagodilo planeti koja se zagreva.

„Trenutak je pravi“, rekao je Laurena Tubiana, glavni izvršni direktor Evropske fondacije za klimu. „Uticaji klime počinju da se doživljavaju kao makroekonomski rizik.

3. Borba za suštinu

Pitanje koje je otežalo pregovore i učinilo da COP27 bude drugi najduži klimatski samit UN-a, bio je „program rada na ublažavanju“. Ideja je da se osigura da zemlje postave jasne ciljeve, planove i metrike za brzinu smanjenja emisija, kako bi ispunile klimatske ciljeve. Do sada, obaveze nisu pratile isti standard, pri čemu su zemlje koristile različite kriterijume i osnove za svoje ciljeve. Bez zajedničkog sistema, ta obećanja se možda neće pretvoriti u stvarno smanjenje emisija.

Zemlje koje se zalažu za klimu su želele da program vode do 2030. Ali protivljenje država koje zaostaju je dovelo do kompromisa da se vodi do 2026, sa šansom da se produži. Ako program uspe, mogao bi imati bolje rezultate nego da zemlje jednostavno pristanu na političke izjave o postepenom ukidanju svih fosilnih goriva.

4. Slaba pravila za tržišta ugljenika

Zemlje su se na COP26 složile oko kreiranja pravila koja bi omogućila zemljama da trguju kreditima za ugljenik. To znači da bi Norveška, na primer, mogla da plati za očuvanje indonežanskih šuma, a zauzvrat izbaci emisije iz norveške knjige ugljenika. Na COP27, pregovarači su izneli detaljniji okvir za to kako bi takvo tržište ugljenika funkcionisalo, uključujući omogućavanje korporacijama da kupuju kredite od vlada.

Stručnjaci su upozorili da pravila i dalje nisu dovoljno stroga. „Duh tržišta ugljenika Glazgova se pretvorio se u suprotstavljenog duha Šarm el Šeika, koji rizikuje da proganja efikasnu klimatsku akciju u godinama koje dolaze“, rekao je Sem Van den plas, direktor politike u Karbon Market Voču.

5. Cilj od 1,5 °C je u ozbiljnoj opasnosti

Uprkos pokušajima velikih sila poput SAD, Indije i Evropske unije, sporazum iz Šarm el Šeika nije uspeo da podigne ambicije za smanjenje emisija. To bi moglo značiti da svet maši cilj zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa koji je sadržan u Pariskom sporazumu iz 2015. Pozive da se postupno ukinu sva fosilna goriva (ne samo ugalj) i da se do 2025. godine dostigne vrhunac globalnih emisija (što će se verovatno i dogoditi, prema Međunarodnoj agenciji za energetiku) odbacile su mnoge zemlje koje izvoze naftu.

Iako postepeno smanjenje svih fosilnih goriva nije stiglo do konačnog usvajanja, zamah je rastao oko ideje koja nije bila ni na kartama pre samita. Čak 80 zemalja to sada podržava, rekao je Timermans, a očekuje se da će EU i druge lobirati po tom pitanju u narednoj godini.

Dok se svet bori sa energetskom krizom i visoke cene fosilnih goriva pune kase velikih proizvođača, politički uticaj sila ugljenika je bio prikazan na COP27. Analena Berbok, nemačka ministarka spoljnih poslova, izrazila je frustraciju zbog toga što su „brojni veliki emiteri i proizvođači nafte prestali da komuniciraju“. Ta borba će verovatno postati teža jer se COP28 održava u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, naftnom i gasnom gigantu.

Autor: Akshat Rathi

Izvor: Bloomberg

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.