Posle negativnih rezultata u prošloj godini, u slovenačkom Geoplinu ove godine ponovo očekuju pozitivno poslovanje. Naime, ruski Gasprom protekle godine nije isporučio prirodni gas ovoj kompaniji, na osnovu čega je procenjena šteta od 140,3 miliona evra. Geoplin je delimično uspeo da neutrališe ovaj negativan uticaj, pa je neto gubitak za finansijsku 2022. godinu procenjen na 27,9 miliona evra, dok je planirana neto dobit od 15 miliona evra, izjavila je predsednica Uprave Petrola Nada Drobne Popović.

Kompanija je prekinula poslovanje sa Gaspromom, zakupila je dovoljno gasa od evropskih partnera, a prošlog novembra je potpisan i ugovor o isporuci prirodnog gasa sa alžirskom kompanijom Sonatrach. Geoplin je prihod od prodaje u 2023. procenio na 1,1 milijardu evra, a neto dobit na 14,9 miliona evra.

„Geoplin je kapitalno adekvatan, tako da neće biti potrebe za dodatnim kapitalom iz Petrola“, rekla je predsednica Uprave Petrola“.

Kada je reč o uticaju regulacije cena energenata na poslovanje Petrol grupe, poznato je da je ova kompanija krajem prošle godine najavila odštetne zahteve zbog regulisanja cena naftnih derivata u Sloveniji i Hrvatskoj.

Petrol traži odštetu od države

Kako je objašnjeno, prvo će pokušati da dođu do obeštećenja uz predlog za mirno rešavanje spora. Petrol je ovo podneo državnom tužilaštvu u Sloveniji 6. januara, a u Hrvatskoj 19. januara – u prvom slučaju je određena na vrednost od 106,9 miliona evra, a u drugom – na vrednost od 55,9 miliona evra. Državno tužilaštvo ima rok od 90 dana da odgovori i od priznavanja štete zavisiti da li će Petrol uspeti da isplati dividende ove godine. Prema rečima predsednice Uprave Petrola, prve procene objavljene prošle nedelje govore o gubitku od 12,1 miliona evra u 2022. godini.

Nadležna ministarstva su i u Sloveniji i u Hrvatskoj takođe pozvana da prestanu da regulišu cene naftnih derivata.

Regulacija – neadekvatna mera

„Studija sprovedena na ljubljanskom Ekonomskom fakultetu pokazuje da regulacija nema smisla, jer je tržište konkurentno, a regulacija ne donosi društvene koristi i nije adekvatan instrument za ograničavanje inflacije“, rekla je Drobne Popović.

Ukoliko se regulacija nastavi, Petrol grupa bi 2023. godine mogla da pretrpi štetu od 82,4 miliona evra do 241,1 milion evra. Uticaj povećanja minimalne zarade i inflacije još nije uzet u obzir, izjavila je predsednica Uprave Kompanije i dodala da su prošle godine bili prinuđeni samo na najhitnije investicije. Upozorila je, pre svega, da su marže za dizel gorivo i benzin u Sloveniji među najnižima u EU i, ukoliko ne uspeju njima da adekvatno pokriju troškove, moraće da preduzmu određene mere za ograničavanje poslovanja.

Izvor: RTV Slovenija