Planeti preti divljanje klimatskih promena

Vodeći svetski naučnici o klimi upozoravaju da će milijarde ljudi biti suočeno sa hroničnom nestašicom vode, da će desetine miliona ljudi biti izloženo gladi, da če u blizini ekvatora biti neodržive vrućine, da je Evropi suđeno da postane vrući kontinent - ukoliko se ne počne sa odbranom od klimatskih šokova i brzim smanjenjem emisija gasova.

Sever Evrope će se uskoro boriti sa poplavama i požarima, čak i sa zagrevanjem, a jug sa sušom, vrućinom u gradovima i drastičnim padom poljoprivrede, koje će ozbiljno ugroziti ekonomiju Evropske unije, prenosi najnovija istraživanje list POLITICO.

To uključuje više od 100 naučnih radova, intervjua sa naučnicima iz oblasti klime i procurelog nacrta sledećeg izveštaja UN-ovog Međuvladinog odbora za klimatske promene (IPČ), studije na 4.200 stranica, koja je najnaprednija nauka dosadašnje ispitivanje uticaja klimatskih promena na naš svet.

Nacrt izveštaja IPČ – koji treba da bude objavljen sledeće godine – predviđa divljanje klimatskih promena, posebno u siromašnim zemljama.

Vodeći svetski naučnici o klimi upozoravaju da milijarde ljudi rizikuju hroničnu nestašicu vode, da će desetine miliona ljudi biti izloženi gladi, a mesta u blizini ekvatora doživeće neodrživu vrućinu, ukoliko se ne preduzmu koraci za izgradnju odbrane od klimatskih šokova i brzo smanjenje emisija gasova.

To što će negde drugde biti gore ne znači da je Evropa bezbedna, navodi Politico.

„Čitava evropska populacija još nema dobro razumevanje za ovo. Oni ne znaju kako će klimatske promene uticati na njih”, rekao je Piers Forster, direktor Priestleiovog međunarodnog klimatskog centra sa Univerziteta u Leedsu.

Forster je vodeći autor u delu izveštaja IPČ-a.

EU procenjuje da je tokom vrućine 2003. godine umrlo oko 80.000 ljudi. Najnovija istraživanja pokazuju da će takvih leta biti uznemirujuće mnogo, piše Politico.

List navodi da, prema naučnicima, vrućina bukvalno izluđuje. Italijanski istraživači otkrili su snažnu vezu između psihijatrijskih hitnih slučajeva i dnevne temperature. Samoubistva su se udvostručila u Moskvi tokom toplotnog talasa 2010. U Madridu, slučajevi porodičnog nasilja i ubistva žena od strane partnera skaču kada temperatura prede 34 stepena. Vruće noći donose klimatsku nesanicu.

Politico upozorava da ne pomažemo sebi, jer je veći deo Evropljana svoje domove napravio u džinovskim betonskim loncima, koji koncentrišu toplotu, te da su gradovi za pet do 10 stepeni topliji od okolnih krajeva. Na jugu će, piše list, doći do najvećih porasta.

U Rimu i drugim mediteranskim gradovima vrućina će postati toliko intenzivna da tradicionalni arhitektonski sistemi, koji se oslanjaju na prirodnu ventilaciju, više neće funkcionisati.

List upozorava da je, takođe, Evropa sve starija i ranjivija, a starije osobe izložene su velikom riziku da umru od toplotnog stresa i toplotnog udara. Stara tela se troše toplotom, čineći ih podložnijim astmi ili kardiovaskularnim i respiratornim bolestima.

Pri nižim porastima temperature opasnost je koncentrisana u Južnoj i Centralnoj Evropi, ali ako zagrevanje dostigne tri stepena, 200 miliona Evropljana, ne samo na jugu, već i na severu i u Velikoj Britaniji, živece sa velikim rizikom od toplotnog stresa.

Bez brzih promena u izgradenom okruženju EU ekstremne vrućine bi mogle da ubiju 95.000 Evropljana svake godine – više od 30 puta od trenutne prosečne stope.

Politico tvrdi da je Evropi suđeno da postane vrući kontinent. Severni Evropljani suočavaju sa manje strmim porastom temperature, ali oni moraju da počnu razmišljati kao južnjaci. Dobra vest za bar neke evropske poljoprivrednike je da klimatske promene mogu doneti toplije zime, duže sezone rasta i više kiše, što znači da će delovi Evrope, posebno sever, proizvesti više hrane nego danas.

Za druge delove kontinenta, međutim, topliji svet predstavlja katastrofu. Više geografske širine postaće vlažne, dok će Južna Evropa presušiti.

Očekuje se da ce suše biti sve cešće i ekstremnije. Nacrt IPČ-a u južnoj Evropi upozorava da će više od trećine stanovništva imati manje vode nego što im je potrebno. Ako temperature porastu za tri stepena, regioni koji pate od suše u Evropi mogu se udvostručiti sa 13 na 26 procenata.

Najteže će biti pogođena područja koja se granice sa Mediteranom, s tim što će se udeo zemljišta koji redovno doživljava sušu povećati sa 28 na 49 procenata u najekstremnijim slučajevima. Neki delovi Pirinejskog poluostrva mogli bi biti sušni svake godine više od sedam meseci.

Gubitak kiše otežaće uzgoj mnogih osnovnih useva u Južnoj Evropi, a tradicionalni usevi ići će na Sever. Prinosi pšenice u Južnoj Evropi – gde su je uzastopne civilizacije gajile hiljadama godina – padaće za 12 posto, dok će na severu rasti pet posto.

Čak i na 1,5 stepeni zagrevanja biće gotovo nemoguće uzgajati kukuruz u većem delu Španije, Francuske, Italije i Balkana bez navodnjavanja. U kulturnoj katastrofi za Italiju, najbolji paradajz jednog dana mogao bi biti nemački.

Klimatske promene mogle bi biti kriza javnog zdravlja u budućnosti i povratka bolesti poput malarije i virusa zapadnog Nila, upozorava se u istraživanju koje je sproveo Politico.

Izvor: Tanjug

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.