Jul 2021. godine bio je po strahovitim šumskim požarima, koji bukte širom planete najgori od kada se vrši redovni satelitski nadzor. Ali, negativni rekord zabeležen je i po količini ugljen-dioksida, koji je u tim požarima ispušten u atmosferu. Planetom haraju požari, a stanje se iz godine u godinu pogoršava.

Podstaknuti ekstremno visokim temperaturama i dugotrajnim sušama, požari i dalje besne u Severnoj Americi, Sibiru, Africi i južnoj Evropi. Zbog njih su u atmosferu oslobođene 343 megatone ugljenika, što je za oko petinu više od prethodnog julskog maksimuma, zabeleženog 2014. godine, piše britanski Gardijan.

Ti, do sada nezapamćeni požari, postavili  su još jedan u nizu negativnih rekorda, koji demonstriraju razorne posledice globalnog zagrevanja prouzrokovanog ljudskim delovanjem.

Mark Parington, naučni saradnik u Službi za atmosferska osmatranja EU Kopernikus, koja vrši i merenja emisije CO2, izjavio je da se ovaj juli „jasno ističe” i da je globalna emisija ugljenika najviša od kada su 2003. počela satelitska osmatranja.

Sezona požara u SAD i Sibiru

Više od polovine ugljen-dioksida potiče iz dva regiona koji prolaze kroz neuobičajeno vreo i suv period – Severne Amerike i Sibira. Talas dužih perioda visoke temperature u zapadnoj Kanadi i SAD su pratili i šumski požari. A tajga u sibirskoj Jakutiji je u plamenu i prekrivena otrovnim dimom, koji se proširio sve do Arktika.

Veliku opasnost predstavlja činjenica da u mnogim delovima sveta sezona šumskih požara tek predstoji. To se posebno odnosi na Južnu Ameriku i Afriku, gde požari izazivaju mnogo veće emisije štetnih gasova nego u Evropi.

U Evropi bukti Mediteran

U ovom trenutku u Evropi sa požarima se najviše bore zemlje na istočnom i centralnom Mediteranu.

U Turskoj je od početka godine do kraja jula gorelo 128.000 hektara rastinja, što je osam puta više od proseka. I na Kipru je površina zahvaćena požarima bila osam puta veća od proseka.

Prema istom izvoru, Evropskom informacionom sistemu o šumskim požarima (EFFIS), u Italiji sredinom juna nije bilo površina pod vatrom, a u julu je to naglo skočilo na gotovo 80.000 hektara, što je četiri puta vše od proseka u periodu od 2008. do 2020.

U Grčkoj se teritorija zahvaćena vatrom udvostručila, a porast je zabeležen i u Španiji, Francuskoj, Albaniji i Severnoj Makedoniji.

U tim zemljama situacija prvih dana avgusta ne samo što nije stavljena pd kontrolu, nego je postala još gora.

Međutim, u Evropi je sve veća i teritorija koju požari mogu ozbiljno da ugroze, procenjuje služba EU za upravljanje rizicima od katastrofa.

„Ugroženo područje se širi u Evropi. Više nije ograničeno samo na mediteranske zemlje”, kaže naučnik u toj službi Hesus San Migel Ajanz.

Taj trend dokazuje i činjenica da je ovog leta zabeležen i nagli porast broja šumskih požara u Finskoj.

Izvor: EURACTIV.rs