Plavi vodonik – nova nada nemačke energetske strategije

Malo je verovatno da će Nemačka ikada moći da na tržištu obezbedi sav potreban vodonik isključivo iz obnovljivih izvora. Zbog toga je značajna uloga plavog vodonika koji, iako se pravi od fosilnog goriva - prirodnog gasa, smatra energentom koji ima nizak sadržaj ugljenika. Ekološke grupe su vrlo skeptične po ovom pitanju.

Nemačka strategija za vodonik, koja je inspirisala i mapu puta za vodonik u EU, našla se na udaru kritika zbog stavljanja previše naglaska na zeleni vodonik i ugrožavanja procesa industrijske dekarbonizacije zemlje.

Inače, nemačka strategija za vodonik predstavljena je u februaru prošle godine, samo nekoliko meseci pre nego što je Evropska komisija predstavila sopstvenu mapu puta za vodonik.

Savet za vodonik, čiji je zadatak da nadgleda nemačku strategiju, upozorava da vladina usredsređenost na zeleni vodonik proizveden iz obnovljivih izvora energije ugrožava agendu za dekarbonizaciju zemlje.

„U sledećih nekoliko godina alternativa nije zeleni ili plavi vodonik, nego plavi vodonik ili ugalj“, rekla je Katarina Rajhen, izvršni direktor nemačke energetske kompanije koja predsedava savetom za vodonik.

Takozvani plavi vodonik se, iako se pravi od fosilnog gasa, smatra energentom koji ima nizak sadržaj ugljenika, jer se tokom proizvodnje koristi tehnologija hvatanja i skladištenja ugljenika, kako bi se emisije CO2 skladištile ispod zemlje.

Strategija Komisije, predstavljena u julu prošle godine, prepoznala je ulogu plavog vodonika, rekavši da će on biti potreban za rast tržišta i utvrđivanje puta ka vodonikovoj ekonomiji, koja se u potpunosti oslanja na obnovljive izvore.

Nemačka se nalazi usred debate o ulozi plavog vodonika u energetskoj tranziciji na putu ka potpuno obnovljivom energetskom sistemu.

Široki spektar industrija, od proizvodnje hemikalija do cementa i čelika nadaju se da će koristiti vodonik kao izvor energije sa niskim sadržajem uglljenika i na taj način dovesti svoje poslovanje do smanjenja emisija. Ali, oni su sve više zabrinuti da tržište vodonika neće moći da se poveća dovoljno brzo, ako je ograničeno samo na zeleni vodonik.

Malo je verovatno da će Nemačka ikada moći da isporučuje sav potreban vodonik isključivo iz obnovljivih izvora. Ograničavanje tržišta na jedan izvor od samog početka doneće više štete nego koristi, tvrdi Katarina Rajhen.

Samo će nemačkoj industriji čelika biti potrebno 12.000 turbina na vetar da svoju proizvodnju prebace na zeleni vodonik, istakla je ona, sugerišući da je malo verovatno da će se ekonomija vodonika zasnovana na obnovljivim izvorima uskoro desiti.

Plavi i tirkizni vodonik

U izveštaju koji je u petak (2. jula) predat nemačkoj vladi, nemačko vodonično veće dalo je snažnu podršku plavom vodoniku i vrši pritisak na Berlin da bi obezbedilo da bude pravilno zastupljen u pravnom okviru EU.

Izveštaj, kako prenosi Euractiv, takođe poziva EU da prizna takozvani tirkizni vodonik, koji je proizveden pirolizom prirodnog gasa, procesom koji stvara čvrsti ugljenik kao nusproizvod umesto CO2.

Ekološke grupe su sa svoje strane vrlo skeptične.

„Plavi vodonik iz fosilnog prirodnog gasa ili tirkizni vodonik iz pirolize nisu klimatski neutralni, pa oni ne mogu ni da budu ravnopravni sa zelenim vodonikom“, rekla je Verena Graichen, zamenik predsednika BUND-a, ekološke nevladine organizacije.

Graichen je član nemačkog saveta za vodonik i bila je među onima koji su glasali protiv u izveštaju dostavljenom nemačkoj vladi.

U izveštaju se navodi da sam zeleni vodonik neće biti dovoljan da dekarbonizuje nemačku industriju i izražava zabrinutost zbog nemačkog cilja da postane središte čistog vodonika.

„Nemačke i evropske kompanije su u dobrom položaju za proizvodnju ključnih komponenata za vodoničnu ekonomije, vozila, transportna rešenja, elektrolizatore i gorivne ćelije. Fokusiranje samo na zeleni vodonik ugroziće vodeću ulogu Nemačke i Evrope u razvoju tehnologije, i na kraju će, takođe, ugroziti i globalne klimatske ciljeve.“, rekla je Veronika Grimm, ekonomista u nemačkom Savetu za vodonik.

Evropa je trenutno uključena u trku da postane svetski lider u proizvodnji vodonika.

Grimm je zatražila da se projekti za vodonik označe kao važni projekti od zajedničkog evropskog interesa – klasifikacija koja će nacionalnim vladama omogućiti da finansiraju projekte bez potrebe da poštuju stroga pravila EU o državnoj pomoći.

Mišljenje Evrope je podeljeno

Debata oko vodonika u Nemačkoj stigla je i do Brisela.

„Možda je nacionalna strategija imala najjači uticaj na rasprave o vodoniku u Briselu“, rekla je Eleonora Moro iz E3G, istraživačkog centra za klimu.

Prošle godine su se države članice EU sukobile oko toga koju vrstu vodonika treba da podrže, sa dva suprotstavljena tabora – onima koji podržavaju zeleni vodonik, proizveden isključivo iz obnovljive električne energije i onima koji podržavaju širu definiciju energije sa niskim sadržajem ugljenika, koja takođe uključuje nuklearnu energiju i dekarbonizovane gasove.

Na kraju, zemlje EU su ostavile po strani svoje razlike, odlučivši da se usredsrede na napore da „brzo povećaju tržište vodonika na nivou EU“.

Evropski parlament je zatim započeo raspravu, izlažući dalje podele u Evropi oko toga koju vrstu vodonika EU treba da podrži.

Izvor: Euractiv.com

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.