Počela sa radom najveća plutajuća vetroelektrana na svetu

Objekat opisan kao najveća plutajuća vetroelektrana na svetu proizveo je prvu električnu energiju tokom vikenda. U saopštenju od ponedeljka, predstavnici norveške energetske kompanije Ekvinor koja je poznata po radu u industriji nafte i gasa, saopštili su da je proizvodnja električna energije iz vetroelektrane Hajvind Tampen uspostavljena u nedelju popodne. Procene su da će ova vetroelektrana smanjiti godišnje emisije CO₂ koje emituju platforme Snore i Gullfaks za 200.000 tona.

Norveška kompanija Ekvinor je završila projekat izgradnje „najveće plutajuće vetroelektrane na svetu“. Vetroelektrana Hajvind Tampen je pre dva dana počela sa isporukom električne energije iz svojih turbina.

Plutajuća vetroelektrana Hajvind Tampen će snabdevati električnom energijom postrojenja na naftnim i gasnim platformama u Severnom moru. Ekvinor je rekao da su prve količine električne energije dobijene iz vetroelektrane Hajvind Tampen poslate na naftno i gasno polje Gullfaks.

„Ponosan sam što smo sada započeli proizvodnju električne energije u vetroelektrani Hajvind Tampen, prvoj norveškoj i najvećoj plutajućoj vetroelektrani na svetu“, rekao je Geir Tungesvik, izvršni potpredsednik kompanije Ekvinora.

Vetropark Hajvind Tampen se nalazi oko 140 kilometara od obale Norveške, gde se dubine vode kreću u rasponu od 260 do 300 metara.

Predviđeno je da sedam turbina vetroparka budu puštene u rad 2022. godine, dok će preostale četiri biti postavljene 2023. godine. Kada ceo projekat bude završen, Ekvinor tvrdi da će imati sistemski kapacitet od 88 MW.

Pored Ekvinora, druge kompanije uključene u projekat su Var Enerdži, INPEKS Idemitsu, Petoro, Vinteršel Dea i OMV.

Ekvinor je rekao da se očekuje da će Hivind Tampen zadovoljiti oko 35% potražnje za električnom energijom na poljima Gullfaks i Snore. „Ovo će smanjiti emisiju CO2 koje emituju naftna i gasna polja za oko 200.000 tona godišnje“, dodala je kompanija.

Međutim, upotreba plutajuće vetroelektrane za pokretanje proizvodnje fosilnih goriva verovatno će izazvati određene kontroverze.

Industrija u nastajanju

Ekvinor je rekao da su turbine u Hajvind Tampenu postavljene na plutajuću betonsku konstrukciju, sa zajedničkim sistemom za privezivanje. Jedna od prednosti plutajućih turbina je to što se mogu instalirati u dubljim vodama od onih sa fiksnim dnom.

Još 2017. godine, Ekvinor je počeo sa radom u Hajvind Skotland, postrojenju sa pet turbina, kapaciteta 30 MW, koje naziva prvim plutajućim vetroparkom na svetu.

Od tada su brojne velike kompanije napravile korake u sektoru.

U avgustu 2021. godine, kompanije RWE Renevabls i Kansai Elektrik Pauer potpisali su sporazum o proceni izvodljivosti „velikog plutajućeg projekta na moru“ u vodama kod japanske obale.

U septembru te godine, norveška kompanija Statkraft objavila je dugoročni ugovor o pokretanju projekta plutajuće vetroelektrane kapaciteta 50 MW,  na obali Aberdina u Škotskoj.

Nekoliko meseci kasnije, u decembru 2021, objavljeni su planovi za tri velika razvoja vetroparkova na moru u Australiji, od kojih dva žele da uključe tehnologiju plutajućih vetroturbina.

Ranije ove godine, Bela kuća je saopštila da cilja da implementira 15 GW kapaciteta plutajućih vetroparkova na moru do 2035. godine.

„Bajden-Harisova administracija pokreće koordinirane akcije za razvoj novih plutajućih platformi na moru. Nove tehnologije čiste energije će pomoći Sjedinjenim Državama da prednjače u oblasti plutajućih vetroelektrana“, navodi se u saopštenju, koje je takođe objavilo američko Ministarstvo unutrašnjih poslova u to vreme.

„Razvojem tehnologije plutajućih vetroparkova otvoriće nove mogućnosti za iskorišćenje energije vetra na obalama Kalifornije i Oregona, u zalivu Mejna i šire“, dodaje se u saopštenju.

Izvor: CNBC

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti