U Hrvatskoj će, kako se očekuje, visoka stopa inflacije u 2022. godini od 10,8 odsto, pokrenuti povećanje cena određenih usluga u ovoj godini, u skladu sa tim procentom. To se odnosi i na Hrvatsku elektroprivredu (HEP), koja će  1. prvog marta povećati cene za potrošače iz kategorije poduzetništva.

Organizacioni deo HEP grupe – HEP Snabdevanje, ovih dana je obavestio manji broj svojih kupaca iz kategorije preduzetništva o promeni cene električne energije zbog povećanja godišnjeg indeksa potrošačkih cena. Reč je o kupcima koji imaju aktivne ugovore sa fiksnom cenom, sklopljene u periodu pre izbijanja aktualne energetske krize i enormnog porasta veleprodajnih tržišnih cena električne energije.

Cene i dalje ispod limita

Važno je naglasiti da svi pomenuti kupci imaju ugovorenu cenu znatno nižu od cene koja je limitirana Uredbom Vlade o otklanjanju poremećaja na domaćem tržištu energije, otkrivaju iz HEP-a. Dodaju da će i nakon promene cena od 1. marta one i dalje biti niže u odnosu na cene koje su limitirane Uredbom Vlade, a koju je Vlada donela kako bi poduzetništvo i domaćinstva zaštitila od velikog porasta cena električne energije.

Promena cena, kako ističu iz HEP-a, zasniva na odredbi ugovora – Uslovima snabdevača, prema kojoj HEP može da koriguje cene jednom godišnje, s tim što je korekcija moguća u visini promene (povećanja) godišnje stope indeksa potrošačkih cena koju objavljuje Državni zavod za statistiku, odnosno stope inflacije.

Finansijski teret

Iz ove kompanije naglašavaju da kupci koji su obavešteni o promeni cene imaju pravo da u roku od osam dana izveste HEP o neprihvatanju novih cena i nameri o raskidu ugovora. U tom slučaju kupci mogu da raskinu ugovor bez plaćanja naknade za prevremeni raskid ugovora.

Malo je verojatno da će to učiniti s obzirom na to da će im cene i dalje ostati ispod limitirane, odnosno zaštićene cene koju je Vlada odredila u sklopu mera borbe protiv inflacije.

Ipak, HEP upozorava na to koliki je finansijski teret pao na tu kompaniju kad su limitirane cene kao i da se moraju preduzeti mere koje će popraviti njihovu finansijsku situaciju. Hoće li to značiti i poskupljenje struje za domaćinstva i preduzetništvo od 1. aprila, još nije poznato, mada će se tako nešto teško izbeći pogotovo ukoliko Vlada ne osmisli kompenzaciju za tu kompaniju.

Iz HEP-a otkrivaju da „finansijski teret koji HEP grupa podnosi zbog realizacije mera iznosi oko 900 miliona evra. Na tu državnu kompaniju je pao najveći teret mera Vlade, kojima su ograničene cene gasa, električne i toplotne energije za domaćinstva i preduzetništvo. Zato upozoravaju na neophodnost da se preduzmu mere kako bi se njihova finansijska situacija popravila.

Tržište gasa

Za poslovanje HEP-a važno je da se u okvirima Uredbe i paketa mera Vlade i važećih propisa koji regulišu odnos snabdevača i kupaca električne energije, preduzmu aktivnosti usmerene na poboljšanje finansijskih pokazatelja, poručuju iz HEP-a. Time indirektno sugerišu da bi nastavak primene sadašnje uredbe teško izdržali.

Vladine mere, odnosno uredba kojom su cene limitirane, važiće do 31. marta. Iz Vlade su već najavili da rade na novom paketu mera, ne otkrivajući detalje. Cene gasa na tržištima su se u međuvremenu vratile na nivo pre rusko-ukrajinskog rata i pre energetske krize. Međutim, cene električne energije i dalje su visoke, a HEP očigledno više ne može da podnose teret prodaje po cenama koje su niže od onih po kojima je kupovao energente na tržištu.

Model za prevazilaženje gubitaka

Svojom porukom o tome da će u okviru uredbe i važećih propisa preduzeti aktivnosti za poboljšanje finansijskih pokazatelja HEP-a, ta kompanija poručuje da bi trebalo omogućiti da se od 1. marta ili povećanje cena za domaćinstva i preduzetništvo, ili da se pronađe neki drugi način da država kompenzuje gubitke koje HEP ima zbog primene tih nižih cena.

Vlada bi, eventualno, mogla da zadrži aktualnu cenu električne energije, a da stopu PDV-a snizi sa 13 odsto na pet odsto, pa bi razlika bila svojevrsna kompenzacija HEP-u. Ipak, pitanje je u kojoj meri bi se time stvorio manjak u državnom budžetu koji i dalje odvaja viske iznose za druge intervencije na tržištu.

Izvor: Novi list