Podmorski kabl povećao gubitke struje u prenosnoj mreži Crne Gore

Na distributivnoj i prenosnoj mreži u crnogorskom elektroenergetskom sistemu prošle godine je izgubljeno 15 odsto proizvedene električne energije. U Analiza energetskog bilansa za 2020. je navedeno da je porast gubitaka u prenosnoj mreži direktna posledica povećanog tranzita električne energije, nakon puštanja u eksploataciju podmorskog kabla između Crne Gore i Italije.

Sve elektrane u Crnoj Gori prošle godine su proizvele 3.225 gigavatčasova (GWh) električne energije a iz uvoza je obezbeđeno još 85 GWh, od čega je potrošeno ukupno 2.819, dok su na mreži izgubljena 492 GWh, pokazuje Analiza energetskog bilansa za 2020. godinu Ministarstva za kapitalne investicije Crne Gore.

Ovi podaci pokazuju da je na mrežama izgubljeno 15 odsto proizvedene električne energije.

Iz svih malih hidroelektrana, računajući i osam onih koji su od ranije u vlasništvu Elektroprivrede Crne Gore, poput Glave Zete, Slapa Zete… kao i 24 nove – privatne, proizvedeno je ukupno 99 GWH, što čini tri odsto ukupne proizvodnje. Gubici na mrežu su čak pet puta veći od proizvodnje svih malih hidroelektrana (MHE).

Vlasnici 13 privatnih preduzeća koje ukupno imaju 24 male hidroelektrane prošle godine su, prema podacima Crnogorskog operatera tržišta električne energije (COTEE), dobili podsticaje sa računa svih potrošača u iznosu od 3,8 miliona eura. Dok je EPCG za samo jednu svoju, koja je prošle godine ušla u sistem podsticaja, dobila 83.000 evra.

Ovi podaci ukazuju da elektroenergetski sistem Crne Gore nema nikakve bitne koristi od ovih malih hidroelektrana, zbog kojih je napravljena velika šteta na dvadesetak malih reka i potoka u planinskom delu Crne Gore i zbog kojih brojne grupe meštana i ljubitelja prirode godinama protestvuju.

Ovogodišnjim energetskim bilanskom bilo je predviđeno da sve male hidroelektrane proizvedu 153 GWh, ali su zbog nepovoljne hidrološke situacije, manjka kiša, imale pad od 36 odsto. Ovi podaci ukuzuju i da je proizvodnja električne energije iz malih hidroelektrana vrlo nestabilna i da se energetski sistem ni na ove količine ne može osloniti.

Jedinu korist od ovih malih elektrana imaju njihovi vlasnici, koji po ugovorima sa bivšim vlastima imaju zagarantovane visoke otkupne cene struje, koje plaćaju svi potraošači, jer se te subvencije nalaze kao posebna stavka na računima. Nova Vlada je od decembra pokrenula prve raskide ugovora o koncesijama za gradnju malih hidroelektrana, ali je dobila i prve tužbe za naknadu štete.

Vetroelektrane stabilniji izvor struje od mHE

Vetroelektrane su se pokazale kao mnogo kvalitetniji izvor električne energije, jer su dva vetroparka Krnovo i Možura, proizveli ukupno 306 GWh ili 9,5 odsto ukupne proizvodnje. Gradnju ovih vetroelektrana pratile su sumnjive korupcionaške afere i vlasnici skriveni iza of-šor firmi, ali protesta zbog ekologije nije bilo. Vlasnici ova dva vetroparka prošle godine su od subvencija sa računa za struju dobili 15,3 miliona eura. Vetroelektrane su se pokazale i kao stabilan proizvođač, jer su imale vrlo mali pad u odnosu na planiranu proizvodnju od 312 GWh.

U Crnoj Gori sada postoji pet privatnih malih solarnih elektrana koje su proizvele svega 2,6 GWh ili 0,08 odsto ukupne proizvodnje. Vlasnici ovih solarnih elektrana prošle godine su dobili ukupno 179.000 evra iz sistema subvencija. Proizvodnja struje od sunca trebalo bi, značajno, da se poveća kada se završi izgradnja solarne elektrane Briska gora, koju treba da gradi Elektroprivreda Crne Gore sa finskim partnerom. Njena predviđena godišnja proizvodnja iznosila bi 450 GWh, a treba da bude završena za četiri do pet godina.

Suša smanjila proizvodnju u velikim HE

Dve velike crnogorske hidroelektrane su prošle godine značajno smanjile proizvodnju zbog manjka kiše. HE Perućica je umesto planiranih 920 proizvela 672 GWh, što je pad od 27 odsto, dok je HE Piva umjesto 750 isporučila 13 odsto manje ili 657 GWh.

Najveći proizvođač u elektroenergetskom sistemu Crne Gore, ali nažalost i najveći zagađivač je Termoelektrana Pljevlja, koja je prošle godine proizvela 1.487 GWh ili 46 odsto ukupne proizvodnje. TE je prošle godine imala i rast proizvodnje od 13 odsto ili 170 GWh u odnosu na plan, čime je delimično pokriven manjak u proizvodnji hidroelektrana.

Termoelektrana ima zastarelu i ekološki više neprihvatljivu tehnologiju, zbog čega joj je neophodan remont. Evropska energetska politika želi da zabrani rad novih termoelektrana, a da se zastarele ugase ili modernizuju, kako bi bila smanjena emisija štetnih gasova.

TE Pljevlja – kasni se sa modernizacijom

Energetska zajednica Jugoistočne Evrope Crnoj Gori je 2016. godine odobrila još 20.000 sati rada sa sadašnjom zastarelom tehnologijom. Prethodna Vlada taj period nije iskoristila da završi njenu rekonstrukciju, već su tendersku proceduru završili tek prošle godine, kada je izabran izvođač – konzorcijum kojeg predvodi kineski DEC, a u njemu su i podgoričke firme Bemax, BB Solar i Permonte. Prema ranijoj računici tih 20.000 odobrenih sati sa starom tehnologijom je trebalo da istekne krajem prošle ili početkom ove godine, ali iz EPCG još nisu saopštili taj podatak.

Nova Vlada je zbog toga morala pokrenuti pregovore sa EU da se Crnoj Gori odobre novi sati rada za TE sa starom tehnologijom, kako bi izbegla sankcije i mogući prestanak rada najvećeg proizvođača električne energije. Ti pregovori su još u toku. Modernizacija TE, prema projektu, trajala bi dve godine.

Korona smanjila potrošnju za devet odsto

Ukupna neto potrošnja u prošloj godini iznosila je 2.819 GWh, što je za 270 GWh ili devet odsto manje od plana.

Do smanjenja je došlo u svim kategorijama potrošnje a razlozi su značajno smanjenje turističke posete kao i slabija aktivnost privrede usled pandemije.

Najveći direktni potrošač, Kombinat aluminijuma je umesto planiranih 610 potrošio 577 GWh, Želzara Toščelik je smanjila potrošnju sa 37 na 27 GWh, a Železnica sa 21 na 12 GWh.

U sektoru domaćinstava potrošnja je smanjena za deset odsto – sa 1.370 na 1.241 Gwh. Ostali potrošači na niskonaponskoj mreži potrošili su 516 umesto planiranih 570 GWh, a potrošači na srednjem naponu 427 umjesto planiranih 464.

Gubici manji za 2,8 odsto u odnosu na 2019. godinu

Ukupni gubici su iznosili 492 GWh, što je za 31,87 GWh ili šest odsto manje od plana, a za 2,8 odsto manje od ostvarenih u 2019. godini.

Gubici na distributivnoj mreži (EPCG-CEDIS) iznosili su 328 GWh, što je na nivou plana, a za 7,6 odsto manje u odnosu na 2019. godinu. Dok su gubici na prenosnoj mreži iznosili 163 GWh, što je za 31 GWh ili 16 odsto manje od plana, a za 8,6 odsto više u odnosu na 2019. godinu.

Deo takozvanih tehnički prihvatljivih gubitaka, koje određuje Regulativna agencija za energetiku, nalazi se na računima građana, a deo izgubljene energije ide na štetu energetskih kompanije EPCG i Crnogorskog elektroprenosnog sistema.

U analizi je navedeno da je rast gubitaka u prenosnoj mreži direktna posledica povećanog tranzita električne energije, nakon puštanja u eksploataciju podmorskog kabla između Crne Gore i Italije. Navedeno je da ovi gubici ne opterećuje domaće potrošače već se pokrivaju na osnovu Međunarodnog ugovora – ICT mehanizam.

Izvor: Bankar.me

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.