Podrška pravednoj tranziciji

„Klimatske promene su ovde i sada. Moramo da pređemo na ekonomiju sa nultom emisijom što je pre moguće“, rekao je na COP26 Ludovik Voet, sekretar Evropske konderacije sindikata (EKS), koja je glas radnika i predstavlja 45 miliona članova iz 89 sindikalnih organizacija u 39 evropskih zemalja. EKS poziva na sveobuhvatniji okvir pravedne tranzicije, kako bi klimatske ambicije odgovarale društvenim izazovima. Ili ćemo svi zajedno delovati, gde će se čuti snažan glas radnika i njihovih organizacija, ili od pravednosti neće biti ništa.

Svet je izgleda zapao u ćorsokak. Sa jedne strane različiti interesi, sa druge potreba za globalnom akcijom za spašavanje Planete od štetnih posledica klimatskih promena. Kako to postići i kako nemoguću misiju učiniti mogućom ili bar izvesnom? Sva oprečnost stavova došla je do izražaja i na Konferenciji UN o klimatskim promenama COP 26, koja se upravo održava u Glazgovu.

Razvijene zemlje, vlasnici energetskih izvora i najveći izvoznici energenata, a sa druge strane oni koji su zavisni od uvoza i čija ekonomija bi stala ukoliko bi se lanci snabdevanja presekli. A tu su i zemlje u razvoju, ona tiha i siromašna većina, čijim suzama niko ne veruje.

Nuklearke : TE

U potrazi za rešenjem, a svesni da obnovljivi izvori energije (OIE), poput sunčeve energije ili energije vetra ne mogu da obezbede stabilno snabdevanje na dug rok, sve je više zagovornika nuklearne energije. Ako nuklearka snage 1.000 megavata potroši godišnje 50 tona urana, a poizvede 500 kubnih metara radioaktivnog otpada, čini se da je pozitivan skor na njenoj strani u odnosu na termoelektranu iste snage, koja potroši 2,5 miliona tona uglja, proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 6.000 tona prašine i 400.000 tona pepela.

Nuklerna energija jeste čistija, ali šta sa skladištenjem nuklearnog otpada i sa rizicima i mogućim katastrofama sa nesagledivim posledicama na životnu sredinu, na ljude i živi svet koji se nalazi ne samo u neposrednoj blizini, već hiljadama i stotinama hiljada kilometara daleko.

Iako se govori o znatno unapređenim tehnologijama sa minimalnim rizicima, u ovakvim slučajevima i minimum minimuma zabrinjava. Naša sećanja na katastrofu u Černobilju 1986. godine, kao i skoriju u Fukušimi još uvek su sveža. Iako se govori da su u pitanju greške ljudskog faktora, Fukušima je posledica snažnog zemljotresa, znači prirodne katostrofe, koje su u statistikama sve češće – zemljotresi, poplave, požari, erupcije vulkana… A to se teško može kontrolisati.

Zagovornici nuklearne strategije za obuzdavanje klimatskih promena su one zemlje koje raspolažu najvećim brojem nuklearnih elektrana i sa najvećim udelom atomskih centrala u proizvodnji struje.

Guščije pero i lojanica su, ipak, istorija

Ali, šta je sa onima koji nemaju nuklearne reaktore ili, poput Srbije, koja ima moratorijum na izgradnju nuklearnih postrojenja, nasleđen od Jugoslavije iz 1989. godine? Pored toga, investiciona ekvilibristika prilično je komplikovana, zahtevna i veoma skupa. A nema ni dovoljno kadrova.

Možda bi rešenje bilo razvoj uz potpuno čiste tehnologije, što podrazumeva i tzv. odrazvoj, odnosno regresiju čiji zagovornici i poslenici potpune zaštite životne sredine rado vole da nas podsećaju na april prošle godine, kada je veći deo sveta bio zaključan a priroda se zaista oporavila. Ali, bez obzira što nekada izaziva prijatna razmišljanja o pisanju guščijim perom uz lojanicu, nešto što se zahuktalo ne može da stane, odnosno privreda mora dalje da se razvija.

Sem sindikata radnike niko ne pominje!

Važno pitanje je: Gde su radnici u svim ovim zahtevima, obećanjima, strategijama, zelenim dogovorima? Da li će oni moći da dobiju deo zasluženog kolača kroz „pravednu tranziciju“, ili će od ove kovanice ostati samo tranzicija? A u tom slučaju zna se ko će ostati „kratkih rukava“.

Smernice Međunarodne organizacije rada (MOR) iz 2015. za pravednu tranziciju, o kojima su pregovarale vlade, poslodavci i njihove organizacije, kao i radnici i njihovi sindikati, uspostavile su globalno razumevanje pojma „pravedna tranzicija“. Opisuju ga kao proces „ka ekološki održivoj ekonomiji“, kojom „treba da se dobro upravlja i da doprinese ciljevima pristojnog rada za sve, socijalnog uključivanja i iskorenjivanja siromaštva“.

Svesni da efekti klimatskih promena nesrazmerno utiču na siromašne i mogu pogoršati ekonomske, rodne i druge društvene nejednakosti, uključujući one koje su rezultat diskriminatorne prakse, sindikati se zalažu za tranziciju i prilagođavanje, koje je potpuno inkluzivno i koristi najugroženijima – kroz pravedniju raspodelu resursa, poboljšano ekonomsko i političko osnaživanje, poboljšanje zdravlja i blagostanja, otpornost na šokove i katastrofe i pristup razvoju veština i mogućnostima zapošljavanja.

Stoga se i četrnaest vlada – uključujući Sjedinjene Države, Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju – potpisalo na COP 26 da podrže društvenu „pravednu tranziciju“ ka nultim emisijama.

Glas radnika

„Klimatske promene su ovde i sada. Moramo da pređemo na ekonomiju sa nultom emisijom što je pre moguće“, rekao je na COP26 Ludovik Voet, sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS), koja je glas radnika i predstavlja 45 miliona članova iz 89 sindikalnih organizacija u 39 evropskih zemalja.

„To će izazvati ogromne promene u zapošljavanju sa gubitkom radnih mesta u industriji fosilnih goriva i mnogi drugi poslovi će morati da se radikalno transformišu. To će doneti i nove mogućnosti zapošljavanja. A to treba da budu stalni i pristojno plaćeni poslovi sa dobrim uslovima. Hitne i efikasne klimatske akcije moraju biti kombinovane sa akcijom za predviđanje i upravljanje promenama u zapošljavanju, tako da nijedan radnik i nijedna zajednica ne budu ostavljeni po strani“, poručio je Voet.

Deklaracija

Deklaracija[1] koju je potpisala i Evropska komisija zalaže se za zeleni rast, dostojanstven rad i ekonomski prosperitet u prelasku ka nultoj emisiji. Naglašava se da pravedna tranzicija nije zamena jedne industrije drugom, već diverzifikacija ka održivijoj, otpornijoj i inkluzivnijoj ekonomiji u celini. Nameravamo da podržimo zemlje u razvoju i ekonomije u usponu, socijalne partnere i zajednice da diverzifikuju svoje ekonomije od zavisnosti od industrije sa intenzivnim ugljenikom i da pređu na ambiciozne, čiste, otporne puteve rasta i razvoja.

Zato nameravamo da to uradimo podržavajući ekonomski rast tih zemalja, stvaranje pristojnih i održivih zelenih radnih mesta i nove održive investicije dok, globalno, prelazimo na neto-nulu. Ovo se zasniva na posvećenosti pravednoj tranziciji utvrđenoj u Šleskoj deklaraciji u Poljskoj i Inicijativi za klimatske akcije za zapošljavanje. Želimo da radimo sa relevantnim međunarodnim organizacijama, uključujući MOR i druge. Ovo bi trebalo da uključi pristup savremenim tehnologijama, izgradnju kapaciteta i finansiranje, kao i politička rešenja za upravljanje tranzicijama na pravedan i inkluzivan način, rečeno je u Deklaraciji.

Zemlje potpisnice obavezale su se da će podržati šest koraka za socijalno pravednu tranziciju:

1. Nova radna mesta

Podrška radnicima u tranziciji za nova radna mesta.

Nameravamo da podržimo zajednice i regione koji su posebno ranjivi po pitanju zapošljavanja, kao i ekonomske i socijalne efekte globalne tranzicije od aktivnosti koje su intenzivne u emisiji ugljen-dioksida ka dekarbonizaciji.

2. Socijalni dijalog

Podrška i promovisanje socijalnog dijaloga i angažovanja zainteresovanih strana. Socijalni dijalog, kao i prava na radnom mestu su neophodni gradivni blokovi održivog razvoja i moraju biti u centru politika za snažan, održiv razvoj.

Prepoznajemo da razvoj efektivnih, nacionalno koherentnih, lokalno vođenih pravednih planova tranzicije unutar zemalja zavisi od efektivnog i inkluzivnog socijalnog dijaloga.

3. Ekonomska podrška

Razviti ekonomske strategije koje uključuju širu ekonomsku i industrijsku podršku osim čiste energije. Prepoznajemo da podržavanje pravedne tranzicije sa ekonomije sa intenzivnom emisijom ugljenika u neto-nultu budućnost ne samo da uključuje podršku čistoj energiji radi jačanja ekoloških osnova privrede, već zahteva i okvire koji omogućavaju i širu ekonomsku i industrijsku podršku za radnike, preduzeća, zajednice i zemlje da stvore održive, konkurentne ekonomije koje podstiču ekonomski rast sa efikasnim korišćenjem resursa, stvaraju prihode i pristojna radna mesta i smanjuju siromaštvo i nejednakost.

4. Radna mesta u lokalu

Promovisti lokalni, inkluzivni i pristojan rad. Cilj nam je da nova radna mesta i poslovi u tranziciji podrže stvaranje pristojnog, formalnog i održivog rada za ljude u njihovim lokalnim sredinama, što je povezano sa efikasnom podrškom za prekvalifikaciju i obuku, kao i  adekvatnu, inkluzivnu i održivu socijalnu zaštitu za one kojima je potrebna.

Ovo uključuje ciljne grupe u nepovoljnom položaju na lokalnom tržištu rada i zajednice, kao što su oni koji žive u siromaštvu, marginalizovane grupe, žene i radnici u neformalnoj ekonomiji kako bi se postigla tranzicija ka legalnom oblicima rada.

5. Ljudska prava

Podrška ljudskim pravima u globalnim lancima snabdevanja i važnost izgradnje klimatske otpornosti. Prepoznajemo da tranzicije takođe utiču na poslovanje u lancima snabdevanja i na zdravstvene, ekološke i šire društvene i ekonomske interese onih koji se ekonomski oslanjaju na te lance snabdevanja. Cilj nam je da se usredsredimo na to da postojeći lanci snabdevanja, kao i novi lanci snabdevanja potrebni za čistu tranziciju, stvore pristojan posao za sve, uključujući i najmarginalizovanije, i stvore ravnopravno zapošljavanje preko granica.

Nameravamo da unapredimo poštovanje ljudskih prava u skladu sa Univerzalnom deklaracijom Ujedinjenih nacija. Pozivamo preduzeća da obezbede da njihovi lanci snabdevanja budu oslobođeni kršenja ljudskih prava, uključujući sprovođenje korporativne dužne pažnje u skladu sa Smernicama OECD-a za multinacionalna preduzeća,

6. Izveštavanje

Izveštaj o naporima pravedne tranzicije u dvogodišnjim izveštajima o transparentnosti i NDC.

Izvještavanje o Pariskom sporazumu i pravednoj tranziciji: Nameravamo da uključimo informacije o naporima pravedne tranzicije, gdje je to relevantno, u naše nacionalne dvogodišnje izvještaje o transparentnosti u kontekstu izveštavanja o našim politikama i merama za postizanje našeg nacionalno određenog doprinosa.

Klimatska akcija nije samo ekološko pitanje

Deklaracija je ujedno priznanje da klimatska akcija nije samo ekološko pitanje, već ima i ogromne implikacije na radne ljude. Četrnaest potpisnika šalje snažan signal, a EKS upozorava da je vreme da sve vlade potpišu i da sednu sa sindikatima da to sprovedu. Evropska unija je dogovorila Fond za pravednu tranziciju od 17,5 milijardi evra za podršku regionima uglja i drugim industrijama koje su intenzivne u proizvodnji ugljenika, iako su budžet i obim manji nego što je potrebno.

EKS poziva na sveobuhvatniji okvir pravedne tranzicije, kako bi klimatske ambicije odgovarale društvenim izazovima. Poučeni ranijim iskustvom, sindikati pozivaju sve relevantne međunarodne organizacije da rade sa pristalicama ove Deklaracije na promovisanju njene implementaciju i pokažu napredak ka uključivanju ovih principa u strategije i programe.

Jer, potpisi i obećanja su jedno, a neposredna aktivnost, vidljivost koja zahteva i široki društveni konsenzus i dogovor drugo. Ko će ostati uskraćen ili po strani od ove pravedne tranzicije ostaje da se vidi.

Ili ćemo svi zajedno delovati, gde će se čuti snažan glas radnika i njihovih organizacija, ili od pravednosti neće biti ništa.

A za to vreme nekom nuklearka, nekom zatvaranje rudnika uglja – najverovatnije pre isteka rezervi, nekom zagađen vazduh i pepelište, a nekom gubitak radnog mesta, ozbiljno narušeno zdravlje i izostanak bilo kakve perspektive. A sve težeći ka zelenom održivom i inkluzivnom razvoju u vremenu koje neumitno curi. Samo da se u slučaju novih negativnih ili katastrofalnim efekata ne budemo ponovo iznenađeni i začuđeni.

[1] Potpisnici deklaracije su Belgija, Kanada, Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Španija, Švedska, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Evropska komisija.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

One Response

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti