Spisak namera i želja o diverzifikaciji

Namera 14 zemalja duž toka reke Dunav da pojačaju napore u smanjenju zavisnosti od energenata iz Rusije ozvaničena je u zajedničkoj deklaraciji, potpisanoj u slovačkim Košicama, gde se održava se forum podunavskih zemalja u sklopu Strategije Evropske unije za regiju Dunava, koja je okvir za razgovore i saradnju država iz tog područja.

“Intenziviraćemo napore u smanjenju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva pomoću diverzifikacije izvora energenata i pravaca isporuke”, navedeno je u objavljenoj deklaraciji.

Taj zakonski neobavezujući tekst usvojile su članice EU – Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Nemačka, Mađarska, Rumunija, Slovačka i Slovenija, kao i pet zemalja izvan Unije – BiH, Srbija, Crna Gora, Moldavija i Ukrajina.

Tekst deklaracije u skladu je s ranijom odlukom Evropske unije o postepenom napuštanju kupovine ruskog gasa, pišu u petak zagrebački mediji, navodeći kako Hrvatska to namerava da učini povećanjem kapaciteta LNG terminala na ostrvu Krku i potencijalnom gradnjom Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP).

Isplati li se Hrvatskoj IAP?

Hrvatska je, čiji se šef diplomatije Gordan Grlić Radman pridružio video-linkom sastanku u Košicama, navela da će na Krku proširiti kapacitet terminala za uvoz tečnog gasa sa sadašnjih 2,9 milijardi kubnih metara godišnje na 6,1 milijardu.

“Hrvatska je u jako dobroj situaciji kada je reč o smanjenju zavisnosti od ruskog gasa jer sada može da koristiti LNG terminal kao alternativno rešenje za opskrbu”, ocenila je analitičarka Regionalnog centra za istraživanja energetske politike (REKK) sa sedištem u Budimpešti.

Hrvatska je, kako navodi agencija Hina, zainteresovana i za gradnju Jonsko-jadranskog gasovoda (IAP) koji bi se protezao od Hrvatske preko BiH i Crne Gore do Albanije. Tu bi se spojio na Transjadranski gasovod (TAP) kojim gas iz Azerbejdžana dolazi preko Grčke do Albanije i ide dalje do Italije.

“To je plan koji Hrvatska već dugo razmatra. Ja, međutim, ne vidim budućnost gasa pa ne vidim kako bi Hrvatska profitirala izgradnjom tog gasovoda”, ocenila je Tot.

Evropska unija u sklopu svog “Evropskog zelenog plana” namerava da prestane sa korišćenjem fosilnih goriva, uključujući prirodni gas, nastojeći da se okrene obnovljivim izvorima energije.

U tom konteeksstu Tot ističe da “Hrvatska već ima osigurane isporuke gasa preko kontinentalnog dela jer ga može uvoziti iz Slovenije i Mađarske“, a uz to „ima i LNG terminal”.

“Ako Hrvatska želi da potroši novac na nešto, onda treba da ga uložiti u obnovljive izvore. To bi bio korak napred”, sugerisala je Tot.

Od 2027. bez ruskog gasa?

Evropska unija uvozi 50 odsto gasa iz Rusije, a mnoge njene države strahuju da bi Moskva, kao odgovor na njihovo slanje oružja Ukrajini, ove zime mogla da prekine isporuke. To bi dodatno povećalo cenu gasa domaćinstvima i industriji.

Evropska poverenica za energetiku Kadri Simson rekla je u junu da će blok od 27 zemalja-članica “biti spreman da živti bez ruskog gasa” najkasnije do 2027. godine.

Da bi se to ostvarilo poslednjih sedmica su ponovo oživele stare ideje o gradnji gasovoda u Evropi. Osim Jonsko-jadranskog, na stolu je i projekat Istočnomediteranskog gasovoda (EastMed) kojim bi gas iz podmorja Izraela i Kipra išao gasovodom preko Grčke dalje u EU.

Španija je u oktobru zatražila gradnju gasovoda (MidCat) koji bi se protezao od gasnih polja u Alžiru preko pokrajina Andaluzije i Katalonije do juga Francuske, a odatle dalje prema Nemačkoj.

Odgovor na pitanje ko bi finansirao taj gasovod za sada je nepoznanica. Države se nadaju novcu iz Evropske unije, ali Evropska investiciona banka (EIB), koja ulaže u projekte od strateške važnosti za EU, ne želi da finansira cevi za dostavu prirodnog gasa jer ga smatra štetnim za okolinu.

“Više ne podržavamo takvu strukturu namenjenu isključivo gasu”, poručila je savetnica u odeljenju EIB-a za klimu i energiju, dodajući da podržavaju „strukturu za zeleni hidrogen dobijen iz obnovljivih izvora”.

Zagovornici gradnje evropskih gasovoda tvrde da bi u početku cevima išao prirodni gas, ali da bi se kasnije njima distribuirali energenti dobijeni iz obnovljivih izvora.

“Ne znam. Nisam videla konkretan predlog izgradnje tih gasovoda, barem ne neki koji bi od nas (EIB) tražio da ga finansiramo”, citirala je Hina zvaničnicu Evropske investicione banke.

Izvor: Hina