Polarni medvedi putuju sve dalje u potrazi za hranom

Podaci istraživača pokazuju da se morski led iznad epikontinentalnog pojasa sve više povlači. Medvedi se premeštaju iz svog primarnog staništa i putuju dalje na sever u dublje vode gde ima manje hrane, što je doprinelo smanjenju njihove populacije za skoro 30%.

Poslednjih godina, polarni medvedi u Bofortovom moru morali su da putuju daleko izvan svojih tradicionalnih arktičkih lovišta, što je doprinelo smanjenju njihove populacije za skoro 30%.

Količina prostora koja im je potrebna za hranu i druge resurse, bila je oko 64% veća od 1999-2016.godine nego što je bila 1986-1998.godine, prema nedavnoj objavljenoj studiji u časopisu Ecosphere.

Ugrožen opastanak

„To što moraju da putuju dalje znači da ovi medvedi troše više energije što može da ugrozi njihov opstanak. Ako želimo da sačuvamo stanište ovih neverovatnih sisara, onda se moramo fokusirati na koren problema i usporiti globalne klimatske promene,“ rekao je Entoni Pagano, postdoktorski istraživač životne sredine Univerziteta u Vašingtonu i glavni autor studije.

Za studiju, Pagano i kolege iz američkog Geološkog zavoda koristili su podatke satelitskog praćenja da analiziraju obrasce kretanja ženki polarnih medveda od 1986. do 2016. godine u oblasti Boforovog mora severno od Aljaske.

Polarni medvedi putuju sve severnije

Njihov rad je pokazao da tokom poslednje dve decenije polarni medvedi moraju da putuju severnije od svojih tradicionalnih lovišta na epikontinentalnom pojasu da bi ostali na svom staništu morskog leda, koji se povlači.

Protežeći se oko 100 milja severno od Aljaske i Kanade, epikontinentalni pojas je stanište plitke vode koje sadrži obilje ribe kao omiljeni plen medveda odnosno foke.

Tokom ranog leta kada foke odvikavaju svoje mladunce, i kada su ujedno i najranjivije na napade medveda, polarni medvedi će često udvostručiti svoju telesnu težinu. Jer jedu masno meso.

Morski led iznad epikontinentalnog pojasa se sve više povlači

Podaci istraživača pokazuju da se morski led iznad epikontinentalnog pojasa sve više povlači. Medvedi se premeštaju iz ovog primarnog staništa za ishranu i putuju dalje na sever u dublje vode gde ima manje foka za plen.

„Kombinovani uticaj potrebe da se krećemo sve dalje i dalje na sever sa ledom tokom leta, a zatim da se vraćamo nazad u jesen i zimu dok se led smrzava, uzima veliki danak. Naš rad naglašava zabrinjavajući uticaj opadanja morskog leda na obrasce kretanja polarnih medveda,“ rekao je Pagano.

Promena u ponašanju

Još jedno zanimljivo otkriće studije je da se oko 20% populacije polarnih medveda u Bofortovom moru odriče svojih tradicionalnih lovišta na ledu tokom leta i jeseni. Ovi medvedi se kreću u unutrašnjost duž obale Aljaske i Kanade tražeći hranu kao što su leševi divljih životinja, bobice, a ponekad čak i leševi grenlandskih kitova koje na obali ostavljaju domorodački stanovnici koji love velike vodene sisare.

„Ponekad ćete videti 50 do 100 polarnih medveda koji se okupljaju oko leševa kitova i takmiče se međusobno za hranu. Kako se sve više medveda kreće kopnom, pretpostavlja se da će biti mnogo više konkurencije oko resurse kao hrane i verovatno će kenuti njihovo preživljavanje i drastično smanjivanje njihovog broja,“ rekao je Pagano.

Idući dalje, Pagano i njegove kolege iz Geološkog zavoda SAD planiraju da sprovedu dalja istraživanja polarnih medveda koji se kreću ka unutrašnjosti kako bi dobili bolju predstavu o tome kako se nose sa svojim novim kopnenim staništem.

Suzbijanje globalnih emisija ugljenika ključno

Najbolja stvar koju ljudi mogu da urade da pomognu u očuvanju oko 800 preostalih polarnih medveda u južnom Bofortovom moru jeste da se fokusiraju na suzbijanje globalnih emisija ugljenika koje su glavni uzrok povlačenja arktičkog morskog leda.

Nedavni rad na modeliranju je pokazao da ako se donesu propisi za smanjenje ovih emisija kako bi se izbeglo globalno zagrevanje veće od 2°C (ili 3,6°F), onda bi to moglo drastično da uspori opadanje staništa polarnih medveda na Arktiku, što bi zauzvrat pomoglo ovim životinjama da prežive.

Vredi se boriti

„Naići na polarnog medveda dok letite iznad Arktika u helikopteru je prelepo iskustvo Neverovatno su masivni i impresivni. Neverovatno je posmatrati ovu životinju koja je tako jedinstveno prilagođena da postoji u ovom surovom arktičkom okruženju. Vredne su truda koji će biti potreban da bi se očuvale,“ rekao je Pagano. „

Izvor: ScienceDaily

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti