Izgradnja Хidroelektrane (HE) Buk Bijela na Drini nema nikakve veze sa Crnom Gorom i ovaj projekat ne može biti remetilac odnosa u region, jer je u pitanju važan posao, od kojeg svi u BiH mogu imati korist.

Poručio je to za Glas Srpske premijer Republike Srpske Radovan Višković, koji je, reagujući na poslednje poruke iz Sarajeva u vezi sa tim, podvukao da se u ovom slučaju radi o veoma važnom projektu za celu BiH, te da ne može da veruje kako to neki ne mogu da shvate.

Izgradnja Buk Bijele bila je tema tokom sastanka ministarke inostranih poslova BiH Bisera Turković i potpredsjednika Vlade Crne Gore Dritana Abazovića, koji je došao u posetu BiH. Nakon razgovora je poručeno da su odnosi dve zemlje dobri, ali da situaciju komplikuje izgradnja Buk Bijele, projekta za koji se ideja rodila još u vreme bivše države. Abazović je poručio da će se kroz dijalog tražiti način za rešenje u vezi s izgradnjom HE, uz napomenu da je Crna Gora ustavom određena kao ekološka država i da mora voditi računa o zaštiti nacionalnih parkova, ali da veruje da će situacija biti prevaziđena te da neće doneti probleme između Sarajeva i Podgorice.

Višković, s druge strane, poručuje da nema ništa protiv da Turkovićeva i Abazović celi dan sede i razgovaraju, ali da bi oboje trebalo da znaju da je reč o projektu male hidroelektrane, na kojem rade Srpska i Srbija, koji nema nikakve veze sa Crnom Gorom, jer ne ulazi ni metar na crnogorsku teritoriju. Ukazao je da trenutno delovanje i Abazovića i Turkovićeve narušava odnose, a ne gradnja HE Buk Bijela.

„Svesni smo da će mnogi pokušavati da ospore taj projekat i samo mogu da kažem da je reč o važnoj investiciji za celu BiH. Grdno se varaju svi koji misle da je to samo projekat za Republiku Srpsku, a stalno nam govore da bi trebalo da što više električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora. A kada krenemo u tom pravcu, kritike ne prestaju. Da smo gradili visoku Buk Bijelu, imali bi pravo da komentarišu, a ovako i objekat i jezero i sve se nalazi na teritoriji Srpske”, kaže Višković.

Ključni problem je, smatra, činjenica da taj projekat Srpska realizuje sa Srbijom.

„Da to radimo sa bilo kim drugim, koji je njima mentor ili podoban, ne bi bilo problema, već bi aplaudirali”, dodao je Višković, naglasivši da je Srpska odgovorila i na pismo iz UNESKO-a.

Ekološka dozvola je, podsetio je, dobijena pre nekoliko godina, ispoštovane su sve procedure, a Crna Gora se nije u zakonskom roku oglasila.

„Ako se neko ne izjasni u datom roku, znači nema primedbe na dokument, a naknadna pamet je karakteristika ovih prostora”, zaključio je Višković.

Kamen temeljac za HE Buk Bijela, čime je ozvaničen početak gradnje ovog projekta, postavljen je sredinom maja. Reč je o projektu koji finansiraju elektroprivrede Srbije i Srpske, vrednom oko 220 miliona evra. Od kako je obelodanjeno opredeljenje da se konačno realizuju projekat, ne prestaju reakcije dela javnosti i nevladinog sektora iz BiH i Crne Gore, koji upozoravaju da nema svih saglasnosti i da su moguće posledice po životnu sredinu.

Gradnju Buk Bijele problemi prate od 1965. godine, kada se došlo na tu ideju, a zaustavljena je zbog spora između tadašnjih republika. Iz Crne Gore ukazuju na potencijalne opasnosti po reku Taru i Nacionalni park Durmitor, zbog čega su usvojili i određene rezolucije, koje idu u pravcu zabrane izgradnje.

Apelacija

Ustavnom sudu BiH decembra prošle godine predat je zahtev 24 poslanika Parlamenta BiH, u kome traže izjašnjenje suda o odluci Vlade Srpske o utvrđivanju uslova za dodelu koncesija za izgradnju i korišćenje hidroelektrana na Drini. U apelaciji je navedeno i da odluke u vezi sa državnom imovinom, poput reka na međunarodnim granicama, mogu biti donete isključivo na nivou BiH.

Radovan Višković je dodao da odluku po toj apelaciji očekuju u narednim danima.

Izvor: Glas Srpske