Poljoprivreda budućnosti: manje stoke, više dobrog mesa

Nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir želi da spoji zaštitu klime i proizvodnju hrane sa mirovnom politikom. Naposletku, svi bi od toga imali korist. Ali kako bi to trebalo da funkcioniše?

U kontekstu ukrajinskog rata i preteće nestašice hrane u Nemačkoj, ministar poljoprivrede Džem Ozdemir ne poziva samo na oštre sankcije Rusiji. On bi želeo da se ojačaju mali poljoprivrednici širom sveta i da se na taj način krene u borbu protiv gladi. Istovremeno smatra da ne bi trebalo popuštati i smanjivati napore u pogledu zaštite klime.

„Moramo da globalno borimo protiv klimatske krize. Upravo mi u Nemačkoj moramo prednjačiti u tome kao industrijska nacija“, rekao je Ozdemir za ARD.

I u Nemačkoj je poljoprivreda pogođena klimatskim promenama. Kvalitet žita trpi zbog nesnosnih vrućina, a sušna razdoblja i obilne kiše negativno utiču na žetvu. Od samih poljoprivrednika se traži da učine više za zaštitu klime.

Udeo poljoprivrede u emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte trenutno je veći od sedam odsto. Kako bi se do 2030. postigli samoproglašeni klimatski ciljevi, emisije štetnih gasova moraju nastaviti da padaju za oko deset odsto, izračunala je Nemačka agencija za zaštitu čovekove okoline.

Svi na dobitku?

Da li je to situacija u kojoj svi dobijaju? Prema navodima ministra poljoprivrede Ozdemira, važna komponenta bi bila ekspanzija organske, ekološke poljoprivrede. Do 2030. postotak poljoprivrednog zemljišta trebao bi da se sa sadašnjih nešto više od deset poveća na 30 odsto, kako su nemačke vladajuće stranke dogovorile u svom koalicionom sporazumu. Ozdemir je uveren da bi prestrukturisanje i konverzija stočarstva doprineli i zaštiti klime.

Cilj: manje svinja, goveda i peradi u boksovima, a više primerenog uzgoja u kojem stoka i perad imaju više prostora i više borave na otvorenom.

Ministar Ozdemir u tome vidi dobitak za sve strane i blagodet kako za čovekovu okolinu i životinje, tako i za poljoprivrednike i potrošače.

„Državni žig na pakovanjima mesa i mesnih proizvoda imaće za cilj da pomogne kupcima i da im ukaže na održiv i human uzgoj životinja, a postoje i planovi za finansijsku kompenzaciju poljoprivrednicima za prenamenu štala u prostor, koji bi bio više prilagođen životinjama“, kaže Ozdemir. O tome, kako bi to tačno izgledalo u Nemačkoj, još nema dogovora unutar koalicije (SPD, FDP i Zeleni).

Poljoprivredni eksperti: „Mora se hitno delovati!“

Kako bi zaštitio klimu, ekspert Harald Grete takođe zagovara drugačiji uzgoj stoke i peradi. Grete je agrarni inženjer na berlinskom univerzitetu Humbolt.

„Sveukupno se mora smanjiti i potrošnja mesa“, kaže Grete i poziva na „politički miks“. Po njegovom mišljenju, to uključuje više hrane biljnog porekla u zajedničkim ustanovama, te u vrtićima i školama. Trebalo bi takođe povećati stopu PDV-a na proizvode životinjskog porekla i smanjiti porez za biljne proizvode.

Ali i zaštita močvara takođe je ključna u zaštiti klime, ukazuje ministar Ozdemir. Upravo u tom domenu Harald Grete vidi veliku potrebu za delovanjem – za njega je zaštita močvara čak važnija od širenja organske poljoprivrede. Močvare se smatraju velikim rezervoarima ugljenika. Međutim, brojna močvarna područja su isušena i koriste se za poljoprivredu. U cilju ponovnog stvaranja močvara, čime bi se uštedeo CO2, savezna vlada već je pokrenula programe finansiranja.

Koliko su ovi ciljevi realni?

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Nemačke Joahim Rukvid zalaže se za zaštitu močvara, ali i nastavak njihovog korišćenja u domenu poljoprivrede. On ne želi da firme budu istisnute s močvarnih područja. Generalno smatra kako su poljoprivrednici voljni da rade na održiviji način u stočarstvu, ali i ratarstvu.

„Oslanjamo se na tehničke mogućnosti“, kaže Rukvid, „kako bi se tlo moglo efikasnije nađubriti i obrađivati na način koji štedi vodu“.

Prema Rukvidu, digitalizacija takođe igra važnu ulogu. Predsednik Udruženja poljoprivrednika Nemačke načelno je uveren da će klimatski ciljevi u poljoprivredi biti ostvareni.

S druge strane, ekspert Grete izražava oprezan optimizam. Političari su, kaže, „napravili male korake, ali još uvek ima velikih nedovršenih poslova“. Promene u načinu uzgoja životinja i vraćanje močvara, na primer, traže „hrabrost u kreiranju nove politike i formulisanju srednjoročnih i dugoročnih strategija“. Jer, ovo su zadaci, za čiju realizaciju je potrebno „nekoliko legislativnih razdoblja”. Grete pri tome naglašava da se klimatski ciljevi u poljoprivredi mogu ispuniti samo putem dugoročnih strategija. Uostalom, to je takođe važno za obezbeđivanje proizvodnje hrane.

Izvor: DW

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti