Poljoprivreda u raljama nepogoda

Urednik časopisa Agrobiznis Goran Đaković u razgovoru sa Jelicom Putniković kaže da poljoprivrednici mogu očekivati pomoć države i lokalne samouprave u otklanjanju pretrpljenih gubitaka usled elementarnih nepogoda. Smatra da je osiguranje ključno, iako poljoprivrednici u veoma malom broju osiguravaju svoje zasade i da Srbija u oblasti osiguranja poljoprivredne proizvodnje treba da kopira zemlje poput Nemačke.

Kiša, visoke temperature, oluje sa gradom i orkanskim vetrovima pravile su ovog proleća, a nastavile i početkom leta, velike štete u voćnjacima i na njivama u Srbiji. U pojedinim krajevima nevreme je opustošilo jagodišnjake, malinjake, voćnjake… a nisu bolje prošle ni oranice sa zasejanom pšenicom i drugim usevama.

I pored toga što ovakve elementarne nepogode nisu retkost u Srbiji, mada nam se čini, uvek, da je ova godina najgora, poljoprivrednici u veoma malom broju osiguravaju svoje zasade. U razgovoru za Energiju Sputnjika agroanalitičar i urednik časopisa Agrobiznis Goran Đaković kaže da poljoprivrednici mogu očekivati pomoć države i lokalne samouprave u otklanjanju pretrpljenih gubitaka. Ali, ističe da je osiguranje ključno, s tim da i država treba da se uključi pa da, na primer, subvencije za osiguranje sorti koje dospevaju u proleće i početkom leta isplati u prvoj polovini godine, kako bi se poljoprivrednicima pomoglo da prevaziđu ove gubitke.

Kaže, takođe, da bi država morala i da kontroliše procenu štete jer, to sada rade samo predstavnici osiguravajućih kuća.

Ne sporeći da nije idealno ni u svim zemljama Evropske unije, Italiji na primer, sagovornik Energije Sputnjika kaže da je posebno loša situacija na Balkanu, čak i u zemljama koje su članice EU, Hrvatskoj, na primer, zato predlaže kopiranje onoga što u oblasti osiguranja poljoprivredne proizvodnje rade zemlje poput Nemačke.

Suše, koje se periodično događaju svakih nekoliko godina svakako su, takođe, veliki problem i ratarima i voćarima. Podsećajući da se u Srbiji navodnjavaju veoma male površine Đaković sugeriše državi da više ulaže u navodnjavanje jer bi to, kako kaže, bilo višestruko isplativo i samim poljoprivrednicima i državi, koja bi imala povraćaj uloženih sredstava kroz veću proizvodnju poljoprivrednih proizvoda i naplatu poreza.

Unsplash

Ono što je kod nas u Srbiji novo, a u zemljama EU je već prepoznato kao veliki problem je to što mnogi smatraju da im je isplativije da na plodnim njivama „zaseju” obnovljive izvore energije (OIE) – solarne panele i vetrenjače. To, naravno, dovodi do toga da se smanjuju poljoprivredne površine za proizvodnju hrane a Đaković navodi da ova infrastruktura za proizvodnju OIE ugrožava i samu poljoprivrednu proizvodnju. Na primer, tamo gde su vetrenjače nema ptica, što dovodi do povećanja glodara, koji uništavaju useve na njivama.

Ističući da je neophodno naći ravnotežu između poljoprivrede i energetike Đaković navodi da je, na primer, na zemljištu lošijeg kvaliteta u redu postaviti solarne panele na visini takvoj da iskod njih ovce mogu da pasu travu. Ovce, inače, po njegovim rečima, vole da pasu u hladovini a neće oštetiti panele.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti