Poljoprivredna zemlja ne sme da postane „fabrika struje” umesto useva

Hrvatska je jedna od 10 zemalja EU koje su se odlučile za primenu agrosolarnuih elektrana u poljoprivredi. Hrvatska je postala deo zajednice zemalja koje ulažu značajan napor u razvoj agrosolara i na taj način efektivno povezuje dva glavna sektora društva i privrede - poljoprivredu i energetiku, istakao je Vedran Obućina, voditelj foruma.

U šibenskoj gradskoj biblioteci počeo je 4. Agromed mediteranski forum na temu „Agrosolari u poljoprivredi Mediterana“. Forum se sastoji od nekoliko panela na kojima učestvuju donosioci odluka iz Ministarstva poljoprivrede, predstavnici poljoprivrednika, proizvođača solarnih ćelija, stručnjaci iz oblasti energetike i agronomije, te predstavnici Grada Šibenika i Šibensko-kninske županije.

„Hrvatska je jedna od 10 zemalja EU koje su se odlučile za primenu agrosolarnuih elektrana u poljoprivredi. Hrvatska je postala deo zajednice zemalja koje ulažu značajan napor u razvoj agrosolara i na taj način efektivno povezuje dva glavna sektora društva i privrede – poljoprivredu i energetiku”, kaže Vedran Obućina, voditelj foruma koji se održava u krilu Instituta za evropske i globalizacijske studije. Naglašava kontradiktorna mišljenja u vezi sa primenom solarne energije na poljoprivrednom zemljištu. Generalno, trebalo bi da postoji dodata vrednost na poljoprivrednom zemljištu i dodatni prihod za poljoprivrednike, ali na primer u Francuskoj, gde se koriste, takođe postoji jaka struja koja zastupa stav da solarni paneli ne doprinose značajno poljoprivrednoj proizvodnji.

Solarni paneli iznad zemljišta

Naprotiv, po njima je više štete nego koristi, ali Obućina ističe da to mnogo zavisi od zemljišta na kome su izgrađeni. Postoji pitanje zaklanjanja useva ako se solarni paneli postavljaju iznad poljoprivrednih useva, ali još uvek nije jasno šta je pozitivno, a šta negativno. Mi to ne znamo i očekujem da ćemo nakon ovog foruma biti pametniji, kaže Obućina. On dodaje da u Dalmaciji još nemamo takve instalacije na poljoprivrednom zemljištu. Neki članovi OPG-a su se čak prijavili i za fondove EU, međutim, na pitanje da li bi o svom trošku preduzeli postavljanje solarnih panela, bez subvencija iz evropskih fondova, najčešći odgovor je bio negativan.

Vedran Obućina je posebno zadovoljan što su za četiri godine uspeli da okupe naučnike, poljoprivrednike i donosioce odluka za istim stolom. To su zaista ljudi koji su ključni u svojim sektorima. Možda ne vidite vezu između našeg foruma i odlučivanja, ali teme su takve da je nemoguće izbeći dokumente koji proizilaze iz ovih sastanaka, uvek sa aktuelnim temama.

„Mislim da je u Hrvatskoj, na takvom interdisciplinarnom nivou, retko ko govorio na ovaj način, zaključio je Obućina. Posle njega je govorio prof. dr. Anđelko Milardović, ko-voditelj foruma i direktor Instituta za studije globalizacije.

„Ovaj forum je deo generalnog projekta pod nazivom „Društvo globalnog rizika i nova društvena paradigma” pomenutog instituta. Pokušavamo da spojimo tehnologiju 21. veka, energiju i proizvodnju hrane. To je pobednički trougao ako je logički strukturiran. Zato smo i prešli na ovu temu, jer su hrana, energija i tehnologija glavni markeri nove geopolitike, zbog čega se i vode ratovi. Zato je svrha tribine da skrene pažnju na značaj sadržaja za društvo u celini. Forum je edukativan i nema drugih ambicija”, kaže Milardović.

Pravilno korišćenje sunčane energije

Zanimljivo zapažanje o korišćenju sunčeve energije u poljoprivredi dao je Marko Karoglan sa Agronomskog fakulteta u Zagrebu, koji sarađuje na agrosolarnom projektu koji je trenutno u procesu prijave za EU projekte.

„Mnogo je kontroverzi. Ako se agrosolari primenjuju tamo gde mogu da imaju pozitivan efekat, oni svakako dodaju vrednost poljoprivredi. Nasuprot tome, mogu naneti štetu ako su postavljeni tamo gde nema potrebe. Neophodno je doneti dobro razvijene uslove gde mogu da budu, a nakon toga, najmanje pet godina, potrebno je pratiti kako utiču na pojedine kulture”.

„Ipak, glavni strah je da će poljoprivredno zemljište biti zloupotrebljeno. Nešto slično se dogodilo u Italiji, koja je, uz Francusku, najdalje odmakla u primeni agrosolara, ali je vlast to suzbila. Dakle, zemlja ne sme da postane „fabrika struje” umesto useva. Zato nadzor treba da bude sistematičan!”, zaključio je KaroglaIzvor: Šibenski

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti