Iako niko ne dovodi u pitanje vrednost i značaj obnovljivih izvora energije, sam izgled modela i obim su predmet velikih debata širom EU.
Poslednjih godina fokus je bio na razvoju solarnih kapaciteta. I dok postavljanje solarnih panela na krovove kuća, zgrada i fabrika niko ne spori, koplja se lome oko samostalne solarne elektrane, koje su po pravilu veće instalisane snage i postavljene su na tlu.
U Hrvatskoj je skoro nemoguće dobiti dozvolu za postavljanje ovakvih elektrana na poljoprivrednom ili građevinskom zemljištu, a sada se situacija malo menja kroz hibridni agrosolarni sistem, koji podrazumeva da se struja i hrana proizvode na istoj površini.
Prvi takav model pušten je u rad u Ivancu kod Varaždina, gde bi, u investiciji od 10 miliona evra, sredinom sledeće godine trebalo da zaživi solarna elektrana instalisane snage 15 MW.
Bliska budućnost
Istovremeno, na tom zemljištu, površine koja je veća od 20 hektara, trebalo bi da se gaji oko 200 ovaca. Isti investitor planira još jednu veću elektranu u blizini na površini od 60 hektara, koja bi takođe tokom zime hranila travom pomenutih 200 ovaca. Pojedini energetski stručnjaci uglavnom pozdravljaju ovaj model, drugi smatraju da je u pitanju zloupotreba poljoprivrednog zemljišta.
Kako god bilo, agrosolari su u Hrvatskoj postali vrlo bliska budućnost, a interesno udruženje Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH) u septembru će predstaviti Studiju o potencijalu korištenja solarne energije u poljoprivredi i sektoru uzgoja slatkovodne ribe u Hrvatskoj. Za sada su poznati neki nacrti te studije, a OIEH je dao pregled značaja agrosolara za prevenciju prirodnih katastrofa kakvih smo svedoci proteklih dana i nedelja.
„Klimatske promene i razorni vremenski događaji postali su naša svakodnevica. Ne postoji sektor koji nije njima ugrožen, ali čini se da je poljoprivreda među najteže pogođenim. Nevreme sa kojim se hrvatska poljoprivreda suočava poslednjih nedelja nanelo je nemerljivu štetu, pre svega trajnim zasadima.
Udari vetra i grad uništili su drveće i voće, uzrokujući gubitke u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. U Evropi su se agrosolari pojavili kao inovativno i ekološki prihvatljivo rešenje ovog problema, koji omogućavaju inovativan pristup proizvodnji hrane i čiste energije na istom mestu, sa strateški postavljenim solarnim panelima na poljoprivrednom zemljištu, povrh poljoprivrednih zasada.
Istovremenom proizvodnjom hrane i energije iz obnovljivih izvora ostvaruje se dvostruka namena zemljišta, koja po efikasnosti i multifunkcionalnosti prevazilazi tradicionalne metode proizvodnje. Ali značaj agrosolara se ne manifestuje samo u dvostrukoj proizvodnji, njihov doprinos je mnogo širi“, navode u OIEH, na čijem je čelu direktorka Maja Pokrovac.
Dodaju da agrosolari postavljaju nove standarde u poljoprivredi u smislu povećanja otpornosti na klimatske promene jer je njihova ključna uloga u zaštiti poljoprivrednih zasada od nepovoljnih vremenskih uslova, kao što su intenzivno sunčevo zračenje, jaki vetrovi, jake kiše i grad.
Propuštena stvar?
Sa druge strane, Slavko Canjuga, vlasnik firme koja proizvodi opremu za energetska i industrijska postrojenja Hidromat iz Ivanca, i dalje ima ozbiljne zamerke na njih.
„Agrosolari su potpuni promašaj za naše uslove. Naravno, sve ide u PowerPoint prezentacije. Pored uništavanja poljoprivrednog zemljišta za ozbiljniju poljoprivrednu proizvodnju, ekološke devastacije i uništavanje pojedinih predela, trošićemo novac za podsticaje, a nećemo imati ni struje ni poljoprivrednih proizvoda od agrosolara, a cene onoga što ćemo proizvoditi biće izvan mašte“, ocenjuje Canjuga.
On dodaje da nije manje važno da agrosolarna poljoprivreda nužno zahteva daleko energičniji i teži fizički rad, vrlo često na visokim temperaturama od +40 stepeni Celzijusa. U Hrvatskoj jednostavno nema ljudi za daleko fizički lakše i bolje plaćene poslove ili oni koji se zalažu za agrosolarne sisteme žele da ih uvoze iz Nepala, Kine, Indije…“, dodaje Canjuga.
On dodaje da je problematičan i model agrosolarne elektrane u Ivancu jer bi, navodi, svako ozbiljno porodično poljoprivredno gazdinstvo ili porodica koja ima 30 hektara sopstvenog kvalitetnog zemljišta gajila od 5-10 puta više ovaca od ovih predviđenih 200.
Izvor: Poslovni dnevnik
