Nemci su pokrenuli inicijativu za denuklearizaciju Evrope. Oni žele da se nuklearna energija ukine, ne samo u njihovoj zemlji, gde će prestati da postoji 2022. godine, već i u celoj Evropskoj uniji. Oni ciljaju finansijski model, jer su protiv finansiranja nuklearnih projekata iz subvencija EU i nacionalnih mehanizama podrške. Ovo bi mogao biti način da Nemačka potkopa plan Poljske, koja namerava da finansira polovinu troškova svoje nuklearne energije domaćim subvencijama – što može biti oblik javne pomoći, koja podleže nadzoru Evropske komisije. Pored ovog nemačkog pritiska jedan od načina za podrivanje planova Poljske su i ekološke dozvole, nakon što se odaberu lokacije nuklearnih elektrana u Poljskoj.
Jedan od argumenata pokrenutih u raspravi o ovoj temi je da se Nemačka može osloniti na princip solidarnosti, koji je Sud Evropske unije podigao u rang propisa, tokom spora oko OPAL-a (Ostsee-Pipeline-Anbindungsleitung), gasovoda kojim se do potrošača u Evropi transportuje gas koji Severnim tokom 1 stiže u Nemačku. Gasprom je hteo da pumpa više gasa kroz tu cev i Evropska komisija se složila. Međutim, tu odluku je na sudu osporila Poljska, a naknadno je oborio Sud pravde na osnovu principa solidarnosti, koji kaže da nijedna odluka Evropske Komisije ne sme naštetiti interesima pojedinih država članica.
Zbog toga neki veruju da bi Nemačka mogla koristiti princip solidarnosti kako bi dovela u pitanje program nuklearne energije Poljske, jer Berlin veruje da je nuklearna energija u suprotnosti sa njenim interesima. Treba naglasiti da su konsultacije o Nuklearnom programu Poljske već završene i da je Nemačka učestvovala u njima. To znači da bi pokušaj urušavanja planova Poljske mogao biti preduzet u sledećim fazama poduhvata, pod uslovom da Poljaci uspešno sprovode projekat.
Olakšanje dolazi preko bare
Međutim, prema mišljenju Poljske, antinuklearni predlog Nemačke je protiv zakona EU.
„Sa formalne tačke gledišta, primena nemačkih postulata kršila bi evropski zakon na nekoliko nivoa. Više puta smo tvrdili, i u tome nismo sami, da je diskriminacija nuklearne energije u EU nespojiva sa principom tehnološke neutralnosti i energetskog suvereniteta država članica. Ni institucije EU, ni bilo koja država članica ne može zahtevati da se odabrani put dekarbonizacije napusti, sve dok on garantuje ispunjenje klimatskih obaveza“, objašnjeno je iz Ministarstva klime i životne sredine u izjavi za BiznesAlert.pl.
Prema Ministarstvu, „izuzeće bilo kog izvora energije sa niskom emisijom krši slobodu oblikovanja energetske mešavine, zagarantovane članom 194 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, koji, bez sredstava koja su raspoloživa za druge izvore, postaje samo formalna sloboda“.
Ministarstvo je upozorilo i da je „cilj Nemačke da nuklearna energija bude isključena iz takozvane zelene taksonomije EU, što bi značilo ograničenje, i na kraju isključenje finansiranja nuklearnih projekata od strane privatnih finansijskih institucija“.
Međutim, Poljaci imaju rešenje za ovaj problem. Žele da uvaže zahteve Nemačke prilikom izbora partnera, odnosno, pribaviće sredstva van Evropske unije. U tom kontekstu vredi detaljnije razmotriti model finansiranja nuklearne elektrane Černavoda u Rumuniji. Sufinansirana je od strane američke Ekim banke, sa kojom poljska banka Gospodarstva Krajovego i Ministarstvo za klimu i životnu sredinu sarađuju na razvoju modela finansiranja poljske nuklearne energije. To je jedan od razloga zašto se čini da su Poljaci još uvek naklonjeni Amerikancima. Uostalom, SAD su u stanju da obezbede finansiranje bez obzira na spletke oko nuklearne energije u Evropi.
Prema tome, evropski zakon može biti mač sa dve oštrice kada je u pitanju nuklearna energija u Poljskoj. Po mišljenju Varšave, još uvek ne može da „blokira atom”.
Što se tiče Severnog toka 2, tu postoji manje sumnji. Ukoliko se gasovod završi uprkos američkim sankcijama, čije je produženje najavila Bela kuća, i dalje će morati da se suoči sa novim preprekama, uključujući i propise EU. Severni tok 2 će morati da podleže gasnoj direktivi EU, koja podrazumeva razdvajanje, koje štiti tržište od zloupotrebe monopolista poput Gasproma. Dok ovaj zahtev ne bude ispunjen, cev neće smeti da pumpa gas.
Agencija Argus je već sugerisala da pre 2022.godine neće moći da počne isporuka preko Severnog toka 2. Ako kašnjenje bude duže, može se dogoditi da sporni gasovod počne da radi kasnije od poljsko-dansko-norveške Baltičke cevi, što će smanjiti zavisnost Poljske od ruskog gasa.
Istražni odbor za Severni tok 2
U isto vreme na pomolu se pojavljuje novo pravno sredstvo koje može potkopati Severni tok 2. Članovi evropske Energetske unije sarađuju po pitanju sprovođenja ciljeva organizacije, koji uključuju energetsku sigurnost i diverzifikaciju izvora energije i snabdevanja iz trećih zemalja, kako bi se smanjila zavisnost od uvoza energije. Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, na koji se pozvalo poljsko Ministarstvo za klimu i životnu sredinu, omogućava Evropskom parlamentu da sazove istražni odbor zbog neispravne primene zakona EU.
Ukoliko Nemačka pokuša da blokira nuklearnu energiju, Poljska u teoriji može sazvati takav odbor u Evropskom parlamentu, koji je tradicionalno skeptičan prema Severnom toku 2. To bi moglo odložiti prenos gasa cevovodom, naravno, pod uslovom pre ga prethodno nisu zaustavile američke sankcije. Presedan OPAL-a, takođe, omogućava da se dovedu u pitanje projekat Severni tok 2 i OPAL-ov blzanac cevovod EUGAL, na osnovu zakona EU i prakse Suda pravde Evropske unije.
Izvor: BiznesAlert
Autor, Vojčieh Jakobih (Wojciech Jakóbik) je glavni urednik BiznesAlert.pl
