Poljska se teško rastaje od uglja

Poljska romansa sa ugljem stara je i duboka, bolni razvod se nazire jer, nastavak oslanjanja na ovaj energent nosi sve veće političke probleme i ekonomske troškove.

Iz uglja Poljska i dalje proizvodi oko tri četvrtine električne energije. Ova industrija zapošljava oko 100.000 radnika organizovanih u jake i politički moćne sindikate. Ali, Poljska je pod sve većim pritiskom tržišta, EU i njenog Zelenog sporazuma da se što brže izvuče iz uglja.

Vlada je smislila program za postupno ukidanje rudnika kamenog uglja do 2049. godine – godinu dana pre nego što bi cela EU trebalo da postane klimatski neutralna. Plan uključuje finansijsku podršku za kontinuiranu proizvodnju uglja do tada, zbog čega je malo verovatno da će Brisel odobriti tu državnu pomoć.

I dve elektroenergetske firme, koje su pod kontrolom države – Energa i Enea, takođe traže način da „izađu“ iz uglja. Ove kompanije su ranije ove godine odustale od gradnje Ostrołęka C, koja je trebalo da bude poslednje termoelektrana na ugalj. Problem je bio obezbediti finansiranje tog projekta. Sada je plan da se umesto uglja gradi elektrana na prirodni gas.

I druge kompanije imaju slične probleme.

„Danas je pronalaženje finansijskih sredstava gotovo nemoguće za kompanije koje u svom portfoliju imaju ugalj“, rekao je Vojček Dombrovski, izvršni direktor PGE, za Politico.

PGE je najveća poljska elektroprivredna kompanija, koja proizvodi oko 80 procenata svoje energije iz uglja. Njegova vodeća elektrana Bełhatov u centralnoj Poljskoj najveći je proizvođač emisije gasova sa efektom staklene baste u EU – ispuštajući više od 32 miliona tona CO2 godišnje u atmosferu iz dimnjaka kraj ogromnih rudnika lignita.

Zbog toga je kompanija smislila plan da svoja energetska postrojenja na ugalj izdvoji u zasebnu kompaniju, koja će nastaviti da koristi gorivo koje zagađuje do 2050. godine. Obnovljeni PGE, oslobođen balasta svojih elektrana koje zagađuju životnu sredinu, ubrzao bi prelazak na obnovljivu energiju. Cilj je da se 50 posto električne energije dobija iz obnovljivih izvora energije do 2030. godine, a svih 100 odsto do sredine veka.

Ali, ovaj plan se ne može realizovati bez političke podrške iz Varšave jer, poljska država je vlasnik 57 posto kompanije. Takođe je neophodna dozvola tela za konkurenciju Evropske komisije.

„Želimo da EU na te ideje gleda blagonaklono“, rekao je Dombrovski.

Ekološki aktivisti su skeptični prema ovim planovima PGE.

„Izdvajanje proizvodnih kapaciteta proizvodnje električne energije iz uglja bez postavljanja plana za zatvaranje elektrana nije ništa drugo nego prebacivanje prljave imovine iz jednog džepa u drugi. Ovo nema nikakve veze sa stvarnom i pravednom tranzicijom energetike. PGE pere ruke od odgovornosti za poljsku energiju i njenu budućnost", rekao je Pjotr Vojčik, energetski analitičar za Greenpeace.

Ova ideja, takođe, ljuti sindikate, koji su prošle nedelje optužili PGE da „ima za cilj nanošenje štete radnicima“ jer ovaj plan ugrožava na hiljade radnih mesta.

Ali, PGE nema puno izbora. Poskupljenje dozvola za emisije gasova sa efektom staklene baste u okviru EU sistema za trgovanje emisijama na oko 25 evra po toni predstavlja ogroman pritisak na poljske proizvođače električne energije.

Dombrovski kaže da su troškovi emisije PGE-a povećani sa jedne milijarde zlota (220 miliona evra) pre četiri godine na procenjenih šest milijardi zlota u 2020. godini.

„To je ogroman trošak za naše poslovanje. Hteli to ili ne, moramo promeniti svoj energetski miks“, rekao je prvi čovek PGE-a.

Prema nedavnoj analizi Embera, klimatskog think tanka, Poljska sada ima najviše veleprodajne cene električne energije u EU.

Razlog tome je kontinuirano oslanjanje Poljske na ugalj, dok su druge zemlje u stanju da iskoriste prednost obnovljivih izvora energije i pojeftinjenja prirodnog gasa zbog pandemije koronavirusa.

„Oslanjanje Poljske na skupi domaći ugalj znači da sada ima najskuplju električnu energiju u Evropi. Pošto je poljska vlada spremna da finansira neekonomične rudnike uglja i preuzme PGE-ove termoelektrane na lignit, javnost će skupo platiti poljsku zavisnost od uglja“ rekao je Dave Jones, energetski analitičar kompanije Ember.

Poljska je dugo zaostajala za zelenom energijom u poređenju sa drugim zemljama EU jer, proizvodi tek oko 13 procenata električne energije iz obnovljivih izvora, što je jedan od najnižih nivoa u uniji, navodi Ember.

PGE planira da se prebaci na postrojenja na gas, posebno za opštinske toplane, i da potroši 75 milijardi zlota da bi dostigla cilj da postane klimatski neutralna kompanija do 2050. godine – širenjem kopnenog vetroparkova, kao i obalnih instalacija na Baltičkom moru i fotonaponskih projekata.

Pri tome, ove pomene u domaćoj industriji dolazi kada se poljski rudnici uglja suočavaju sa sve većim finansijskim poteškoćama zbog jeftinije konkurencije iz inostranstva.

Poljska vlada je, takođe, veoma izolovana u odbrani uglja. To je jedina zemlja EU koja se nije složila sa domaćim ciljem klimatske neutralnosti do 2050. godine, što bi je moglo koštati izvesnih finansijskih sredstava EU, koja pomažu lakšu energetsku tranziciju.

Položaj Varšave postaće još teži u narednim mesecima ako EU odobri predlog za smanjenje emisije iz 2030. godine za 55 odsto umesto trenutnog cilja smanjenja od 40 odsto.

To ostavlja vrlo malo prostora za ugalj, koji će stvoriti sukob, jer i vlada i energetske kompanije žele sporiji pristup kako bi se rešile ovog problema.

„Napori da se ugasi konvencionalna energetika u Poljskoj su neekonomski i nerealni“, rekao je Dombrovski.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti