Pomorski transport u potrazi za alternativnim, zelenim gorivima

Pomorski transport u potrazi za alternativnim, zelenim gorivima

Pomorski transport ispušta milijardu tona emisije ugljenika godišnje. Da bi međunarodna pomorska organizacija (IMO) postigla svoje ciljeve, veliki deo međunarodne pomorske flote morao bi da pređe na goriva sa nultom emisijom CO2. Amonijak se nazire kao trajno rešenje ali je tri do sedam puta skuplji od konvecionalnog brodskog goriva.

Amazon i IKEA su postali jedni od najvećih pobornika među velikim kompanijama koje guraju okeansku pomorsku industriju da usvoji izvore goriva bez ugljenika za plovila do 2040. godine.

Pomorski  transport ispušta milijardu tona emisije ugljenika godišnje, prema Operativnoj grupi za čist vazduh (CATF), koja je sa Institutom Aspen radila na planu ubrzanja razvoja tržišta za isporuku bez emisija CO2 među najvećim svetskim vlasnicima teretnih brodova.Najava u saopštenju, koja treba da pokrene značajne ekološke akcije u pomorskom transportu uključivala je i pomoć drugih kompanija okrenutih potrošačima, kao što su Patagonia, Brooks Running, Inditek, Michelin, Unilever, Tchibo i Frog Bikes. U saopštenju nisu navedene kargo kompanije.

Međunarodna pomorska organizacija je 2018. godine postavila početni cilj smanjenja emisije CO2 iz međunarodnog transporta za najmanje 50% do 2050. u odnosu na 2008. godinu.

LNG kao prelazno rešenje, Amonijak kao trajno

Prema istraživanju Operativne grupe za čist vazduh, da bi međunarodna pomorska organizacija (IMO) postigla svoje ciljeve, veliki deo međunarodne pomorske flote morao bi da pređe na goriva sa nultom emisijom CO2. CATF je naveo amonijak kao verovatnu opciju za brodove, iako je primetio da je amonijak otprilike tri do sedam puta skuplji od konvencionalnog brodskog goriva.

Njihovo istraživanje, takođe, sugeriše ukapljeni prirodni gas (LNG) kao tranziciono rešenje. Ali samo kao prelazno gorivo. Navode i male nuklearne brodove kao nedovoljno istraženu opciju za budućnost. Procenjuje se da bi brodovi mogli da pređu na upotrebu LNG-a radi smanjenja CO2 za 15%. Ta brojka bi zavisila od „smanjenja curenja metana znatno ispod sadašnjeg nivoa“.

„Da bismo se borili protiv klimatske krize, moramo brzo dekarbonizovati pomorski transport“, rekao je Džonaton Luis, direktor transportne dekarbonizacije u CATF-u u saopštenju u kojem je najavio konzorcijum trgovaca.

CATF je u svom istraživanju naveo da je američko brodarstvo odgovorno za 80 miliona tona emisije CO2. Cifra koja se konstantno povećava. Da bi američka flota brodova ispunila rok 2050. godine upotreba morskog amonijaka morala bi dostići čak 47 miliona tona.

CATF predlaže proizvodnju amonijaka iz obnovljivih izvora energije (koji se naziva zeleni amonijak). Pored, kako kažu, pomoći u vidu nuklearne energije navode, kao rešenje, i zahvate skladištenja ugljenika u industriji, prilikom stvaranja plavog amonijaka (plavi amonijak nastaje proizvodnjom iz fosilnih goriva). Međutim, primećeno je da je još dug put do „upotreba amonijaka u pomorske svrhe“.

Trenutna proizvodnja amonijaka ima ugljenični otisak, uglavnom iz industrije đubriva.

Velike kompanije se okreću amonijaku

U martu ove godine, nekoliko velikih kompanija za prevoz tereta, uključujući Maersk, Fleet Management Limited, Keppel Offshore & Marine, Sumitomo Corporation i Iara International započele su studiju o lancu snabdevanja zelenim amonijakom u luci Singapur.

„Ne ispuštajući emisije CO2 pri sagorevanju, amonijak se već dugo smatra jednim od najperspektivnijih alternativnih goriva za brodove. Koji bi doprineo da se smanje emisije staklenih gasova (GHG) u brodskoj industriji“, navodi se u saopštenju grupe.

Do sada nije jasno koje bi mere mogle postići smanjenje emisija koje za cilj ima IMO. Ona su mnogo manja u odnosu na smanjenja koja su u skladu sa Pariskim sporazumom. Međutim, malo je verovatno da će to biti samo putem tehnologije, napisao je CATF u svom izveštaju o transportnoj dekarbonizaciji. Istaknuto je: „Prelazak na amonijak će zahtevati intenzivne globalno koordinisane napore“.

IMO je u martu 2018. godine implementirao sistem obaveznog prikupljanja podataka o potrošnji mazuta. Do 2025. godine postavio je cilj da novi izgrađeni brodovi budu 30% energetski efikasniji od onih izgrađenih do 2014. godine, prema planu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Amazon se posvetio smanjenju emisija

Tokom poslednjih nekoliko godina Amazon je pojačao svoju posvećenost smanjenju ugljeničnog otiska- Takođe je preuzeo veću kontrolu nad svojim ogromnim logističkim operacijama. U 2019. godini Amazon je prvi put obelodanio da će ispuniti ciljeve Pariskog sporazuma o klimi, upotrebom obnovljive energije i nove transportne tehnologije, poput električnih dostavnih vozila. To je 10 godina ispred vremenskog okvira u Pariskom sporazumu.

Među najznačajnijim ulaganjima u transport bez ugljenika je saradnja Amazona sa proizvođačem električnih vozila Rivian, koji je prikupio milijarde dolara od raznih investitora. Ovaj maloprodajni gigant planira da kupi 100.000 električnih vozila od Riviana. Iz Amazona su saopštili prošle godine da su već isporučili više od 20 miliona paketa koristeći električna vozila.

Kompanija je predstavila svoja prilagođena električna vozila za isporuku ranije ove godine. Najavili su da će imati 10.000 ovih vozila do 2022. godine.

Amazonov logistički potencijal porastao je poslednjih godina. To uključuje direktnu konkurenciju kompanijama koje se bave samo logističkim uslugama. Predviđa se da će Amazon do 2028. nabaviti 200 aviona za svoje teretne potrebe.

Izvor: CNBC

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti