SAD su najveći svetski krivac za stvaranje plastičnog otpada. Zemlji je hitno potrebna nova strategija za suzbijanje ogromne količine plastike koja završava u okeanima, navodi se u novom izveštaju dostavljenom saveznoj vladi.

U izveštaju se navodi da je pojava jeftine, raznovrsne plastike dovela do toga da „plastični otpad preplavi gotovo sve što pogledamo širom sveta“. Pri tome su SAD vodeći proizvođač plastike za jednokratnu upotrebu, koja završi tako što guši morski život, šteti ekosistemima i unosi štetna zagađenje u lanac ishrane.

Plastični otpad se naglo povećao u SAD-u nakon 1960. Godine. Zemlja sada proizvodi oko 42 miliona tona plastičnog otpada godišnje. To je oko 130 kg otpada po „glavi stanovnika” u Americi. Ovo je više od svih zemalja članica Evropske unije zajedno. Ukupna količina komunalnog otpada stvorenog u SAD je, takođe, dva do osam puta veća od uporedivih zemalja širom sveta, navodi se u izveštaju.

Infrastruktura za reciklažu nije uspela da održi korak sa ogromnim rastom američke proizvodnje plastike. Razbacivanje smeća, nepravilno bacanje otpada i neefikasno odlaganje otpada na deponijama doveli su do toga da svake godine do 2,2 miliona tona plastike – uključujući sve – od plastičnih flaša i slamki do ambalaže – „procuri“ u životnu sredinu. Ukupan otpad može biti čak i veći od ovoga, zbog nedostataka u podacima o praćenju.

Na kraju plastika završi u okeanu

Veliki deo ove plastike preko reka i potoka završava u svetskim okeanima.

Širom sveta, najmanje 8,8 miliona tona plastičnog otpada uđe u morsko okruženje svake godine. To je ekvivalentno bacanju kamiona za smeće punog plastike u okean svakog minuta. Ako se ovi trendovi nastave, naučnici su procenili da bi ukupan broj mogao skočiti na 53 miliona tona godišnje do 2030. godine, što je otprilike polovina težine sve ribe ulovljene iz okeana svake godine.

„Plastični otpad je ekološka i društvena kriza sa kojom SAD treba da se afirmativno pozabave od izvora do mora“, rekla je Margaret Spring, glavni službenik za zaštitu i nauku u akvarijumu Monterej Bej.

Spring je predsedavala komitetom eksperata, koji je sastavio izveštaj za Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine.

„Plastični otpad koji stvaraju SAD ima toliko posledica, utiče na zajednice u unutrašnjosti i na obali, zagađuje naše reke, jezera, plaže, zalive i vodene puteve, stavlja društveni i ekonomski teret na ranjivo stanovništvo, ugrožava morska staništa i divlje životinje i kontaminira vode od kojih ljudima zavisi ishrana i egzistencija”, rekla je Spring.

Neophodna nova nacionalna strategija

Izveštaj komiteta preporučuje da je potrebna nova nacionalna strategija do kraja sledeće godine, kako bi se zaustavio dotok plastike u okean. Strategija bi, navodi se u izveštaju, trebalo da ima za cilj smanjenje proizvodnje plastike, posebno plastike koja se ne može ponovo koristiti ili reciklirati Treba da pomogne u promovisanju alternativnih materijala koji se mogu ponovo koristiti i da postavi bolje standarde za sakupljanje i uklanjanje otpada.

Širi međunarodni i industrijski trendovi će uticati na svaki napor da se smanji zagađenje plastikom. Sjedinjene Američke Države, zajedno sa mnogim drugim razvijenim zemljama, svoje probleme sa otpadom su rešavale isporukom plastike u Kinu, ali su Kinezi obustavili ovaj uvoz 2018. godine. To je dovelo do povećanja plastičnog otpada, koji se šalje u druge zemlje, kao što su Vijetnam i Tajland. Uz to sun eke zemlje počele da „recikliraju“ plastiku spaljuje na domaćim deponijama, zbog nemogućnosti da se nosi sa ogromnom količinom otpada.

Naftaši se okreću plastici

Industrija fosilnih goriva, u međuvremenu, razmatra ogromno povećanje proizvodnje plastike, jer je uočeno da je njen primarni posao potisnut zbog klimatske krize. Plastični polimeri se mogu formirati iz sirove nafte. Petrolejska industrija polaže sve svoje nade da će doći do poplave plastike na tržištu. A to će dovesti do zatrpavanja vodenih puteva, plaža i okeana u narednim godinama.

„Pitanje je hitno jer je proizvodnja u porastu, stvaranje otpada se povećava, a samim tim i uticaji curenja imaju potencijal da se povećaju“, rekla je Džena Džembek, članica naučnog odbora iza ovog izveštaja.

Izvor: TheGuardian