Analitičari smatraju da se EU suočava sa novim jazom za godišnja ulaganja u klimu, u rasponu od 340-477 milijardi evra. Mi tvrdimo da se deo ovog jaza može popuniti uvlačenjem više privatnog novca u tranziciju kroz bolji dizajn i primenu finansijskih instrumenata EU.

Evropa ima među najambicioznijim u svetu ciljeve klimatske i energetske efikasnosti, ali sa trenutnim instrumentima može da identifikuje samo polovinu novca i da ga isporuči. Ovo je tema novog izveštaja koji cilja na dizajn sledećeg višegodišnjeg finansijskog okvira EU (2028-34), koji se predstavlja u Evropskom parlamentu.

Određivanje sledećeg budžeta EU nesumnjivo će definisati uspeh druge Komisije predsednice Von der Lajen i uokviriti način na koji se Evropa bavi industrijskom konkurentnošću i održivošću.

Raspoređivanje sredstava

U ovom trenutku rasipanje je neprihvatljivo, a ipak tenzije oko dodavanja vrednosti EU, nacionalnog usklađivanja sa finansiranjem na nivou EU, izbora instrumenata, dizajna fondova i programa pojednostavljenja još uvek mogu da budu bitan element političkog kompromisa.

Izveštaj razmatra budžetiranje EU od odozdo prema gore. Ovo zahteva rad od raspoređivanja neophodnih sredstava (kao što su mreže, solarni paneli, toplotne pumpe ili železničke veze), preko finansijskih instrumenata, pa sve do dostupnih izvora kapitala.

Analitičari smatraju da se EU suočava sa dodatnim godišnjim jazom za ulaganja u klimu od 340-477 milijardi evra. U zavisnosti od sektora, regiona, godine, ideologije autora i tehnologije, 30 do 60% ovog jaza treba da dođe iz javne kase.

Privatni kapital

Mi tvrdimo da se deo ovog jaza može popuniti uvlačenjem više privatnog novca u tranziciju kroz bolji dizajn i primenu finansijskih instrumenata EU.

Uvereni smo da postoji dovoljno novca koji se može identifikovati za raspoređivanje klimatskih sredstava koja su Evropi potrebna, na pravičan i uredan način. Enrico Letta je uvideo da štediše imaju preko pet puta više gotovine uskladištene na svojim tekućim računima, nego što je potrebno za finansiranje svih dodatnih klimatskih sredstava potrebnih u EU do 2030. Većina ovih sredstava dolazi sa uštedama i/ili prihodima, tako da ovaj novac može biti vraćeni štedišama u zelenoj kamati i otplati kredita.

Efikasnost na prvom mestu

Finansijski princip efikasnost na prvom mestu traži: ne koristiti grant kada je zajam dovoljan; ne pozajmljivati javni novac kada garancija može da otključa privatnu štednju; da ne finansiramo troškove kada možemo da obezbedimo investiciju.

U praktičnom smislu, ovo znači da se grantovi ne smeju trošiti na zamenu gasnih kotlova ili renoviranje drugih kuća. Iako ne možemo očekivati da rukovodeće agencije ili lokalne vlasti postanu banke, moramo da pronađemo bolje načine da investiramo u dugoročnu otpornost i energetsku efikasnost domova ljudi, umesto da subvencionišemo njihove troškove energije tokom sve predvidljivijih šokova.

Javni grantovi predstavljaju daleko najvredniji i oskudni mehanizam podrške EU. Oni su očajnički potrebni energetski siromašnima, kao i istraživačima, inovatorima – da ponude tehničku pomoć kako bi pružili poverenje ljudima koji donose odluke da ulažu u realizaciju klimatskijh ciljeva uz pomoć zajma.

Postoji sve veći moralni rizik uzrokovan davanjem granta da se učini ispravna stvar zbog klime. Konkurentna Evropa će sigurno uložiti svoj put u smanjenje računa za energiju, klimatsku sigurnost i veću otpornost.

Razmena iskustva u EU

U javnoj sferi, i da bismo primenili delotvorna sredstva za klimatske ciljeve, trebalo bi da ponovo koristimo finansijske instrumente koji funkcionišu i da primenjujemo proverene šablone za uspeh. Ovo će izbeći zastoje u dizajnu instrumenata i učenju kroz rad, pošto se članovi Unije uče na greškama drugih.

Kompartmenti država članica InvestEU su dobri primeri za to, zajedno sa aukcijama Fonda za inovacije kao usluga i predloženim zajmom EU za renoviranje. Nadamo se da će dizajn predloženog Evropskog fonda za konkurentnost odražavati ovaj pristup 2025. godine.

Uska grla

Koristite privatne maloprodajne kanale za manju imovinu (npr. renoviranje, fotonaponski paneli, električna vozila i toplotne pumpe). Na nivou maloprodaje, banke i drugi privatni kanali okrenuti potrošačima su se borili da efikasno posluju sa javnim sredstvima.

Kombinovani finansijski instrumenti moraju biti zajednički dizajnirani da budu ugrađeni u IT sisteme okrenute maloprodaji koji obezbeđuju materijalnu transparentnost javnih izvora finansiranja, bez stvaranja administracije za svoje ciljeve, niti degradiranja taksonomije EU.

Grantovi tamo gde su najpotrebniji

Podrazumeva se da su širom Evrope, energetski siromašnima, onima koji ne mogu da priušte stanovanje i onima koji ostaju zavisni od fosilnih goriva, potrebna javna sredstva da bi se obezbedila pravedna tranzicija.

Ovi dragoceni grantovi trebalo bi da se fokusiraju na: 1) obezbeđivanje čistih javnih dobara i infrastrukture; 2) podršku evropskim porodicama sa niskim primanjima koje učestvuju u beneficijama tranzicije; i 3) podsticanje ulaganja u istraživanje i inovacije u tehnologije u ranoj fazi kako bi se održalo buduće liderstvo Evrope u lancu neto nulte vrednosti.

Navedimo samo jedan primer – EU može da unapredi osam procenata domova u Uniji, onih sa najlošijim učinkom u kojima su često smešteni energetski siromašni, ulažući nešto više od 1% godišnje ukupne socijalne potrošnje Evrope svake godine tokom deset godina.

Kapital podržava tranziciju

Evropa je bila vodeće tržište za čiste i zelene proizvode i usluge. Evropski kreatori politike stvorili su globalno priznatu etapu u dekarbonizaciji kroz Zeleni dogovor EU i tako što su osigurali da se glavna komponenta sredstava za oporavak od Covida uloži u tranziciju.

To je razlog zašto sledeći budžet EU mora da kapitalizuje ovo i da obezbedi da lanci vrednosti dekarbonizacije takođe nađu ovde ovde uporište, a Evropa da postane destinacija izbora za inovacije za najveću svetsku ekonomiju sa neto nulom.

Autor Peter Sweatman je izvršni direktor Climate Strategy & Partners.

Izvor: Euractiv